PUTIN GOMILA BALISTIČKE RAKETE, OVO ĆE BITI NAJTEŽA ZIMA DO SADA? Promena ruske taktike najavljuje PAKAO, gradovi se prazne! "Biće TRAGIČNO TEŠKO za Ukrajinu"

Ukrajinci već prave planove za vanredne situacije suočeni sa pretnjom da će ovo biti najteža ratna zima do sada.

Dok je sećanje na ta iskustva još sveže, a uz to se suočavaju sa sve sofisticiranijim ruskim dronovima i nedostatkom presretača, mnogi se pripremaju za ono što predstoji. Neki razmišljaju o preseljenju unutar zemlje ili čak odlasku u inostranstvo. Drugi nabavljaju ogrev ili kupuju opremu i odeću kako bi lakše podneli zimu.

Poljski premijer Donald Tusk izjavio je da će ovo biti najkritičniji trenutak rata do sada. Novi ukrajinski premijer, Sergij Korecki, svestan je razmera izazova i navodi da vlada prilikom planiranja računa sa najgorim mogućim uslovima.

- Jedina stvar na koju ne računam jeste blaže vreme - rekao je on u intervjuu u Kijevu ovog meseca.

Ahilova peta Ukrajine je sistem centralnog grejanja koji dominira u njenim gradovima. Ovi sistemi se oslanjaju na fiksnu infrastrukturu, poput kombinovanih postrojenja za proizvodnju toplotne i električne energije, koja pumpaju toplu vodu kroz mrežu cevi do višespratnih stambenih zgrada.

Ukoliko dođe do oštećenja nekog velikog postrojenja, čitave četvrti mogu ostati bez grejanja. A ako brza popravka nije moguća, sistemi se moraju isprazniti kako bi se sprečilo smrzavanje vode i pucanje cevi, što dodatno produžava patnju tokom perioda ekstremne hladnoće.

Upravo to se dogodilo prošle zime u kijevskoj četvrti Troješčina, gde su stotine hiljada stanovnika trpele nestašice grejanja, pored prekida u snabdevanju strujom i vodom, dok su se temperature spuštale ispod -20 stepeni Celzijusa.

Beg iz gradova u sela

Ovog puta, Ana Storož, tridesetpetogodišnja menadžerka prodaje u prodavnici profesionalne sportske opreme, odlučila je da se preseli.

Zajedno sa suprugom i ćerkom, već je napustila svoj stan sa dve spavaće sobe u devetospratnici na levoj obali Kijeva i preselila se u kuću u Vita-Litovskoj, selu udaljenom oko 30 kilometara od glavnog grada. Kuća je nekada pripadala njenim pokojnim svekru i svekrvi i, iako je trenutno u fazi renoviranja, njena prednost je to što poseduje peć na drva.

- Mogu da živim bez struje, to nije problem - rekla je ona.

- Ali svako ima svoju granicu izdržljivosti, a moja se završava tamo gde prestaje grejanje.

Ona nije usamljena u tome: panična kupovina je od prošle godine podigla cenu ogrevnog drveta za oko 70–80 odsto, navela je ona.

Marina Abramijan, tridesetčetvorogodišnja koordinatorka kampanja u organizaciji "Grinpis Ukrajina", razmatrala je mogućnost iznajmljivanja ili čak kupovine stare kuće koja poseduje peć na drva negde izvan Kijeva. Ipak, odustala je od te ideje iz bezbednosnih razloga, strahujući od nepredvidivih vazdušnih napada ili čak nove ofanzive sa severa, kakva se dogodila početkom 2022. godine.

Ovo je treći put da rat iz korena menja život Marine Abramijan. Njena jermenska porodica se 1995. godine preselila iz Stepanakerta, u regionu Nagorno-Karabah, nakon prve faze rata između Jermenije i Azerbejdžana, i nastanila se u Donjecku, gradu na istoku Ukrajine.

Pobunjenici koje je podržavala Rusija tamo su 2014. godine proglasili republiku, a Abramijan je ponovo bila prinuđena da pobegne. Pre nego što se odselila, nedelju dana je bila bez vode zbog borbi u blizini Donjecka.

- Biti bez vode je užasno; mislim da je to verovatno najgora stvar - rekla je Abramijan.

U glavnom gradu ta pretnja se ostvarila prošle zime, kada su se mnogi stanovnici suočili sa višednevnim prekidima u snabdevanju vodom.

Smanjenje rizika od ponavljanja takve situacije predstavlja svojevrstan test za novu vladu na čijem je čelu Korecki, bivši direktor ukrajinskih energetskih kompanija.

Rezervni delovi za elektrane i rakete presretači

U intervjuu, Korecki je obećao da će proširiti mrežu takozvanih "punktova nepobedivosti" širom zemlje - privremenih skloništa koja se napajaju dizel-generatorima, a gde ljudi mogu da se ugreju, napune svoje uređaje i dobiju tople obroke. Takođe je pozvao strane partnere Ukrajine da pošalju ekipe za popravke kako bi pomogli svojim kolegama u obnavljanju snabdevanja električnom energijom, grejanjem i vodom.

Evropski saveznici već pomažu onim čime raspolažu, uključujući rezervne delove za elektrane i opremu za grejanje, prema rečima osobe upoznate sa ovim aktivnostima, koja je želela da ostane anonimna jer proces nije javan.

Još efikasnije bi bilo obezbeđivanje dodatnih presretača za američke sisteme protivvazdušne odbrane "Patriot", koji su preko potrebni za suprotstavljanje ruskim balističkim raketama.

Te rakete nanose neka od najtežih oštećenja ukrajinskoj infrastrukturi, uključujući energetske objekte. Od avgusta, Rusija je značajno smanjila njihovu upotrebu u korist dronova na mlazni pogon, što navodi na zaključak da Moskva možda gomila to oružje za napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i sistem grejanja tokom hladnog perioda, koji obično počinje krajem oktobra ili početkom novembra.

Predsednik Volodimir Zelenski je u avgustu rekao novinarima da je zemlji potrebno najmanje 300 presretača za "Patriot" za predstojeću zimu i predložio da SAD prodaju Ukrajini između 5% i 10% svojih zaliha.

- Amerika bi mogla da popuni svoje zalihe, a mi bismo mogli da prebrodimo zimu - rekao je Zelenski. Odgovor SAD ostaje nejasan.

Evropski lideri planiraju da lobiraju kod predsednika Donalda Trampa da obezbedi dodatne sisteme "Patriot" za Ukrajinu, dok svetski lideri ove nedelje prisustvuju sastancima Ujedinjenih nacija u Njujorku. Takođe će podsticati druge zemlje, uključujući Ujedinjeno Kraljevstvo i Japan, da pruže finansijsku podršku Kijevu.

Nemačka i neke evropske zemlje saopštile su ovog meseca da će kupiti dodatne sisteme "Patriot" i poslati rakete iz sopstvenih zaliha kako bi pomogle u odbijanju očekivanog ruskog zimskog napada.

Ipak, neki saveznici Kijeva i dalje strahuju od onoga što predstoji.

Jedan visoki evropski zvaničnik izrazio je zabrinutost da bi Ukrajina, ukoliko ne uspe da prebrodi zimu, na kraju mogla da izgubi rat.

Drugi saveznici su manje pesimistični i veruju da će Ukrajina, čak i uz ozbiljan nedostatak presretača, uspeti da se izbori sa teškoćama. Dok rat ulazi u petu godinu, narativ o njegovom toku se stalno menja, navodi visoki zvaničnik NATO-a; ​​on ističe da je situacija tokom leta bila veoma povoljna za Ukrajinu, dok je sada ponovo nepovoljna, iako se linija fronta jedva pomera.

Saveznici moraju imati "realističan pogled na situaciju", izjavio je podsekretar odbrane SAD Elbridž Kolbi na virtuelnom sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine, održanom 9. septembra.

- Ne možemo predvideti kada će se ovaj tragični rat završiti.

Za Ukrajinu bi olakšanje moglo da stigne ukoliko bi ruski predsednik Vladimir Putin prihvatio neku vrstu energetskog primirja - predlog koji podržavaju SAD, a prema kojem bi Moskva obustavila napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu, dok bi Kijev prestao da gađa ruske rafinerije nafte. Međutim, nema mnogo naznaka da bi Putin pristao na takav sporazum.

Tusk je prošle nedelje u parlamentu u Varšavi izjavio da obaveštajni podaci jasno pokazuju da Rusija "nije spremna za ozbiljne pregovore o prekidu vatre", a kamoli o miru, osim u slučaju de fakto kapitulacije Ukrajine.

- Rusi nisu zainteresovani, bar ne do kraja zime, za bilo kakve ozbiljne pregovore - rekao je on. "Uvereni su da će zima biti tragično teška za Ukrajinu."

Ni premijer Korecki ne vidi znake da Rusija želi mir. Dobra vest je da je ukrajinska energetska infrastruktura bolje zaštićena od očekivanih vazdušnih udara, rekao je on, pozivajući građane da doprinesu jačanju vladinih priprema.

Ukrajinci ostaju istrajni, bar u javnosti.

- Proveli smo poslednjih pet godina pripremajući se za to da će situacija postati teža - rekao je Storož, dodajući da, uprkos tome, "nema osećaja potpunog očaja".

(Kurir.rs/Bloomberg)