ZAKON O KOM BRUJI CEO SVET Portugalija zabranila burke i nikabe: Šta se krije iza odluke koja je zapalila Evropu i ko zapravo seje strah među populacijom?

Odluka koja je donedavno smatrana kontroverznim političkim zahtevom sada postaje standard u srcu Evropske unije, otvarajući oštru debatu: da li Evropa konačno štiti sopstvenu bezbednost i identitet, ili ulazi u otvoreni sukob sa verskim slobodama? O ovoj tematskoj raskrsnici u emisiji "Puls Srbije" govorili su prof. dr Milan Petričković sa Fakulteta političkih nauka, psiholog Nađa Tulić i muftija Mustafa Jusufspahić, predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije.

- Bog vrednuje naša dela po našim namerama, i u to ne mogu niti želim da se mešam, mogu samo da podelim svoja osećanja i emocije. Moramo razmišljati na taj način kako bismo razumeli šta je bio stvarni uzrok, povod i razlog za donošenje ovog zakona. Iza svega stoji čitav niz događaja koji su u Evropi izazvali strah među građanima. Većina tih terorističkih akata predstavljena je kao delo muslimana, iako mi zapravo ne znamo stvarni identitet ljudi koji su ih počinili. Nažalost, živimo na tlu Evrope koja se sve više radikalizuje - započeo je Jusufspahić.

Govoreći o verskim tekstovima i komunikaciji, muftija je podvukao da Bog nalaže verujućim ljudima da "spuste pogled i nastave komunikaciju", a ne da se izoluju.

- To nema veze sa slamanjem sujetnosti u sebi, već sa izgradnjom ličnog stava koji prkosi svim izazovima. Zato Bog i kaže: ’Spustite svoje poglede i nastavite komunikaciju.’ On ne zabranjuje komunikaciju između muškaraca i žena u javnom prostoru. Međutim, talibani su to shvatili drugačije, oni sprovode zabrane jer im je cilj da stvore potpuno polarizovano društvo.

Bezbednosni argument i evropski presedani

Psiholog Nađa Tulić naglašava da usvojeni zakonnema nikakve veze sa religijskom diskriminacijom.

- Ovaj zakon predviđa zabranu bilo kakvog pokrivanja lica kako bi uvek bilo moguće identifikovati osobu koja se nalazi pored ili preko puta vas. Ova praksa nije ništa novo i već se širi Evropom, Francuska je ovakav zakon uvela pre 15 godina, a Portugalija je šesta zemlja koja ga usvaja - započela je Tulić. 

Osvrćući se na pitanje integracije i pravnog okvira u kom žive migranti i doseljenici, Tulić je napravila paralelu između evropskog zakonodavstva i propisa koji važe u pojedinim matičnim zemljama bliskoistočnog regiona.

- S druge strane, činjenica je, a ne moje lično mišljenje, da u mnogim islamskim zemljama postoje daleko radikalniji zakoni nego u evropskim, hrišćanskim državama. Pogledajte zakone u Avganistanu, Iranu ili Iraku. Ljudi odlaze iz tih zemalja i dolaze u Evropu koja ih dočekuje raširenih ruku. Postavlja se pitanje zašto onda ne žive na način na koji smatraju da treba, jer im to u Evropi niko ne brani niti ih ovim zakonom ograničava. Verujem da je ova mera doneta isključivo radi bezbednosti svih građana.

Govoreći o pravnom uređenju sekularnih država i obavezi poštovanja njihovih propisa, naglasila je da verska pravila ne mogu biti iznad državnih zakona.

- Nikada nisam imala problem da se moj glas čuje, ali ovde je reč o zakonima jedne države. Portugalija nije teokratska država i ne zasniva se na religijskim zakonima. U Bibliji piše da moramo poštovati zakone države u kojoj živimo, a ako to ne želimo, onda treba da promenimo državu.

Takođe je ocenila da se zakon pogrešno tumači kao napad na muslimane.

- Ovim zakonom niko ne brani ženama da nose, na primer, hidžab, jer hidžab ne pokriva lice. Po mom mišljenju, tvrdnja da žena treba da se pokrije kako ne bi skretala pažnju na sebe predstavlja običan spin. Mnogo je važnije da učimo naše muškarce da, kada vide lepu ženu, spuste pogled i vrate se molitvi, jer na taj način ni meni niko ne može skrenuti pažnju. Ne treba svaki akt koji država donese tumačiti kroz religijske razlike, i zato smatram da ovaj zakon nije targetirao ljude islamske veroispovesti.

Između verskog kanona i kulturološkog identiteta

Profesor dr Milan Petričković ukazao je na složenost ovog pitanja, ističući da se radi o fenomenu koji prevazilazi čisto duhovne okvire i poseže duboko u politiku, moral i kulturu.

- Ovo je izuzetno kompleksan fenomen koji nije samo duhovni, već i društveni, politički, moralni, predajni i kulturološki. Lično zastupam stav da postoji jedan Bog, ali i različite ljudske interpretacije u kojima svako to tumači na svoj način. U Kuranu se navodi da se lice ne pokriva, ali ovde imamo na delu socijalno-kulturološki momenat koji obikuje specifičnost jedne kulture - rekao je profesor.

Za kraj je dao i zaključak iz svog ugla. 

- Ti kulturni obrasci se vrlo često utaknu i u samu duhovnu sferu, zbog čega smatram da je pogrešno tvrditi kako se ženskim osobama to nameće. Podržavam kulturnu autentičnost i slobodu svakoga da se izrazi na svoj način, jer upravo to predstavlja pravu, istinsku demokratiju.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 9 za korisnike SBB EON, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs

 BONUS VIDEO: