IZRAEL NE ŽELI DA VIDI OVAJ DOKUMENTARAC Traže da se autorima oduzme državljanstvo, reagovao i Netanjahu
- Ministar kulture Miki Zohar pozvao je na oduzimanje državljanstva autorima filma, dok je Netanjahu razmatrao zakonske mere protiv Izraelaca optuženih za blaćenje pripadnika IDF-a.
- Film donosi anonimna svedočenja 24 izraelska vojnika i obaveštajaca o određivanju prihvatljivih civilnih žrtava tokom udara u Gazi, dok IDF odbacuje ključne optužbe.
Dokumentarni film "NAZA", koji govori o izraelskim vojnim operacijama u Gazi, izazvao je žestoke reakcije u Izraelu nakon što je osvojio Specijalnu nagradu žirija na Filmskom festivalu u Veneciji.
Film autora Juvala Abrahama i Rejčel Szor još nije bio prikazan u Izraelu kada su usledili pozivi da njegovi autori ostanu bez izraelskog državljanstva, uz optužbe za "izdaju" i "krvnu klevetu".
Prema navodima izraelske novinarke Sime Kadmon, premijer Benjamin Netanjahu je do srede već razmatrao zakonodavne poteze koji bi mogli da omoguće oduzimanje državljanstva Izraelcima optuženim za blaćenje pripadnika Izraelskih odbrambenih snaga (IDF).
Ministar kulture Miki Zohar prethodno je pozvao da se Abrahamu i Szor oduzme državljanstvo.
Istovremeno, film je u Veneciji dočekan aplauzom koji je, prema navodima autora komentara, trajao oko 25 minuta.
Vojnici i obaveštajci govore o napadima u Gazi
Prema izveštajima o sadržaju filma, u dokumentarcu govore 24 izraelska vojnika i pripadnika obaveštajnih službi, među kojima su mnogi povezani sa Jedinicom 8200.
Oni opisuju način na koji izraelska vojska procenjuje takozvanu "kolateralnu štetu", odnosno broj civilnih žrtava koji se smatra prihvatljivim prilikom odobravanja udara.
Sagovornici u filmu tvrde da postoje sistemi pomoću kojih se prilikom odabira zgrade kao mete mogu dobiti informacije o ljudima koji se nalaze unutra, uključujući podatke o porodicama, deci i stanovima u kojima borave.
Jedan od sagovornika tvrdi da je odobravao napade u kojima je procenjivani broj civilnih žrtava premašivao 200.
IDF je odbacio ključne optužbe iznete u filmu. Svedočenja su anonimna, a pojedini sagovornici opisuju odluke koje su donosili njima nadređeni. Konačne odluke o napadima, takođe, donose ljudi, a ne algoritmi.
Kritike su usmerene i na činjenicu da dokumentarac o ratu u Gazi daje malo prostora napadu Hamasa na Izrael 7. oktobra.
Kadmon zato naglašava da film ne predstavlja pravosnažnu presudu protiv Izraela.
"To je ipak film, a ne konačna presuda suda. Ovo je Venecija, a ne Hag", navodi ona.
Kritike zbog reakcije izraelskih vlasti
Upravo je reakcija izraelskih vlasti postala jedno od centralnih pitanja kontroverze. Kadmon ukazuje na to da je veliki deo izraelske javnosti formirao stav o filmu pre nego što je imao priliku da ga pogleda.
Ona smatra da bi Izrael, umesto poziva na kažnjavanje autora i oduzimanje njihovog državljanstva, trebalo da nezavisno ispita navode koji se pojavljuju u dokumentarcu.
"Veštačka inteligencija ne oseća mučninu. Ne uzmiče. Za to je i dalje potrebna ljudska inteligencija", piše Kadmon, govoreći o odgovornosti ljudi koji odobravaju vojne udare.
Ona upozorava i da je rat u Gazi ostavio posledice po međunarodni položaj i legitimitet njegove vojske.
"Postoji šteta, a postoji i šteta. Jedna se završava kada bomba pogodi zgradu u Gazi. Druga ne nestaje. Ona se tiho akumulira, a zatim se, tri godine kasnije, pojavi na bioskopskom platnu u Veneciji", navodi Kadmon.
Prema njenoj oceni, izraelski sistem bio je sposoban da procenjuje broj potencijalnih civilnih žrtava pojedinačnih udara, ali nije predvideo koliko će rat dugoročno koštati međunarodni ugled zemlje.
"Sistem sposoban da izračuna koliko se ljudi navodno nalazi u stanu broj 6 na petom spratu nekako nije uspeo da izračuna kolateralnu štetu koju nanosi samom sebi", zaključuje Kadmon.
(Kurir.rs/Ynetnews)
