TRAMP SPREMA "MALJ" ZA PUTINA Ima 30 dana da pokrene drakonske sankcije: Moskvi prete carine do 500%
- Tramp istovremeno razmatra ekonomske podsticaje Moskvi, uključujući potencijalne sporazume o Arktiku, retkim zemnim metalima, aluminijumu i ruskom gasu
- Grupa američkih senatora traži da Putin ne bude pozvan na samit G20 u Majamiju, dok Wall Street Journal upozorava da bi poziv predstavljao međunarodnu rehabilitaciju ruskog predsednika
Novi zakon o sankcijama, čiji je autor pokojni senator Lindzi Grejem, daje američkom predsedniku Donaldu Trampu 30 dana da uvede drakonske sankcije Rusiji, njenim saveznicima i kupcima ruske nafte, piše kolumnistkinja Dajen Frensis za Kijev post.
Cilj ovog instrumenta pritiska jeste da primora Moskvu na pregovore, ali Frensis smatra da će ruski predsednik Vladimir Putin, kao i ranije, pokušati da kupi vreme. Na pitanje da li će Putin odrediti datum pregovora, njegov portparol je nedavno rekao da su ukrajinski napadi dronovima tokom nedavnih izbora u Rusiji promenili njegovu "računicu". Drugim rečima, sastanka neće biti.
Prema oceni autorke, Trampova dosadašnja "lična diplomatija" i pokušaji da ubedi Putina nisu dali rezultate, dok ruska ekonomija slabi. Ona navodi da je Moskva prodala polovinu svojih zlatnih poluga kako bi finansirala ratne troškove, da se ruske banke suočavaju sa povlačenjem depozita i da relevantna istraživanja pokazuju da sve više Rusa želi kraj rata protiv Ukrajine.
Istovremeno, u SAD raste nezadovoljstvo zbog Trampovog odnosa prema Putinu.
Ove nedelje grupa senatora iz obe stranke zatražila je od Trampa da povuče poziv Putinu za samit G20 u Majamiju, jer smatraju da bi njegovo prisustvo legitimizovalo ruski rat protiv Ukrajine.
Frensis navodi da američko javno mnjenje jasno podržava Ukrajinu i da je upravo zbog toga zakon dobio ogromnu podršku u Kongresu. Tramp sada ima 30 dana da uvede oštre sankcije, delimično ili u celosti, osim ukoliko Kongresu u pisanom obliku ne dostavi valjan razlog zbog kojeg to neće učiniti.
Pritisak na Rusiju raste
U međuvremenu, ukrajinska kontraofanziva "Vivaldi", u kojoj učestvuju robotski sistemi zajedno sa kopnenim i oklopnim snagama, vrši dodatni pritisak na Rusiju i, prema tvrdnjama iz teksta, poslednjih nedelja povratila je približno onoliko teritorije koliko je Rusija zauzela tokom prethodne godine.
Tramp je takođe rasporedio dodatnih 10.000 američkih vojnika u istočnoj Evropi i navodno odlučio da Ukrajini omogući proizvodnju sistema protivvazdušne odbrane Patriot.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski istovremeno nastavlja da traži međunarodnu podršku za prekid vatre, uključujući podršku turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana.
Ujedno postoje inicijative među članicama UN da se Rusiji oduzme pravo veta u Savetu bezbednosti ili da bude potpuno isključena. Zelenski je rekao da je sa predstavnicima brojnih država razgovarao i o situaciji sa izvozom žitarica preko Crnog mora kako bi povećao pritisak na Moskvu.
"Svi žele prekid vatre", rekao je Zelenski.
Sankcije koje bi mogle teško da pogode Moskvu
Činjenica da je Tramp potpisao zakon o sankcijama i pokrenuo druge inicijative, prema Frensis, šalje nekoliko važnih poruka.
Američka javnost gubi strpljenje prema Rusiji, Tramp shvata da pokušaji sklapanja poslovnih sporazuma sa Rusima nisu zaustavili rat, SAD povećavaju vojnu pomoć Ukrajini, čime dodatno podižu cenu rata za Moskvu, dok Vašington istovremeno Putinu ostavlja diplomatski izlaz.
Ukoliko sankcije budu aktivirane, njihov obim mogao bi da bude izuzetno veliki.
Tramp bi mogao da uvede carine do 500 odsto na rusku robu, kao i carine do 100 odsto na uvoz iz pet najvećih država kupaca ruske sirove nafte ili prirodnog gasa koje nastave kupovinu nakon 18. oktobra.
Sankcije bi mogle da pogode i pet najvećih država koje pomažu Rusiji da zaobiđe ograničenja uvedena njenom naftnom sektoru. Mere bi se odnosile i na brodove koji prevoze rusku naftu, kao i na strane banke koje posluju sa Rusijom.
Tramp istovremeno razmatra i "šargarepe"
Američki predsednik, međutim, istovremeno razmatra dodatne podsticaje kojima bi pokušao da vrati Rusiju za pregovarački sto.
Prema nedavnim izveštajima, razmatraju se sporazumi koji bi obuhvatili Arktik, retke zemne metale, aluminijum i prodaju ruskog gasa Evropi, kao pokušaj pokazivanja dobre volje i oživljavanja blokiranih mirovnih pregovora.
Frensis smatra da su takvi potezi pokušaji sa veoma malim izgledima za uspeh i tvrdi da oni neće okončati Putinovu ratnu politiku.
Ona podseća na stav pruskog vojnog teoretičara Karla fon Klauzevica da rat nije zaista završen sve dok volja neprijatelja nije potpuno slomljena ili dok nije primoran na pokoravanje.
Prema njenoj oceni, Trampov odnos prema Putinu predstavlja i politički problem za američkog predsednika uoči izbora za Kongres, kao i rat sa Iranom.
"Poziv Putinu je poklon"
Wall Street Journal, koji Frensis opisuje kao uticajan glas američkih poslovnih i konzervativnih krugova, takođe je oštro kritikovao Trampovu strategiju prema Rusiji.
List je u nedavnom uredničkom komentaru ukazao na činjenicu da će Tramp u decembru ugostiti lidere G20 u svom kompleksu Trump National Doral.
Prema oceni lista, američki poziv omogućio bi Putinu da ruskoj javnosti pokaže da više nije međunarodni parija i predstavljao bi svojevrsni "poklon" u vidu njegove rehabilitacije na svetskoj sceni upravo u trenutku kada se rusko stanovništvo sve više zamara ratom.
Wall Street Journal ocenjuje da bi Tramp mogao da tvrdi da bi vraćanje Putina u međunarodne diplomatske tokove povećalo šanse za završetak rata, ali upozorava da se takav argument ponavlja godinama bez vidljivih rezultata.
List smatra da Putin i dalje ne pokazuje znake odustajanja od cilja da Ukrajinu stavi pod rusku kontrolu.
Pozivanje ruskog predsednika na G20 zbog toga je, prema oceni lista, ne samo "moralno uvredljivo", već bi moglo da pošalje opasnu poruku Moskvi da bi mogla da prođe nekažnjeno čak i u slučaju ograničenog napada na NATO.
(Kurir.rs/KyivPost)
