KRIJUMČARENJE OVE RIBE UPOREĐUJU SA TRGOVINOM DROGOM Nekada bila hrana za siromašne, a danas je luskuz vredan HILJADE EVRA
- Ilegalna trgovina jeguljama procenjuje se na čak tri milijarde evra, a kriminalne mreže krijumčare mlađ iz Evrope ka uzgajalištima u Aziji.
- Krijumčari stalno menjaju rute, koristeći i severozapadnu Afriku, dok stručnjaci upozoravaju da su za opstanak vrste potrebne mnogo strože mere zaštite.
Jegulja je nekada bila hrana siromašnih, ali je danas tražena delikatesa. Zbog krijumčarenja, međutim, evropska jegulja gotovo je istrebljena. Zarada je ogromna, a kilogram mladih jegulja može da dostigne cenu i do 9.000 evra, piše Dojče vele.
U Plenciji, malom primorskom mestu nedaleko od Bilbaa, ribolov jegulja dugo je bio deo svakodnevnog života. Danas ribari u čitavoj Baskiji više ne smeju da love ovu cenjenu ribu, koja se našla u središtu onoga što nadležni opisuju kao jednu od najunosnijih grana krijumčarenja divljih životinja na svetu.
Regionalna zabrana uvedena je kako bi se zaštitila evropska jegulja, kritično ugrožena vrsta čija je brojnost od osamdesetih godina prošlog veka opala za oko 95 odsto. Lokalni ribari, međutim, tvrde da propisi kažnjavaju one koji ih poštuju, dok kriminalne mreže zarađuju na ilegalno ulovljenoj mlađi u poslu vrednom više milijardi evra.
"Znači, baskijski ribari će biti krivi za istrebljenje jegulja, a svi ostali smeju da ih love?", kaže Unai Eizagire, koji se ribolovom jegulja bavi već 30 godina i sada strahuje za sopstvene prihode. "To je smešno."
Zaštitnici prirode podržavaju zabranu kao hitnu meru zbog niza pretnji ovoj životinjskoj vrsti, od zagađenja životne sredine do klimatskih promena. Međutim, morska biološkinja Estibaliz Dijaz smatra da su potrebna i dugoročnija rešenja, poput uklanjanja hidroelektrana koje presecaju migracione puteve jegulja i ubijaju ih u svojim turbinama.
"Stanje je toliko loše da moramo da delujemo na svim poljima", rekla je Dijaz, koja radi u okeanografskom istraživačkom institutu AZTI.
Krijumčarenje upoređuju sa trgovinom drogom
Deo razloga zbog kojih je evropska jegulja toliko ranjiva krije se u njenom izuzetnom životnom ciklusu. On je sve donedavno bio obavijen velom tajne, a mnogo toga i dalje predstavlja misteriju.
Naučnici danas znaju da odrasle jegulje migriraju hiljadama kilometara iz evropskih reka prema Sargaškom moru u severnom Atlantiku, ogromnom i jedinstvenom području između morskih struja. One koriste struje za putovanje do tog područja i povratak mladih jedinki prema Evropi.
Sargaško more jedino je poznato područje njihovog mresta, ali naučnicima to ne pomaže mnogo. Prostire se na gotovo devet miliona kvadratnih kilometara, a niko nikada nije neposredno video mrest evropskih jegulja.
Poznato je da odrasle jedinke nakon mresta ugibaju, dok njihove larve morskim strujama putuju prema Evropi.
Prema rečima Dijaz, broj staklastih jegulja koje danas stižu u Biskajski zaliv i povezane vodotokove iznosi samo oko 12 odsto nivoa zabeleženog pre osamdesetih godina prošlog veka.
Upravo su staklaste jegulje, koje zaštitnici prirode pokušavaju da sačuvaju, najvrednija roba na crnom tržištu. Kilogram može da dostigne cenu od čak 9.000 evra.
"To može da se uporedi sa trgovinom drogom. Svake godine u Evropi zaplene tone ilegalno ulovljene mlađi jegulje", rekao je Eizagire. "Pravi novac zarađuje se njihovim krijumčarenjem u Aziju."
Ogromna zarada i relativno niske kazne za manje prekršaje lokalnih ribara mnogima čine rizik prihvatljivim. Kada su umešane organizovane kriminalne grupe, kazne mogu da dostignu i šestostruku vrednost prokrijumčarene robe.
Kilogram mlađi vredi i do 9.000 evra
Cenu dodatno podiže ogromna potražnja na Dalekom istoku, posebno u Kini, Južnoj Koreji i Japanu. Mlade jegulje tamo predstavljaju cenjeni specijalitet, ali su istovremeno neophodne i za uzgoj odraslih jedinki.
Već decenijama se i u Evropi i na Dalekom istoku pokušava sa veštačkim razmnožavanjem evropskih jegulja, ali bez komercijalno održivog uspeha. Zbog toga uzgajališta zavise od mlađi uhvaćene u prirodi.
Tek nakon uzgoja jegulje se prodaju vrhunskim restoranima. Paradoksalno, ista krijumčarena mlađ može nekoliko godina kasnije da se vrati u Evropu kao riba namenjena tržištu sušija.
Zaštitnici prirode nadali su se da će se pritisak na jegulje smanjiti nakon što je Evropska unija 2010. zabranila izvoz evropske jegulje izvan Unije. Međutim, zabrana je istovremeno stvorila unosno tržište za organizovani kriminal.
Procenjuje se da ilegalna trgovina u najunosnijim godinama može da donese i do tri milijarde evra.
"Naša najviša procena uvek je bila 100 tona prokrijumčarene mlađi godišnje. To je oko 300 miliona riba", rekao je Florijan Štajn, zadužen za nauku i javne politike u Nemačkom savezu sportskih ribolovaca.
Prema informacijama koje je dobio od carinskih službi, čak bi i ta ogromna brojka mogla da predstavlja "veoma opreznu procenu".
Kriminalne mreže stalno menjaju rute
Međunarodne policijske službe pojačavaju borbu protiv krijumčara, ali Evropa i dalje mnogo više pažnje posvećuje robi koja ulazi na kontinent nego onome što se ilegalno izvozi.
U okviru operacije "Lake", Europol je između 2024. i 2025. zaplenio 22 tone staklastih jegulja i uhapsio 26 osumnjičenih.
"Policijske službe širom Evrope već vrše veliki pritisak na krijumčarske mreže", rekao je Sančez Romero iz Interpola. "Ali kriminalne grupe stalno traže nove rute."
Štajn, koji je doktorirao na temi međunarodne trgovine i krijumčarenja jegulja i savetuje nemačku vladu, kaže da je šverc dodatno porastao posle 2020. godine, dok su krijumčarske rute postale znatno složenije.
Pre deset godina madridski aerodrom bio je jedno od najvećih evropskih čvorišta za krijumčarenje. Tome je pogodovala blizina područja za lov u severnoj Španiji i Portugalu.
Španske službe vremenom su počele pažljivije da kontrolišu pošiljke namenjene istočnoj Aziji, pa su se kriminalne grupe prilagodile.
Droga ulazi u Evropu, jegulje izlaze
Stručnjaci smatraju da sve veći značaj ima ruta preko severozapadne Afrike, odnosno Maroka, Mauritanije i Senegala. Reč je o putevima kojima se droga doprema u Evropu, dok u suprotnom smeru može da se krijumčari ova izuzetno vredna živa roba.
Jedan od razloga je geografski položaj. Gibraltarski moreuz na najužem mestu širok je svega 14 kilometara i predstavlja jedno od najprometnijih pomorskih čvorišta na svetu.
"Znamo da se tim moreuzom krijumčari i velika količina droge", rekao je marokanski istraživački novinar Jasir al Maktum za DW. Kriminalne grupe shvatile su da njihovi transportni kapaciteti ne moraju da se vraćaju prazni.
Evropska jegulja nastanjuje i reke i estuarije u Maroku. Iako je ta zemlja zabranila izvoz staklastih jegulja kraćih od 12 centimetara, istovremeno razvija legalnu domaću trgovinu jeguljama. Stručnjaci strahuju da bi ona mogla da posluži kao paravan za mlađ prokrijumčarenu iz Evrope.
Iz Maroka krijumčari različitim rutama prebacuju jegulje u Aziju.
Metode nisu naročito sofisticirane. Staklaste jegulje mogu da se krijumčare u običnim koferima na redovnim putničkim letovima. Stavljaju se u kese sa malom količinom vode i termičkom izolacijom kako bi temperatura ostala stabilna.
U takvim uslovima mogu da prežive do 48 sati. Po dolasku u Aziju završavaju u uzgajalištima.
Jeguljama ističe vreme
Jegulje su važan pokazatelj stanja morskih i rečnih ekosistema jer tokom dugih migracija prolaze kroz različita staništa, zbog čega su posebno osetljive na promene koje mogu da pogode i druge vrste.
One su istovremeno važan izvor hrane za druge divlje životinje, uključujući čaplje, vidre i veće ribe.
"Teško je uopšte predvideti kakve bi posledice imao njihov nestanak", upozorava Dijaz.
Prema pravilima EU, države članice moraju da preduzmu mere kako bi se najmanje 40 odsto odraslih jegulja vratilo u Sargaško more radi mresta. Dijaz smatra da bi trebalo obezbediti i da najmanje 40 odsto staklastih jegulja uspešno stigne iz Sargaškog mora do evropskih reka i obala.
Međutim, na konferenciji CITES-a 2025. odbijen je predlog da se sve slatkovodne vrste jegulja zaštite od ilegalne i neodržive trgovine.
Štajn smatra da je upravo takva zaštita ključna.
"Taj predlog bi ponovo trebalo staviti na dnevni red sledeće konferencije. Ne vidim drugi način da se taj problem stavi pod kontrolu", rekao je.
"Za nas je jegulja više od obične ribe", rekao je Unai Eizagire. "Ona je vekovima deo našeg identiteta."
Za ribare poput njega, kao i za ribare u Francuskoj, Holandiji ili Nemačkoj koji generacijama žive od jegulje, bolja zaštita od kriminalnih mreža predstavlja jedini način da evropska jegulja opstane.
(Kurir.rs/Deutsche Welle)
