"POMAGALA JE ZATVORENICIMA" Šokantna ispovest prijateljice na bdenju ženi koja je preživela smrtnu kaznu: Otkrila kakva je bila kao dete
- Uoči pogubljenja Kriste Pajk održano je virtuelno bdjenje, a prijateljica Misti Armstrong opisala ju je kao saosećajnu osobu koja je volela životinje.
- Pajk je osuđena 1996. zbog ubistva koleginice Kolin Slemer i skoro 30 godina čekala je izvršenje presude.
- Pokušaj pogubljenja u zatvoru Riverbend prekinut je nakon dve doze pentobarbitala, a Pajk je prevezena u bolnicu.
Uoči zakazanog pogubljenja Kriste Pajk (50), organizacija Projekt za intervenciju pri pogubljenjima održala je virtuelno bdjenje za osuđenicu. Pajk je trebala da postane prva žena koju će država Tenesi pogubiti u više od 200 godina, kao i prva u modernoj eri smrtne kazne u toj saveznoj državi.
Pajk je osuđena na smrt 1996. godine zbog ubistva Kolin Slemer (19), koleginice iz organizacije Job Corps, koje se dogodilo 1995. godine. Na izvršenje presude čekala je skoro 30 godina.
Tokom virtuelnog bdjenja održan je petominutni muk u čast Pajk i svih onih koji su izgubili život pogubljenjem, nakon čega su pročitana imena pogubljenih širom Tenesija i SAD. Pred kraj bdjenja, njena prijateljica Misti Armstrong podelila je lične detalje o njoj:
"Voli pse. Volela je životinje", rekla je Armstrong. "U detinjstvu je zapravo bila veoma saosećajna osoba i imala je veoma težak život kao dete, sa mnogo više detalja nego što je prikazano u medijima. To je išlo mnogo dublje od toga."
Armstrong je navela da je Pajk, dok je bila u zatvoru, većinu svog vremena provodila pokušavajući da pomogne drugim zatvorenicama koje nisu imale određene potrepštine.
"Bila je jedna od prvih osoba koje bi priskočile da... pomognu drugim zatvorenicama", rekla je Armstrong.
Dok je bila u zatvoru, prema rečima Armstrong, Pajk je naučila da oseća kajanje zbog onoga što je učinila.
"Bile su potrebne godine terapije da stigne do toga, ali uspela je", rekla je Armstrong. "Promenila se i postala potpuno drugačija osoba."
Dramatičan tok pogubljenja u zatvoru Riverbend
Sam pokušaj pogubljenja odigrao se u zatvoru Riverbend u Nešvilu oko 20 časova po lokalnom vremenu, nakon što je Apelacioni sud prvo odložio egzekuciju, a Vrhovni sud SAD potom potvrdio presudu. Međutim, proces pogubljenja prekinut je pod neuobičajenim i dramatičnim okolnostima.
Kako izveštava Asošijeted pres, zavesa u sobi za svedoke spuštana je dva puta, a mediji su u jednom trenutku zamoljeni da napuste zatvorski kompleks. Nakon što su joj ubrizgane dve doze pentobarbitala, Pajk nije preminula.
Njen advokat je za BBC izjavio da je njen pravni tim podneo hitan zahtev za obustavu pogubljenja dok se ono odvijalo:
"Gospođica Pajk je izgubila svest, ali joj srce i dalje kuca i glasno hrče", izjavio je njen pravni zastupnik.
Pajk je ubrzo vozilom Hitne pomoći prevezena u bolnicu, gde su nad njom primenjene mere za spasavanje života. Advokati su naveli da ih uprava bolnice nije zvanično obavestila o njenom trenutnom zdravstvenom stanju.
Sa druge strane, vlasti Tenesija saopštile su da su tokom čitavog procesa "sledile svaki korak zakonitog i ustanovljenog državnog protokola za pogubljenje koji je odobrila Kancelarija državnog tužioca".
Zločin koji je šokirao Ameriku: Svirepo ubistvo
Tragedija koja je zauvek promenila živote dve porodice dogodila se 1995. godine u Noksvilu. Krista Pajk je tada imala svega 18 godina kada je sa svojim tadašnjim sedamnaestogodišnjim dečkom, Tadarilom Šipom i još jednim saučesnikom namamila Kolin Slemer (19) u šumu u blizini kampa za obuku i zapošljavanje problematičnih tinejdžera.
Pajkova je optužila Kolin da ju je uvredila i pokušala da joj preotme dečka. Mameći žrtvu pod lažnim izgovorom, brutalno su je pretukli i izboli.
Zločin je poprimio jezive razmere kada je Pajkova svojoj žrtvi na grudima urezala pentagram. Stanovnici kampa kasnije su na sudu svedočili da se Pajkova hvalila ubistvom i pokazivala komad lobanje nesrećne devojke.
Godinu dana kasnije, Krista Pajk je osuđena za teško ubistvo i zaveru sa namerom izvršenja teškog ubistva, čime je postala najmlađa žena osuđena na smrt u istoriji SAD.
Njen saučesnik Tadaril Šip, zbog toga što je u trenutku zločina bio maloletan, izbegao je smrtnu kaznu i osuđen je na doživotni zatvor sa mogućnošću uslovnog otpusta.
(Kurir.rs/wsmv.com)
