DVE NATO DRŽAVE PRESRELE RUSKE VOJNE LETELICE! Prva operacija u okviru novog sporazuma, oglasio se premijer o presedanu protiv rastuće pretnje iz Moskve
- Operacija je sprovedena po novom sporazumu o brzom reagovanju između dve zemlje.
- Švedski premijer Ulf Kristerson poručio je da je to dokaz nordijske i NATO saradnje, dok je Baltičko more, kako kaže, danas i ranjivije i bolje zaštićeno.
Švedska i Finska podigle su borbene avione kako bi presrele ruske vojne letelice iznad Finskog zaliva, što predstavlja novi presedan u saradnji nordijskih zemalja protiv rastuće pretnje iz Moskve.
Grupa ruskih letelica, uključujući transportni avion Tu-134 i nekoliko borbenih aviona MiG-31 i Su-30, praćena je u međunarodnom vazdušnom prostoru od strane evropskih lovaca, u onome što su finske vojne snage opisale kao prvu zajedničku "misiju identifikacije" sa Švedskom.
Novi sporazum o odbrani i proširenje NATO-a
Baltičke zemlje su u stanju visoke pripravnosti nakon što su se incidenti poput prekida rada gasovoda, uočavanja drona i povreda vazdušnog prostora naglo učestali od početka ruske invazije na Ukrajinu u punom obimu.
- Ovo je konkretan iskaz spremnosti i poverenja koje smo zajedno izgradili - i odraz snage nordijske, nordijsko-baltičke i šire NATO saradnje u našem delu sveta - izjavio je švedski premijer Ulf Kristerson na mreži X.
Ova operacija bila je prva sprovedena u okviru novog sporazuma o saradnji Finske i Švedske o brzom reagovanju, koji omogućava borbenim avionima da deluju sa baza one druge zemlje, dodao je on.
- Baltičko more nikada nije bilo ranjivije nego sada – ali nikada nije bilo ni bolje zaštićeno nego što je upravo sada - naglasio je Kristerson.
Ruske ambasade u Stokholmu i Helsinkiju nisu odmah odgovorile na zahteve za komentar kada ih je kontaktirao Rojters.
Finska i Švedska su se pridružile NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, napustivši dugogodišnju politiku vojne neutralnosti. Njihovi nordijski susedi Norveška, Island i Danska već su bili članovi Atlantskog saveza, kao i baltičke republike Estonija, Letonija i Litvanija.
Upozorenja na hibridni rat i sabotaže u Evropi
Ovaj potez usledio je nakon što je danska vojno-obaveštajna služba u novoj proceni pretnji u četvrtak saopštila da će Rusija verovatno intenzivirati svoj hibridni rat protiv Zapada u narednim mesecima.
Hibridno ratovanje i sabotaže na evropskom tlu ponovo su privukli pažnju nakon što je Nemačka nedavno okrivila Rusiju za pokušaj napada dronom na aerodrom u Lajpcigu/Haleu, što je podstaklo članice EU da pozovu na uvođenje novih sankcija Rusiji.
Moskva je više puta negirala bilo kakvu umešanost u hibridno ratovanje, sabotaže u zemljama NATO-a ili planiranje sukoba, a ruska ambasada u Danskoj saopštila je da procena Kopenhagena nije potkrepljena verodostojnim dokazima.
"Naša uporna upozorenja o destruktivnosti takvog pristupa se ignorišu" navodi se u saopštenju ambasade.
Vojno-obaveštajna služba navela je da će Rusija izvoditi učestalije napade na Zapad i NATO "sa većim posledicama po ciljane zemlje nego u prošlosti", dodajući da postoji "nizak, ali rastući rizik" da Rusija pokrene ograničeni vojni napad na jednu ili više zemalja NATO-a koje se graniče sa njom.
"Ograničeni vojni napad bio bi očajnički potez Rusije i, poput intenziviranih hibridnih napada, potencijalno bi mogao da se dogodi u narednim mesecima", navodi se u izveštaju.
Obaveštajni podaci o napadima sa mora
Ove nedelje je i CIA upozorila da se Rusija sprema za izvođenje napada dronovima sa mora na ciljeve u Evropi, pre svega u Francuskoj, Španiji i Italiji, objavio je španski list El Mundo.
Nekoliko evropskih vlada dobilo je informacije o navodnim planovima Kremlja da eskalira svoje mešanje na kontinentu, rekao je za taj list neimenovani izvor blizak litvanskom ministarstvu odbrane.
Udari na digitalnu infrastrukturu Ukrajine
Ovo se dešava u trenutku kada Rusija pojačava napade na ukrajinske centre za obradu podataka, pri čemu su ukrajinske vlasti navele da je oko 100.000 domaćinstava u Kijevu ove nedelje ostalo bez interneta.
Napadi na kijevske centre za podatke u sredu i četvrtak pojačali su strah od širenja ruskog rata na ukrajinsku infrastrukturu. Ukrajinski zvaničnici rekli su za Financial Times da je nedavni porast napada namerna i ciljana eskalacija.
- Rusija je gađala glavne ukrajinske centre za podatke u pokušaju da poremeti protok informacija - napisao je ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha na mreži X. "Pravovremena upozorenja na opasnost od raketa i drona su od ključnog značaja – ona spasavaju živote".
(Kurir.rs/Independent)
