MISTERIOZNA EKSPLOZIJA U ZEMLJINOJ ORBITI! Špijunski satelit se raspao u PARAM PARČAD, Amerikanci zapanjeni: Postoje TRI TEORIJE za detonaciju u svemiru

Američki špijunski satelit postavljen tokom Hladnog rataneočekivano se raspao iznad naše planete, ostavljajući oblak krhotina koji sada predstavlja ozbiljnu pretnju za druge letelice u već prenapučenoj niskoj Zemljinoj orbiti.

Satelit cilindričnog oblika, koji su stručnjaci često opisivali kao ogromnu "konzervu tune", verovatno je prestao da funkcioniše pre nekoliko decenija i od tada je nečujno kružio oko Zemlje.

Ime je dobio po čuvenoj glumici Fari Foset, prateći tadašnji običaj agencije da svoje najtajnije satelite naziva po poznatim ličnostima iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka.

Letelica je nedavno eksplodirala iznad Zemlje bez ikakvog upozorenja, a naučnici i vojno osoblje još uvek ne mogu da objasne tačan uzrok.

Svemirske snage Sjedinjenih Država zvanično su objavile 17. septembra da je USA 32 pretrpeo iznenadnu fragmentaciju samo četiri dana ranije. To u suštini znači da je letelica eksplodirala i raspala se na desetine, stotine ili čak hiljade manjih komada.

Detalji o tačnom broju smrtonosnih delova i okidaču za ovu eksploziju za sada ostaju potpuno nepoznati. Privatna kompanija za praćenje satelita, s2a sistems, nedugo zatim je uspela da fotografiše najveći preostali deo satelita na noćnom nebu, potvrđujući time ozbiljnost ovog opasnog incidenta.

Sama eksplozija dogodila se na visini od oko 775 kilometara, a njene krhotine su se usled ogromne brzine kretanja raširile u džinovski prsten oko naše planete u roku od dvadeset i četiri sata.

Tri teorije o uzroku raspada

Istraživači sada užurbano razmatraju nekoliko mogućih objašnjenja za uništenje ove stare vojne letelice. Sudari sa drugim satelitima ili komadima svemirskog otpada decenijama unazad spadaju u najčešće uzroke havarija, ali niko do sada nije prijavio udar u neku drugu poznatu letelicu u toj zoni.

Analitičari i astronomi obično mogu da predvide ovakve katastrofalne sudare danima ili nedeljama unapred zahvaljujući naprednim algoritmima, što teoriju o sudaru sa velikim objektom čini izuzetno malo verovatnom. Međutim, uvek postoji šansa da je satelit pri enormnoj brzini pogodio mali, neotkriveni svemirski kamen ili mikrometeoroid koji radari prosto nisu mogli da registruju.

Druga, mnogo šire prihvaćena teorija sugeriše da je satelit jednostavno podlegao svojoj starosti. Oprema lansirana krajem osamdesetih godina nije bila dizajnirana za ovoliko dug boravak u negostoljubivom svemirskom okruženju, a posle skoro četiri decenije izloženosti ekstremnim temperaturnim razlikama niske Zemljine orbite, sistemi su verovatno popustili.

Stare letelice nose u sebi velike baterije i opasno zaostalo gorivo. Naučnici ističu da je, nakon 38 godina konstantnog zagrevanja usled sunčevih zraka i hlađenja u Zemljinoj senci, rezervoar pod pritiskom ili dotrajala baterijska ćelija jednostavno popustila i eksplodirala iznutra.

Sa druge strane, geopolitička tenzija u svemiru ne dozvoljava istraživačima da u ranoj fazi potpuno isključe mogućnost primene antisatelitskog oružja. Američki sekretar vazduhoplovstva Troj E. Majnk nedavno je po prvi put potvrdio da su Sjedinjene Države zaista lansirale neodređena ofanzivna oružja u Zemljinu orbitu.

Vojni analitičari ističu da zemlje poput Kine i Rusije već duže vreme poseduju sličnu, sofisticiranu tehnologiju, dok je Rusija već uspešno demonstrirala uništavanje sopstvenog satelita uz pomoć projektila ispaljenog sa površine naše planete. Ipak, trenutno ne postoji ni jedan konkretan dokaz koji ukazuje na to da su laserski ili kinetički sistemi korišćeni protiv starog NRO satelita.

Svemirski otpad i Keslerov sindrom

Bez obzira na to šta je direktno izazvalo eksploziju 'konzerve tune', stručnjaci širom sveta sada brinu isključivo zbog njenih potencijalnih lančanih reakcija. Region niske Zemljine orbite u kojem se USA 32 nalazio dom je za najmanje 200 drugih aktivnih satelita, a to strateški važno područje je već decenijama prilično zagađeno oštrim ostacima iz čuvenog sudara američkih i ruskih satelita koji se dogodio 2009. godine.

Upravo zbog toga, pretnja od novih smrtonosnih incidenata u ovom delu neba postala je stvarna i opipljiva, naročito zato što se tačan broj novonastalih, lutajućih fragmenata još uvek utvrđuje iz noći u noć. Iako ovaj raspad za sada nije uticao na lansiranje novih komercijalnih letelica i teretnih misija ka Međunarodnoj svemirskoj stanici, dugoročni bezbednosni rizici su neizbežni.

Komadi svemirskog otpada nikada ne ostaju trajno na istoj visini. Kako vreme prolazi, slabašna ali konstantna Zemljina gravitacija i atmosferski pritisak počeće neminovno da vuku mikroskopske i velike fragmente sve bliže našoj planeti. Kada stignu do nižih orbita, aktivne istraživačke stanice poput MSS i kineske stanice Tjangong moraće redovno da troše dragoceno gorivo kako bi izvodile opasne manevre izbegavanja.

Kako niska Zemljina orbita postaje sve zagušenija novoizgrađenim i privatnim letelicama, rizik od međusobnih sudara drastično raste, preteći da okonča savremeno doba istraživanja kosmosa. Ako se ovakvi fragmentacioni događaji nastave nesmanjenim tempom, čovečanstvo bi moglo ubrzo da dostigne fatalnu tačku bez povratka poznatu kao Keslerov sindrom, u kojoj ogromna, rotirajuća oluja otpada u potpunosti onemogućava bilo kakva buduća lansiranja.

Evropska svemirska agencija (ESA) zbog toga već uveliko razvija prvu generaciju aktivnih „čistača" orbite kroz misiju Klirspejs-1 (ClearSpace-1), koji će uskoro testirati prototipove mreža i hvataljki dizajniranih da uhvate najopasnije objekte pre nego što naprave trajnu štetu na noćnom nebu.

(Kurir.rs/RTS)