"DA SIĐETE U PODRUM? UMREĆETE TAMO!" Stručnjak upozorava na najveću GREŠKU u slučaju bombardovanja, evo šta treba uraditi kada se OGLASE SIRENE
- Podrum bez odgovarajuće konstrukcijske zaštite i ventilacije može postati smrtonosna zamka zbog rušenja zgrade, požara i nedostatka kiseonika.
- Ćeslak smatra da vlasti uz alarm moraju građanima jasno da saopšte kakva opasnost preti i konkretna uputstva kako da reaguju.
Šta uraditi kada se usred noći oglase sirene, a na telefonu se pojavi upozorenje na opasnost iz vazduha? Gžegož Ćeslak, stručnjak za bezbednost sa Univerziteta Civitas, u podkastu "Granice bezbednosti" objasnio je gde treba potražiti zaklon. Posebno je upozorio na jednu od najčešće ponavljanih ideja.
"Da siđemo u podrum takve zgrade? Nema ničeg glupljeg", poručio je.
Ruski napadi sve češće se odvijaju u neposrednoj blizini poljske granice. Poslednjih dana stanovnici pojedinih delova istočne Poljske dobijali su upozorenja na opasnost iz vazduha.
Ćeslak iz Centra za istraživanje društvenih i ekonomskih rizika Univerziteta Civitas objasnio je kako takva upozorenja treba tumačiti i kakve odluke treba donositi kada su ljudima na raspolaganju samo minuti.
Ekspert upozorava: Podrum nije automatski sklonište
Ćeslak je posebno upozorio građane da običan podrum stambene zgrade ne smatraju automatski bezbednim skloništem.
"I još jedan mit. Hajde odmah da ga srušimo, jer više ne mogu da ga slušam. Da siđemo u podrum takve zgrade? Nema ničeg glupljeg. Ako taj podrum nema posebnu instalaciju, ako nema konstrukcijsku otpornost koja može da izdrži rušenje zgrade i ako nema sistem koji dovodi vazduh sa nekog drugog mesta, a ne iz same zgrade, tamo ćemo umreti", rekao je.
Stručnjak je ukazao i na opasnost koju predstavlja požar.
"Požar u prizemlju, na prvom ili drugom spratu izvući će kiseonik iz podruma i stradaćemo usled hipoksije. Kada izađemo iz zgrade, treba da se udaljimo od nje, jer sa nje mogu da otpadaju različiti delovi: oluci, možda delovi izolacije ili betonske fasade", objasnio je.
Prema njegovim rečima, iskustva država izloženih redovnim napadima pokazuju da sklonište ne mora nužno da bude duboki podzemni bunker. Njegova osnovna svrha jeste da ljude zaštiti, između ostalog, od udarnog talasa i gelera.
"Prestanimo da obmanjujemo ljude"
Tokom razgovora otvoreno je i pitanje načina na koji se stanovništvo Poljske upozorava na opasnost.
Ćeslak smatra da sam alarmni signal nije dovoljan ukoliko građanin istovremeno ne dobije informaciju o tome kakva mu opasnost preti i šta konkretno treba da uradi.
"Signal koji nam govori da postoji opasnost, a ne objašnjava o kakvoj je opasnosti reč, predstavlja samo polovinu procesa. Ako isti signal može da označava poplavu, požar velikih razmera, kontaminaciju, teroristički napad ili vazdušni napad, moramo da objasnimo ljudima šta treba da rade, jer će naše ponašanje biti potpuno drugačije", naglasio je.
Stručnjak se protivi i uskraćivanju informacija građanima zbog straha da bi njihovo objavljivanje moglo da izazove paniku.
"Postoje ljudi koji se i dalje plaše da će Poljaci, ako saznaju da je pretnja stvarna, trčati unaokolo kao kokoške bez glave. To nije tačno. Poljaci su inteligentni. Prestanimo da se pretvaramo da činimo nešto dobro ako posedujemo tajno znanje i ne saopštavamo ga kako niko ne bi paničio. Kada čovek zna šta mu preti, može da se pripremi, informiše, proveri i utvrdi da li je ono što ima dovoljno", zaključio je Ćeslak.
Tekst je objavljen u okviru društvene kampanje "Otporni", koju je pripremila Fondacija Ringier Axel Springer, sa ciljem jačanja otpornosti poljskog društva kroz saradnju javnih institucija, privrede, medija i nevladinih organizacija.
(Kurir.rs/fakt.pl)
