PRIČA SE DA ĆE BAŠ ON NASLEDITI FRIDRIHA MERCA? Neki ga vide kao novog kancelara Nemačke, bio je META brojnih kritika u kojima se spominju AfD i nacizam?!
- Markus Zeder, premijer Bavarske i lider CSU, pominje se kao mogući naslednik Fridriha Merca, uz Hendrika Vista iz CDU. Zeder je u politici od mladosti, a CSU vodi od 2019. godine.
- Poznat je po naglašavanju interesa Bavarske i snažnom medijskom nastupu, ali ga prate i kritike zbog afere sa Hubertom Aivangerom i unutrašnjih trzavica u CSU.
- Iako je ranije bio ozbiljno razmatran za kancelara, Zeder sada kaže da je to poglavlje završeno, dok izbori u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji mogu uticati na Mercovu vladu.
Kao mogući kandidati pominju se Markus Zeder, premijer Bavarske i lider tamošnje Hrišćansko-socijalne unije (CSU), kao i Hendrik Vist iz CDU, koji je na čelu Severne Rajne-Vestfalije, najmnogoljudnije nemačke pokrajine.
Predstojeći izbori u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji mogli bi da imaju posledice po saveznu vladu kancelara Fridriha Merca.
Ko je Markus Zeder?
Markus Zeder je jedan od najuticajnijih političara nemačke Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Rođen je u Nirnbergu 5. januara 1967. godine. Od marta 2018. nalazi se na čelu Bavarske kao njen premijer, dok je od januara 2019. predsednik CSU. Pre toga obavljao je više funkcija u pokrajinskoj vladi, uključujući položaje ministra finansija i ministra životne sredine i zdravstva.
Zeder je studirao pravo na Univerzitetu u Erlangenu i radio kao naučni saradnik, a potom i kao novinar na Bavarskom radiju. Doktorirao je 1998. godine. U CSU je ušao još 1983, a poslanik u Bavarskom parlamentu je od 1994. godine. Bio je i generalni sekretar CSU od 2003. do 2007. godine.
Kao premijer Bavarske, Zeder se profilisao kao političar koji insistira na interesima svoje pokrajine, posebno kada su u pitanju privreda, automobilska industrija, energija i migraciona politika.
Njegov politički stil često karakterišu snažne javne poruke i nastup koji je prilagođen medijima i društvenim mrežama.
Kontroverze i kritike
Jedna od najvećih političkih kriza tokom Zederovog mandata bila je afera oko njegovog tadašnjeg zamenika i ministra Huberta Ajvangera 2023. godine.
Ajvanger se suočio sa pitanjima zbog antisemitskog stava i nacizma iskazanog u pismu iz školskih dana. Zeder je osudio sadržaj pisma i zatražio od Ajvangera odgovore na 25 pitanja, ali ga nije smenio.
Zeder je tada isticao da ne želi da donese odluku bez potpunog razjašnjenja slučaja.
Zeder se suočavao i sa kritikama unutar sopstvene stranke. Tokom 2026. godine pojavili su se javni znaci nezadovoljstva njegovim stilom vođenja CSU.
Jedan interni dokument lokalnog ogranka stranke govorio je o nezadovoljstvu članstva i kritikama na račun nastupa partijskog rukovodstva. Zeder je nakon toga predstavio plan od deset tačaka za veće učešće članstva u radu stranke.
Posebno je sporno pitanje odnosa CSU prema AfD-u. Zeder je 2026. rekao da je "zaštitni zid" prema AfD-u, odnosno politika odbijanja saradnje sa tom strankom, "propao", ali je istovremeno ponovio da CSU ne želi saradnju sa AfD-om.
Njegove izjave izazvale su unutrašnju debatu u CSU o tome kako stranka treba da odgovori na rast podrške AfD-u.
Još jedna tema koja ga je dovela pod lupu javnosti bilo je njegovo pojavljivanje u medijima koji se nalaze na desnom delu političkog spektra.
Markus Zeder i Fridrih Merc
Zeder se poslednjih godina povremeno pominje kao mogući kandidat za kancelara ili potencijalni naslednik Fridriha Merca.
U septembru 2026. nemački mediji ponovo su otvorili pitanje moguće promene na mestu kancelara, pri čemu se među imenima koja se pominju nalazi i Zeder.
On je, međutim, krajem jula izjavio da je za njega "poglavlje kandidature za kancelara završeno". U septembru je takođe javno odbacio mogućnost da CSU učestvuje u rušenju Merca.
Zeder zato trenutno ostaje premijer Bavarske i predsednik CSU, ali njegova višedecenijska politička karijera, položaj unutar Unije CDU/CSU i činjenica da je već jednom bio ozbiljno razmatran za kandidata za kancelara čine ga jednom od važnijih figura u nemačkoj saveznoj politici.
Izbori 20. septembra u Berlinu i Meklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji
Podsetimo, u nedelju, 20. septembra održavaju se pokrajinski izbori u Berlinu i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.
Oni bi mogli da utiču na sudbinu vlade Fridriha Merca, dok se u CDU već pominju mogući naslednici. U Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji CDU je na svega šest odsto, tik iznad cenzusa.
U Berlinu vodi Levica sa 22 odsto, ispred CDU sa 20 i AfD sa 18 odsto, pa je izvesnija tročlana nego dvočlana koalicija.
Stranke i dalje odbijaju saradnju sa AfD, koja je pod nadzorom zbog ekstremizma.
Pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhalt
Podsetimo, Alternativa za Nemačku (AfD) je u Saksoniji-Anhalt ostvarila istorijsku pobedu, osvojivši 43,8 odsto glasova i više nego udvostručivši rezultat iz 2021. godine.
Ipak, stranka nije uspela da osvoji apsolutnu većinu, pa će za formiranje pokrajinske vlade biti potrebna podrška drugih poslanika. CDU je pretrpeo istorijski poraz sa svega 17,2 odsto glasova.
(Kurir.rs/V.M.)
