DOBITNICA NOBELA ZA MIR SE NE JAVLJA: "AKO VIDITE POZIV SA NORVEŠKOG BROJA..." Priznanje Navi Pilaj dodeljeno zbog promovisanja mira i međunarodnog prava
Norveški Nobelov komitet objavio je da je Nobelovu nagrada za mir za 2026. godinu dobila Navanatem "Navi" Pilaj (85).
Jergen Vatne Fridnes, predsednik komiteta, kazao je da je Pilaj priznanje dodeljeno zbog promovisanja mira i međunarodnog prava.
Navi Pilaj je južnoafrička pravnica koja je tamilskog porekla iz Indije.
Ona je bila prva žena sudija Visokog suda Južne Afrike koja nije belkinja, a takođe je bila sudija Međunarodnog krivičnog suda (MKS) i predsednica Međunarodnog krivičnog tribunala za Ruandu.
U aprilu 2015. Pilaj je postala 16. komesar Međunarodne komisije protiv smrtne kazne.
Fridnes je naveo da je Pilaj "značajno proširila obim i uticaj međunarodnog prava" i da je utrla put ka "sveobuhvatnijem globalnom pravnom poretku", rekavši da je ona to učinila s izuzetnom hrabrošću.
Predsednik Norveškog Nobelovog komiteta pohvalio je njenu dugu karijeru, podsetivši da je Pilaj počela kao advokatica u Južnoj Africi gde se suočavala sa dubokom diskriminacijom, odnosno aparthejdom.
Fridnes je poručio da Pilaj ima "čvrst moralni kompas" i da je tokom karijere pozivala države i lidere na odgovornost i donela nadu žrtvama.
On je kazao da je Pilaj naglašavala odgovornost pojedinaca i država u tome da moraju da se pridržavaju vladavine prava.
- Njena posvećenost pravdi i ljudskom dostojanstvu je izvor nade i inspiracije svima koji žele da stvore mirniji svet - zaključio je Fridnes.
Predsednik komiteta je kazao oni nisu uspeli da kontaktira ovogodišnju laueratkinju da je doila Nobelovu nagradu za mir i uputio poruku Pilaj.
- Dakle, moja poruka njoj bi bila "ako vidite poziv sa norveškog broja, javite se. Voleo bih da uskoro razgovaram sa vama - rekao je Fridens uz osmeh.
Uoči ceremonije u norveškoj prestonici Oslu među mogućim dobitnicima najviše su se kotirali Međunarodna svemirska stanica (MSS), timovi za vanredne situacije u Sudanu, zagovornici prava dece u Ukrajini i dva najviša međunarodna suda, ali i Mark Karni, premijer Kanade koja je u "trgovinskom ratu" sa SAD nakon što nije uspeo da postigne sporazum s američkim predsednikom Donaldom Trampom.
Šef Bele kuće, koji vodi pravi rat protiv Irana, odavno želi ovu nagradu i više puta je govorio da je zaslužuje, ali da sumnja da će je dobiti.
Komitet u Oslu primio je nominacije za 287 kandidata za ovogodišnju nagradu, a kod nešto više od četvrtine prijavljenih bile su u pitanju organizacije.
Stručnjaci navode da se ovaj komitet pri odlučivanju o dobitniku nagrade obično fokusira na trajnost mira za koji je zaslužan laureat, promociju bratstva među ljudima u svetu i tihi rad institucija koje jačaju takve ciljeve.
Prošle godine je Nobelovu nagradu za mir dobila liderka venecuelanske opozicije Marija Korina Mačado, koja ju je predala Trampu u januaru ove godine, ubrzo nakon što su američki komandosi svrgli sa vlasti tadašnjeg venecuelanskog predsednika Nikolasa Madura i odveli ga na suđenje u SAD.
To je suštinski bio simboličan gest Mačado pošto je Nobelov komitet saopštio da priznanje ne može da bude preneto na drugu osobu ili organizaciju.
Od ponedeljka do juče objavljena su već četiri ovogodišnja dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, fiziku, hemiju i književnost.
(Kurir.rs/Nemanja Vlačo)
