DA LI JE UKRAJINA NA KRAJU SNAGE? Rumunski general koji je predvodio NATO diviziju kaže šta može spasiti Kijev

Ukrajina se suočava sa ozbiljnim nedostatkom ljudstva, novca i raketa za protivvazdušnu odbranu, dok Rusija povećava pritisak na istoku zemlje i intenzitet vazdušnih udara, tvrdi britanski "Spektator" i iz toga izvodi dramatičan zaključak da se Kijev kreće ka postepenom vojnom i političkom slomu. Stanje na terenu, međutim, znatno je složenije i za sada ne pokazuje da je takav ishod neizbežan.

"Spektator": Ukrajini ponestaju ljudi, novac i rakete

Britanski list svoju procenu zasniva na nekoliko problema sa kojima se Ukrajina istovremeno suočava. Ruski predsednik Vladimir Putin nije odustao od maksimalističkih ciljeva u Donbasu, dok Kijevu nedostaju vojnici, finansijska sredstva i rakete-presretači za sisteme Patriot.

Rusija je istovremeno unapredila svoje bespilotne letelice i povećala intenzitet napada na ukrajinske gradove i infrastrukturu.

Poseban problem predstavljaju novi ruski mlazni dronovi. Ukrajinska protivvazdušna odbrana obara oko 60 odsto tih letelica, znatno manje od više od 90 odsto koliko je uspevala da obori kod ranijih verzija, pokazuju podaci ukrajinskog vazduhoplovstva koje je preneo Rojters.

Situacija sa raketama Patriot takođe jeste ozbiljna. Ukrajinske zalihe presretača sposobnih za uništavanje balističkih raketa nalaze se na kritično niskom nivou, a potrebu za njihovom hitnom isporukom poslednjih nedelja ističu i evropski lideri. 

Ali iz toga još ne proizlazi da je vojni kolaps neizbežan.

Patriot je posebno važan za odbranu od balističkih raketa, ali predstavlja samo jedan deo višeslojne ukrajinske PVO. Kijev paralelno razvija jeftinije dronove-presretače i druge sisteme, dok Ukrajina i devet evropskih partnera rade na programu Freyja, čiji je cilj razvoj evropskog sistema za odbranu od balističkih raketa koji bi dugoročno smanjio zavisnost od Patriota.

Drugim rečima, problem postoji i veoma je ozbiljan, ali "nedostatak Patriota" nije isto što i "Ukrajina ostaje bez protivvazdušne odbrane".

General Toma: Prerano je donositi presudu

Toma smatra da je trenutno veoma teško pouzdano predvideti ishod rata na srednji i duži rok.

"Politički, nakon takozvanih izbora u Rusiji za Državnu dumu, parlament Ruske Federacije, režim će verovatno izaći ojačan. Ekonomski, čini se da Rusija još raspolaže resursima potrebnim za nastavak rata. Uključujući i zahvaljujući nekim evropskim državama koje uvoze energente iz Rusije", kaže Toma.

Rusija zaista još ima resurse za nastavak rata, ali ni njena sposobnost da finansira sukob nije bez ograničenja. Ruski budžetski deficit ove godine ide prema tri odsto BDP-a, znatno iznad prvobitno planiranih 1,6 odsto, između ostalog zbog povećanih vojnih rashoda. Moskva zato planira dodatno zaduživanje. 

Sposobnost Rusije da nastavi rat zato ne treba poistovećivati sa sposobnošću da bez ograničenja održava sadašnji intenzitet operacija ili da automatski ostvari sve svoje ratne ciljeve.

Rusija uči iz grešaka, ali uči i Ukrajina

Toma posebno upozorava na tehnološku adaptaciju ruske vojske.

"Tehnološki, novi dronovi Geran-4 i Geran-5 sa mlaznim pogonom ili nove krstareće rakete predstavljaju stalnu pretnju, dok su ukrajinske mogućnosti za njihovo obaranje još ograničene. Proizvodnja balističkih raketa raste, a akutni nedostatak presretača Patriot predstavlja veliku ranjivost Ukrajine", kaže general.

Prema njegovim rečima, Rusija istovremeno razvija komunikacionu satelitsku konstelaciju Rassvet, reorganizuje strukture odgovorne za bespilotne sisteme i na komandna mesta postavlja iskusnije oficire koji insistiraju na širokoj primeni novih tehnologija.

To je važna promena ruske vojske, ali tehnološka adaptacija u ovom ratu nije jednosmerna.

Ukrajina je upravo zbog nedostatka klasičnog naoružanja ubrzano razvijala dronove, elektronsko ratovanje, duboke udare na rusku logistiku i energetsku infrastrukturu i nove presretače. Novi ukrajinski ministar odbrane Jevhenij Hmara naveo je da su testirana četiri modela presretača namenjena borbi protiv ruskih mlaznih dronova, sa ciljem da se proizvodnja podigne na hiljade primeraka. 

Zbog toga je preciznije govoriti o tehnološkoj trci nego o jednostranoj ruskoj prednosti.

Najveći ukrajinski problem možda nisu rakete, već ljudi

Toma smatra da bi upravo ljudstvo moglo da bude presudno.

Problem regrutacije u ukrajinsku vojsku nije rešen, a rat je ušao u fazu u kojoj obe strane moraju da nadoknađuju velike gubitke i istovremeno održavaju dugu liniju fronta.

"Moral ukrajinskog stanovništva još je visok, ali ove zime, kao posledica ruskih napada na kritičnu i energetsku infrastrukturu, koja je već oštećena, otpornost društva može da opadne", upozorava general.

Ukrajina se suočava i sa finansijskim problemom. Vlada pokušava da zatvori neočekivani manjak od oko 27 milijardi dolara u vojnom budžetu i traži da deo evropskih sredstava planiranih za 2027. dobije ranije. Evropska unija je za 2026. i 2027. predvidela ukupno 90 milijardi evra finansiranja. 

Dakle, "Spektator" identifikuje stvarnu slabost, ali ponovo pravi veliki korak kada iz nedostatka resursa izvodi zaključak o približavanju sloma. Mnogo toga zavisi od toga koliko će ljudi Ukrajina uspeti da mobiliše, koliko će brzo Evropa obezbediti finansiranje i naoružanje i koliko će efikasno Kijev uspevati da svoje tehnološke inovacije pretvori u masovno dostupne sisteme.

Korupcija jeste problem, ali nije isto što i gubitak volje za rat

Toma ukazuje i na unutrašnje probleme Ukrajine.

"U poslednje vreme političku klasu u Ukrajini potresali su korupcionaški skandali na najvišem nivou. Ekonomski, Ukrajina se oslanja na finansijska sredstva evropskih država. Pitanje je da li će na srednji i duži rok, imajući u vidu moguće političke promene u važnim evropskim državama, i dalje postojati spremnost da se ta sredstva obezbeđuju. A vesti o slučajevima korupcije ni na koji način ne pomažu", kaže general.

Korupcionaški skandali mogu da oslabe poverenje u institucije i otežaju odnose sa zapadnim donatorima, ali nezadovoljstvo vlašću ne treba automatski poistovećivati sa gubitkom spremnosti stanovništva da podržava odbranu zemlje.

To su dva različita politička pitanja, posebno u državi koja istovremeno prolazi kroz petu godinu rata i unutrašnje političke potrese.

Prava bitka možda tek dolazi: Slavjansk i Kramatorsk

Mnogo konkretniji razlog za zabrinutost predstavlja stanje u Donbasu.

Ruske snage približavaju se takozvanom ukrajinskom "pojasu tvrđava", čija su najvažnija uporišta Slavjansk i Kramatorsk. Njihovo zauzimanje približilo bi Moskvu jednom od njenih glavnih ratnih ciljeva, kontroli čitave Donjecke oblasti. Rojters navodi da se Ukrajina priprema za višemesečne teške borbe za taj prostor. 

Toma upozorava da bi gubitak ova dva grada imao i taktičke i strateške posledice.

"Gubitak Slavjanska i Kramatorska omogućio bi Moskvi da osvajanje Donbasa smatra ostvarivim ciljem i predstavi ga kao veliku pobedu. Nakon toga bi se oslobodile snage za druge pravce i ruska vojska bi mogla da dobije veću slobodu delovanja za napredovanje prema zapadu, ka Dnjepropetrovskoj oblasti", kaže on.

Ipak, ni ovde situacija nije jednostrana.

Rusko napredovanje jeste dovelo njegove snage bliže ukrajinskim utvrđenjima, ali Ukrajina istovremeno izvodi kontranapade na severnom delu ovog prostora, posebno na pravcu Limana. Ruska ofanziva zato još nije proizvela operativni proboj koji bi sam po sebi značio raspad ukrajinske odbrane.

Nije presudno da li će grad pasti, već kako

Upravo ovde Toma pravi možda najvažniju razliku u celoj analizi.

"Glavni problem za Ukrajinu ne bi bio gubitak gradova sam po sebi, već način na koji bi do tog gubitka došlo. Organizovano povlačenje na pripremljene odbrambene položaje potpuno je drugačije od proboja fronta u kojem jedinicama preti opkoljavanje i one gube koheziju. U drugom slučaju efekat može biti katastrofalan", kaže general.

To znači da čak ni eventualni pad Slavjanska ili Kramatorska ne bi automatski predstavljao ukrajinski vojni slom.

Ako bi ukrajinske snage sačuvale ljudstvo, komandnu strukturu i tešku opremu i povukle se na sledeće pripremljene položaje, rat bi se nastavio pod nepovoljnijim uslovima. Sasvim druga situacija nastala bi ukoliko bi Rusija uspela da razbije velike ukrajinske formacije, preseče pravce povlačenja i pretvori taktički prodor u operativni proboj.

"Mislim da odlučujući faktor neće nužno biti tehnološki, već ljudski. Ako Ukrajina uspe da mobiliše dovoljno vojnika, organizuje aktivnu odbranu i izvodi kontranapade, postoje šanse da ova odbrambena linija bude zadržana", kaže Toma.

Zašto bi 2027. mogla da odluči mnogo toga

General zato smatra da će pripreme obe strane za narednu godinu biti od presudnog značaja.

"Veoma je važno koliko će dobro oba zaraćena tabora biti pripremljena za vojnu kampanju sledećeg proleća. U zavisnosti od toga kako bude tekla kampanja 2027, moći ćemo da kažemo postoje li izgledi za prekid vatre ili primirje", kaže Toma.

Mirovni sporazum bio bi sasvim druga stvar i, prema njegovom mišljenju, pregovori bi mogli da traju godinama.

Zapad u toj jednačini i dalje ima veliku ulogu.

"Jedino što države koje učestvuju u Ramštajn formatu mogu da urade jeste da nastave da obezbeđuju finansijska sredstva, sisteme naoružanja, vojnu opremu i ključne obaveštajne podatke ukrajinskoj vojsci", kaže Toma.

Ukrajina jeste u opasnosti, ali presuda još nije napisana

Problemi na koje upozorava "Spektator" nisu izmišljeni. Ukrajini nedostaje ljudstvo, ima ozbiljan finansijski jaz, suočava se sa kritičnim nedostatkom određenih presretača, a Rusija je poboljšala deo svog arsenala i približila se najvažnijem preostalom ukrajinskom odbrambenom sistemu u Donbasu.

Ali nijedna od tih činjenica pojedinačno, niti sve zajedno, još ne dokazuju da je Ukrajina krenula putem neizbežnog vojnog sloma.

Kijev pre svega može da spase dovoljno ljudstva i sposobnost da održi organizovanu odbranu, uz nastavak zapadne pomoći.

Rusija napreduje, ali sporo, a njene ofanzive nisu dovele do raspada ukrajinske vojske. Ukrajina istovremeno razvija nove sisteme, izvodi lokalne kontranapade i nastavlja da dobija značajnu evropsku finansijsku i vojnu podršku. Rusija ima daleko veće resurse, ali i sama plaća sve veću ekonomsku i vojnu cenu dugotrajnog rata. 

Zato je korisnije pitanje od onog da li je "kolaps Ukrajine počeo" ono koje postavlja i sama analiza generala Tome: da li će Kijev tokom narednih meseci imati dovoljno ljudi, novca i naoružanja da spreči ruski taktički pritisak da preraste u operativni proboj.

Odgovor na to pitanje još nije poznat.

(Kurir.rs/adevarul.ro/TheSpectator/Priredio i preveo: A.V.)