PRVI REZULTATI IZBORA U RUSIJI! Izlaznost na birališta nikad veća, a evo koliko je glasova osvojila Putinova stranka
- Poslednji dan glasanja obeležio je masovni ukrajinski napad dronovima, a ruske vlasti tvrde da je cilj bio ometanje izbornog procesa.
- Većina antiratnih kandidata nije mogla da učestvuje na izborima, dok je glasanje održano i na delovima okupiranih ukrajinskih teritorija.
Ruska vladajuća stranka Jedinstvena Rusija na putu je ka ubedljivoj pobedi na parlamentarnim izborima, prvim održanim od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Prema prvim zvaničnim rezultatima, nakon gotovo 14 odsto prebrojanih glasova, stranka vlasti osvojila je 57,5 odsto, objavila je ruska Centralna izborna komisija.
Predsednik Vladimir Putin predstavio je izbore kao svojevrstan test podrške politici Kremlja i ratu u Ukrajini. Kritičari, međutim, ističu da u strogo kontrolisanom ruskom političkom sistemu praktično nema prostora za stvarnu opoziciju vlastima.
Prvi rezultati pokazuju da Jedinstvena Rusija ima ogromnu prednost, dok bi Komunistička partija, ultranacionalistički LDPR, Novi ljudi i Pravedna Rusija trebalo ponovo da osvoje mandate u Državnoj dumi. Sve te stranke podržavaju vlast prilikom glasanja o najvažnijim pitanjima.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije i bivši predsednik Dmitrij Medvedev brzo je proglasio uspeh Jedinstvene Rusije, ocenivši da je stranka ostvarila dostojan rezultat koji pokazuje da su joj građani ponovo ukazali poverenje da upravlja zemljom.
Moskva pod masovnim napadom tokom izbora
Poslednji dan trodnevnog glasanja protekao je u senci masovnog ukrajinskog napada dronovima. Ruski zvaničnici optužili su Kijev da je pokušao da poremeti izbore za Državnu dumu.
Ukrajina je lansirala stotine dronova prema Moskvi i drugim delovima Rusije, a državna agencija TASS opisala je napad kao najveći te vrste od početka rata.
Prema navodima ruskih vlasti, u napadima dronovima poginule su tri osobe u Moskovskoj oblasti, dok su još dve stradale u delu Hersonske oblasti pod ruskom kontrolom, među njima i jedan izborni zvaničnik.
Oštećen je i objekat u okviru moskovske rafinerije nafte, koja je i ranije bila meta napada. Dok je glasanje u prestonici bilo u toku, sa područja rafinerije dizali su se plamen i veliki stubovi dima.
"Najveći napad neprijateljskih dronova je odbijen. Ovaj napad bez presedana očigledno je bio planiran sa ciljem da poremeti izbore. Neprijatelj nije uspeo", poručio je gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin.
Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je Ukrajina koristila i krstareće rakete Flamingo i da je tokom prethodna 24 sata oboreno gotovo 2.000 ukrajinskih dronova i osam krstarećih raketa. Ministarstvo je najavilo intenziviranje ruskih udara na ukrajinske vojne ciljeve kao odgovor.
Sajber napadi i redovi protivnika vlasti
Izborne vlasti saopštile su da su sistemi za glasanje bili izloženi talasima sajber napada, ali tvrde da je izborni proces uprkos tome uglavnom protekao bez većih problema.
Ruska opozicija u egzilu pozvala je protivnike vlasti da u nedelju tačno u podne dođu na biračka mesta kako bi na taj način pokazali neslaganje sa politikom Kremlja. Na pojedinim mestima formirani su dugi redovi, mada nije jasno kakav je uticaj akcija imala na izborni rezultat.
Predsednica Centralne izborne komisije Ela Pamfilova ocenila je da napadi nisu odvratili građane od glasanja.
"Što je veći pritisak na nas, to više vidimo nivo javnog jedinstva bez presedana", rekla je Pamfilova, prenosi RIA.
Izlaznost je do nedelje uveče dostigla gotovo 57 odsto, dok je po zatvaranju birališta Centralna izborna komisija navela podatak od 56,66 odsto.
Antiratna opozicija gotovo potpuno skrajnuta
Većini kandidata koji se protive ratu nije bilo dozvoljeno da učestvuju na izborima. Liberalna stranka Jabloko, jedina registrovana politička opcija koja je otvoreno kritikovala rat, odlukom Vrhovnog suda uklonjena je sa glavne stranačke liste. Nekoliko desetina njenih kandidata ipak je učestvovalo u pojedinačnim izbornim jedinicama.
Predstavnici Jabloka izrazili su strah za sopstvenu bezbednost nakon što su dvojica visokih funkcionera stranke pred izbore osuđena na dugogodišnje zatvorske kazne zbog izjava o ratu.
U Rusiji se "diskreditovanje vojske" i širenje informacija koje vlast smatra lažnim mogu kažnjavati dugim zatvorskim kaznama.
Lider Jabloka Nikolaj Ribakov simbolično je učinio svoj listić nevažećim, ispisavši na njemu ime svoje stranke i poruku "Za mir".
Kremlj tvrdi da su nacionalno jedinstvo i određena ograničenja protoka informacija neophodni tokom rata, koji ruske vlasti i dalje nazivaju "specijalnom vojnom operacijom". Moskva sukob predstavlja kao deo egzistencijalne borbe sa neprijateljski nastrojenim Zapadom.
Glasanje održano i na okupiranim teritorijama Ukrajine
Na izborima je birano svih 450 poslanika donjeg doma ruskog parlamenta. Polovina mandata raspodeljuje se prema stranačkim listama, dok se preostalih 225 poslanika bira u pojedinačnim izbornim jedinicama.
Glasanje je održano i na delovima Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške oblasti koje kontroliše Rusija i koje je Moskva proglasila delom svoje teritorije.
Ukrajina je izbore nazvala "pseudoizborima" i pozvala druge države da ne priznaju rezultate glasanja na okupiranim teritorijama. Evropska unija takođe smatra održavanje ruskih izbora na međunarodno priznatoj teritoriji Ukrajine nezakonitim.
Iako se pobeda Jedinstvene Rusije očekivala, berlinski istraživački centar NEST ocenjuje da bi izbori ipak mogli da donesu određene neprijatnosti Kremlju u trenutku kada Rusija oseća sve veći ekonomski pritisak.
Prema toj proceni, posledice rata sve više se osećaju unutar same Rusije, pa bi nagomilana zabrinutost i nezadovoljstvo dela stanovništva mogli da se pretvore u glasove za stranke takozvane sistemske opozicije, pre svega komuniste i Nove ljude.
