MOSKVA SPREMA NOVI POTEZ KAKO BI FINANSIRALA RAT Teret će osetiti milioni ljudi
- Kapitalne investicije mogle bi da potonu za 5,4 odsto, najviše od ekonomske krize 2015, dok je prognoza inflacije podignuta na 6,8 odsto.
- Novi poreski predlozi obuhvataju profite sektora metala i đubriva, prekograničnu elektronsku trgovinu i pasivne prihode oko četiri miliona građana.
Ruska vlada projektovala je budžetski deficit od oko dva odsto bruto domaćeg proizvoda u naredne tri godine i predložila niz povećanja poreza kako bi održala vojnu potrošnju, pokazuju materijali Ministarstva finansija objavljeni u četvrtak.
Vlada je razmotrila nacrt budžeta, koji mora da pošalje parlamentu pre 1. oktobra. Navela je da su potrebe odbrane i bezbednosti "strateški prioritet" novog budžeta.
"Planirana sredstva omogućiće opremanje oružanih snaga neophodnim naoružanjem i vojnom opremom, modernizaciju odbrambenih preduzeća i isplatu novčanih naknada vojnim licima", saopštilo je Ministarstvo.
Troškovi rata u Ukrajini, koji traje četiri i po godine, sve su veći za Rusiju, dok je privredni rast prošle godine naglo usporio i približio se nuli, a vlada je morala da poveća poreze i zaduživanje kako bi finansirala ratne napore.
Rusija se ove godine suočila i sa dodatnim pritiskom zbog ukrajinskih napada dronovima na infrastrukturu i rafinerije. Moskva je morala da izdvoji neutvrđene iznose za odbranu od dronova, popravke i uvoz goriva kako bi odgovorila na nestašice širom zemlje.
Budžetski deficit raste, vlada predlaže nove poreze
Državni prihodi u 2027. godini projektovani su na 43,3 biliona rubalja, odnosno oko 509 milijardi dolara, dok bi rashodi trebalo da dostignu 48,8 biliona rubalja. To bi ostavilo deficit u visini od 2,2 odsto BDP-a, u poređenju sa 1,2 odsto BDP-a koliko je bilo predviđeno u ranijim trogodišnjim projekcijama.
U okviru pripreme novog budžeta, Ministarstvo ekonomije blago je povećalo prognozu privrednog rasta za ovu godinu sa 0,4 na 0,6 odsto zbog snažne potrošnje, ali je upozorilo da bi određeni rizici mogli dodatno da uspore rast.
Povećana je i procena prosečne ovogodišnje cene ruske nafte tipa "urals" sa 59 na 61,2 dolara po barelu. Ministarstvo je navelo da bi stvarna cena mogla biti i viša, što bi donelo dodatne prihode državnom budžetu.
Rusija je istovremeno smanjila prognoze proizvodnje i izvoza prirodnog gasa i sirove nafte zbog pogoršanih odnosa sa Evropom, koja je nekada bila njeno ključno tržište za izvoz energenata.
Rusija je već ove godine povećala poreze kako bi održala vojnu potrošnju, dok su zvaničnici tokom godine pokušavali da uvere javnost da novih povećanja neće biti.
Međutim, Ministarstvo finansija je u četvrtak predložilo povećanje poreza na ono što opisuje kao prekomerne profite u sektorima metala i đubriva zbog visokih cena na svetskom tržištu, kao i povećanje poreza na prekograničnu elektronsku trgovinu.
Predloženo je i povećanje poreskih stopa na takozvane "pasivne" prihode građana od ulaganja u hartije od vrednosti, prodaje nekretnina i kamata na bankarske depozite. Ministarstvo procenjuje da bi ova mera pogodila oko četiri miliona ljudi.
Industrija se smanjuje, investicije naglo padaju
Očekuje se da će ruska industrijska proizvodnja ove godine pasti za 0,2 odsto, što bi predstavljalo prvi pad od 2020. godine, kada je izbila pandemija koronavirusa. Ranije je bio projektovan rast od 0,6 odsto, pokazuju nove vladine prognoze.
Vlada je povećala prognozu inflacije za 2026. sa 5,2 na 6,8 odsto, čime se procena približila prognozi ruske centralne banke. Do korekcije je došlo nakon napada dronovima na rafinerije, koji su doveli do nestašica goriva i rasta cena.
Kapitalne investicije, pogođene visokim kamatnim stopama i zapadnim sankcijama, trebalo bi da padnu za 5,4 odsto ove godine. To bi bio najveći pad od ekonomske krize 2015. godine, kada su investicije pale za 10,1 odsto.
Prvobitno je za ovu godinu bio predviđen znatno manji pad investicija od 1,5 odsto. Ministarstvo ekonomije za 2027. očekuje gotovo stagnaciju, odnosno rast investicija od samo 0,2 odsto, u poređenju sa ranijom prognozom od dva odsto.
Podaci istovremeno pokazuju da bi lična potrošnja mogla da pruži određenu podršku ruskoj ekonomiji. Prognoza rasta maloprodaje povećana je sa 0,8 na 4,6 odsto, dok je očekivani rast realnih zarada povećan sa 2,2 na četiri odsto.
(Kurir.rs/Reuters)
