"ZLOČINAC DOLAZI NA ČELO NATO-A!" Stručnjaci o novom šefu Vojnog komiteta za Kurir televiziju: "Streljali su naše ljude dok je on gledao"
- General Karsten Brojer izabran je za novog predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a i dužnost bi trebalo da preuzme u julu naredne godine.
- Njegov izbor privlači pažnju zbog ranijeg angažmana na Kosovu i Metohiji, gde je komandovao nemačkim kontingentom u sastavu KFOR-a.
General Karsten Brojer izabran je za novog predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a, a na dužnost bi trebalo da stupi u julu naredne godine. Njegov izbor posebno privlači pažnju zbog prethodnog angažmana na Kosovu i Metohiji, gde je komandovao nemačkim kontingentom u sastavu KFOR-a.
Ko je zapravo nemački general koji će ubuduće biti jedan od ključnih vojnih čelnika Alijanse, za emisiju "Redakcija", analizirali su prof. dr Dragan Petrović, naučni savetnik, Srbislav Filipović, politički analitičar i Srbobran Radić, pukovnik specijalnih jedinica u penziji.
- Pored postojanja NATO-a, u delu zemalja postoji i tradicionalna težnja da se formiraju evropske oružane snage, a najviše je vezana za Francusku. Ta ideja postoji još od samita u Sen Malou. Tamo su krajem 90-ih godina postavljeni temelji evropske odbrambene i bezbednosne politike, uz francusko-britansku saradnju. Ta ideja je uvek bila prisutna i uglavnom je bila vezana za Francusku, ali Francuska teško nalazi partnera za takav poduhvat. Još tokom jugoslovenske krize 90-ih godina francuska politika je bila specifična, jer je težila da paralelno sa NATO-om postoje i mirovne snage u kojima bi ona imala značajniju ulogu - rekao je Petrović.
Francuska traži partnera, Nemačka svoju poziciju
Ukazao je na različite interese Pariza, Berlina i Londona i okolnosti koje bi mogle da utiču na njihovu vojnu i političku samostalnost.
- To se videlo i za vreme Žaka Širaka. Čak i kada je SR Jugoslavija bombardovana, Francuska je imala određeni specifičan status i pokušavala da zadrži autonomne stavove. Međutim, problem Francuske bio je u tome što nije imala partnera za tu ideju. Britanija je suviše vezana za NATO, dok Nemačka još uvek ima američke i NATO snage na svojoj teritoriji, što, prema mom mišljenju, umanjuje njenu suverenost. Otuda ovakav poduhvat može da bude način da upravo Nemačka ojača svoju poziciju, jer ona teži svojoj resuverenizaciji. Dokle god su strane trupe na njenoj teritoriji, ma koliko se govorilo da su to prijateljske i savezničke snage, Nemačka ima određenu zavisnost od njih - kaže on.
Izbor nemačkog generala Karstena Brojera za budućeg predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a otvorio je i pitanje njegovog ranijeg angažmana na Kosovu i Metohiji, gde je služio u sastavu KFOR-a, ali i iskustva koje je stekao tokom misije u Avganistanu. O tome kakav bi njegov dolazak na jednu od najviših vojnih funkcija Alijanse mogao da znači za odnos prema KiM i regionu govorio je vojni analitičar Radić.
- Da vam kažem, sa vojničkog aspekta, on je za mene jedan najobičniji zločinac prema srpskom narodu i srpskoj državi u celini. Ako pogledamo samo njegovo ponašanje na Gori, kada je u njegovom prisustvu njegov poručnik streljao dvojicu naših ljudi u kolima, koji nisu pružali nikakav otpor i kojima je cilj bio samo da se izvuku iz zone dejstava. Nisu bili naoružani. To je bilo prvo streljanje naših ljudi. Pucali su, takođe, po našim ljudima i na Jarinju, zajedno sa američkim vojnicima. Dakle, moramo malo drugačije da pogledamo istoriju. Ne treba da je gledamo ulepšanu i onako kako je spakovana i da se stalno plašimo šta će se i na koji način nešto dešavati - kaže Radić.
- Dobro je Dragan u uvodnom delu rekao, i zaista se slažem sa svim elementima koji su vezani za nekadašnji pokušaj stvaranja takozvanog Evrokorpusa, odnosno zajedničkih evropskih oružanih snaga. Ono što je karakteristično za ovog čoveka jeste to da je za mene pre svega zločinac. Kao vojnika ga, međutim, cenim jer je završio visoke vojne škole i generalštabno usavršavanje, a usavršavao se i u Americi i drugim delovima sveta. Završno generalštabno usavršavanje imao je u Nemačkoj, delom u Lajpcigu, delom u Hamburgu i tako dalje. Dospеo je do visokog nivoa i sada treba da vodi vojni vrh NATO-a. Vojni vrh je podeljen na dva dela - politički lider je generalni sekretar, dok bi vojni lider trebalo da bude on. Bio je i još je načelnik Generalštaba oružanih snaga Nemačke, odnosno načelnik odbrane, kako to oni nazivaju. Ono što stvarno karakteriše ovog čoveka jeste, po mom mišljenju, rusofobično i srbofobično ponašanje. Srbofobično ponašanje pokazao je svojim boravkom na Jarinju, kao i na Gori. Prema tome, potpuno je jasno kakvo mesto i ulogu ima u istoriji srpskog naroda, srpske države i pamćenju našeg naroda. Moramo neke stvari drugačije da gledamo - objasnio je.
Kako se voditeljka jutarnjeg programa Kurir televizije nadovezala, Srbija nastavlja da vodi spoljnu politiku koja istovremeno podrazumeva evropske integracije, razvijanje odnosa sa Sjedinjenim Američkim Državama i saradnju sa drugim velikim silama. Članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateško opredeljenje Srbije, dok je u julu 2026. pokrenut i prvi strateški dijalog Beograda i Vašingtona. Na pitanje koliko je dugoročno održiva politika balansiranja različitih interesa i gde se Srbija danas pozicionira na evropskoj i međunarodnoj sceni, odgovorio je Filipović.
- Srbija je izabrala težak put. Najprostije rečeno, to je najteži mogući put - vojna neutralnost. U situaciji u kojoj sa jedne strane imate Rusiju, od koje postoji ozbiljna energetska zavisnost, a sa druge Evropu, odnosno Zapad, od kog postoji ozbiljna ekonomska zavisnost, ne znate sa koje strane vas više udara, što se kaže. Imate te dve velike strane koje su sukobljene oko Ukrajine, zatim Sjedinjene Američke Države, Evropsku uniju, Kinu - svako sa svojim velikim interesima, a vi ste mali između njih i zavisite od svih njih i njihovih odnosa - rekao je Filipović.
- Hoću da vam kažem - to je pozicija Srbije - rastuća ekonomija i čuvati takvu poziciju danas, u ovakvom svetu, jeste umetnost. Ozbiljna umetnost. Treba imati i ozbiljan autoritet u međunarodnim odnosima da ne pokvarite odnose ni sa jednom od tih država, ili da ih ne pokvarite u tolikoj meri da to građani debelo osete na svom standardu. Imate mogućnost da još uvek podižete plate i penzije, da uz pomoć investitora sa strane i domaćih investitora realizujete ozbiljne infrastrukturne projekte. Srbija će 2027. godine biti domaćin Velike svetske izložbe EXPO-a, kada će ceo svet doći u Srbiju. Govori se i o Beogradu kao mogućem mestu za pregovore Rusije i Ukrajine. Ne znači da će do toga zaista doći, ali govoriti o Beogradu kao mogućem mestu gde bi mogli da se sastanu najveći svetski lideri danas nije mala stvar - za Kurir televiziju, zaključio je Filipović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
