ČOVEK GLEDAO SKORO 500 EGZEKUCIJA! Novinar decenijama svedočio pogubljenjima u teksaškim zatvorima, pa dočekao Kristin slučaj: "To se nikada nije dogodilo"
- Novinar Majkl Gračik, koji je pratio gotovo 500 pogubljenja u Teksasu, kaže da nikada nije video slučaj u kojem zatvorenik preživi smrtonosnu injekciju.
- To se dogodilo u Tenesiju, gde je Krista Pajk posle dve doze pentobarbitala nastavila da diše, pa je guverner Bil Li obustavio pogubljenja i naložio istragu.
Novinar Majkl Gračik je izveštavao o skoro 500 pogubljenja u Teksasu i nastavio je to da radi nakon što se penzionisao iz Asošijejted presa (AP) 2018. godine. Seća se dva slučaja u kojima su igle tokom pogubljenja iskakale pre nego što su mogle biti ponovo umetnute i pogubljenje je uspešno izvršeno, ali nikada nije video slučaj u kojem je zatvorenik preživeo.
Upravo se to dogodilo ove nedelje u Tenesiju, gde je 50-godišnja zatvorenica Krista Pajk nastavila da diše i glasno hrče nakon što je primila dve odvojene doze pentobarbitala koji se koristi u državnom protokolu smrtonosnih injekcija.
Gračik (76) kaže da nije bio potpuno iznenađen kada je čuo za takav slučaj. Zapravo je razmatrao mogućnost da pogubljenje krene po zlu tokom svoje decenijske karijere novinara u Teksasu. "Činilo mi se da je samo pitanje vremena", rekao je za BBC.
Guverner obustavlja pogubljenja
Prema AP-u, protokol o pogubljenjima u Tenesiju zahteva dodatni set špriceva napunjenih pentobarbitalom u slučaju da osoba koja treba da bude pogubljena ne umre nakon prve doze, ali ne precizira šta se dešava ako osoba preživi drugu dozu.
Guverner Bil Li obustavio je pogubljenja u državi nakon neuspelog pogubljenja u sredu uveče po lokalnom vremenu i naložio nezavisnu istragu procesa.
Neuspela pogubljenja su pod lupom tokom poslednje decenije, jer je nestašica lekova koji se koriste u pogubljenjima navela neke države da promene svoje kombinacije lekova ili ih nabavljaju iz sumnjivijih izvora.
Neke države su čak ponovo uvele pogubljenja streljačkim vodovima kao alternativu. Pajk je trenutno hospitalizovana i nalazi se u kritičnom stanju, prema rečima njenog advokata.
64 neuspela pogubljenja od 1982. godine
Nije neuobičajeno da pogubljenja smrtonosnom injekcijom, najčešćim oblikom smrtne kazne u 27 američkih država koje to dozvoljavaju, budu "neuspešna".
Informativni centar o smrtnoj kazni, nezavisna istraživačka organizacija koja ne zauzima stav o smrtnoj kazni, navodi 64 neuspela pogubljenja od 1982. godine, od kojih je 51 uključivalo smrtonosnu injekciju. U najmanje sedam tih slučajeva, pogubljenja su obustavljena jer se nije mogla postaviti intravenska linija.
Ali Gračik nikada nije video neuspelo pogubljenje nakon što je injekcija primenjena. "To se ovde nikada nije dogodilo", rekao je Gračik, misleći na Teksas.
Gračik, koji je tokom svojih 46 godina rada u AP-u obrađivao širok spektar tema, smatra svoje često prisustvovanje pogubljenjima važnim delom svog posla novinara.
"Ne postoji veći autoritet, moć ili kako god to želite nazvati, koju bilo koja državna ili savezna vlada ima nad nama od moći da nam oduzme život", rekao je.
"Sva pažnja je usmerena na zatvorenika, niko ne plače za žrtvom"
Prema podacima Informativnog centra o smrtnoj kazni, u Sjedinjenim Državama je izvršeno 1.683 pogubljenja otkako je Vrhovni sud ponovo uveo smrtnu kaznu 1976. godine. Teksas je izvršio najviše pogubljenja od svih država, sa 602. Teksas je postao prva država koja je koristila smrtonosnu injekciju u pogubljenjima 1982. godine.
"Oduvek sam mislio da je važno da neko ko nema lični interes u ishodu slučaja bude tamo da vidi kako se zakon sprovodi i da se uveri da se to radi kako treba. Neko je tamo da to vidi i kaže drugima: 'Ovo sam video. Ovo se dogodilo'", objasnio je Gračik.
On oseća posebnu odgovornost prema žrtvama kada izveštava o pogubljenjima, i najteže mu je da piše o pogubljenju koje ne privlači mnogo pažnje. "Žao mi je žrtava u tom slučaju. Oni su zaboravljeni ljudi", rekao je.
"Danas je sva pažnja usmerena na zatvorenika u Tenesiju. Niko, osim uže porodice žrtve, ne lije suze za žrtvom... I razumem da je to posao koji radimo, ali to ne znači da je ispravan", nastavio je.
Majka žrtve je bila svedok pokušaja pogubljenja
Žrtva Kriste Pajk bila je Kolin Slemer, devetnaestogodišnjakinja iz Floride koja je, prema rečima prijatelja i porodice, volela da se vozi na rolerama, smeje i pomaže drugima. Pajk, tada 18-godišnjakinja, i njen tadašnji dečko Tadaril Šip mučili su i ubili Slemer nakon što su je upoznali u vojnom kampu.
Majka žrtve, Mej Martinez, bila je u Tenesiju u sredu kada se dogodio pokušaj pogubljenja. Kasnije je za NBC News rekla da je "sve bilo haotično".
Teksas, gde Gračik živi i radi, ne dozvoljava posmatračima da budu u prostoriji za pogubljenje dok se ubacuje intravenska linija.
"Dakle, kada uđemo u sobu, zatvorenik je već povezan", rekao je. Kod pogubljenja smrtonosnom injekcijom, intravenska linija se obično postavlja u pregib ruke. Ako to ne uspe, ponekad se postavlja u zadnji deo ruke, nogu, vrat ili neko drugo mesto.
"U uspešnim pogubljenjima, zatvorenici se onesvešćuju nakon samo nekoliko sekundi. Obično se proglašavaju mrtvima 20 do 40 minuta nakon što je primenjena smrtonosna doza", rekao je Gračik.
Pogubljenje Džonatana Noblsa 1998. godine
On se još uvek seća smrti Džonatana Noblsa, koji je pogubljen smrtonosnom injekcijom u Teksasu 1998. godine. Osuđen je na smrt nakon što je proglašen krivim za brutalno ubistvo nožem dve žene iz Ostina, Keli Farkuar i Mici Džonson-Nali 1986. godine.
Nobls je otpevao "Tihu noć" kao svoje poslednje reči. "Stigao je do dela 'samo Marija i Josif gledaju' i stao. Trebalo je toliko dugo da droga počne da deluje da više nije bio svestan", prisetio se Gračik, koji se još uvek seća scene skoro 30 godina kasnije.
"Do danas, kada sam u crkvi na Božić, kada hor peva 'Tihu noć', i cela zajednica se pridruži pevanju i svi su, znate, u duhu praznika i radosti sezone, razmišljam o tom pogubljenju. Siguran sam da sam jedini u toj zajednici koji ima to sećanje", rekao je.
Kada ljudi čuju za njegovu karijeru izveštavanja o pogubljenjima, obično su radoznali. "Većina ljudi nikada ne gleda kako neko umire", priznao je. Ali kada ga pitaju o čemu je svedočio, kaže im da to nije sve što je uradio ili radi u svom životu.
