AMERIKA SPREMA TRODNEVNI BLICKRIG PROTIV IRANA! Tri nosača aviona stižu na Bliski istok, Tramp čeka pravi trenutak, zatišje pred buru, region VRI!

Američka vojska priprema opcije za obnavljanje velikih borbenih operacija protiv Irana, iako predsednik Donald Tramp i dalje nije siguran da li želi da ponovo pokrene rat, navode američki zvaničnici.

Tramp je u četvrtak na društvenim mrežama poručio da SAD neće napasti Iran pre međuizbora i da dve zemlje vode "produktivne razgovore".

Prema rečima zvaničnika, Trampov tim za nacionalnu bezbednost i Pentagon u poslednjih nekoliko meseci pet puta su mu predlagali velike vojne operacije protiv Irana ili jemenskih Huta, milicije koju podržava Teheran. On je svaki put odbio te planove.

Spreman plan za trodnevnu vojnu kampanju protiv Irana

Tramp je ponovo naredio izradu opcija za napade. Visoki zvaničnici za nacionalnu bezbednost, predvođeni potpredsednikom Džej Di Vensom, razgovarali su o planovima prošlog petka u Kemp Dejvidu.

Prema navodima osoba upoznatih sa predlogom, plan predviđa kratku, intenzivnu kampanju koja bi trajala oko tri dana. Napadi bi bili usmereni na iranske rakete i dronove, čiji je arsenal Korpus islamske revolucionarne garde u velikoj meri obnovio od početka rata. Moguće mete su i iranska energetska postrojenja, komandna mesta i štabovi Revolucionarne garde. O najnovijim planovima prethodno je izvestio portal Aksios.

Zvaničnici smatraju da je u diplomatskim pregovorima, koji se nastavljaju uz posredovanje drugih zemalja, ostvaren određeni napredak. Ipak, razgovori i dalje zapinju zbog iranskog nuklearnog programa. Vašington želi da se najpre postigne dogovor o iranskim nuklearnim ambicijama, dok Teheran insistira da se o tom pitanju razgovara tek na kraju.

Iran unapredio taktiku, američke zalihe na udaru

Iran je tokom prethodnih meseci postao zahtevniji protivnik jer je unapredio vojnu taktiku. Za presretanje njegovih raketa sada je potrebno više presretača nego u ranijoj fazi rata, što dodatno opterećuje već ograničene američke zalihe municije.

Prema obaveštajnim podacima, Iran je uz pomoć satelitskih snimaka kineskih kompanija uspeo da preciznije gađa američke baze.

Od septembra, kada je došlo do poslednje značajnije razmene uzvratnih napada, Iran je napao najmanje 13 brodova, prema podacima grupe za praćenje koju vodi britanska mornarica.

Prema drugim obaveštajnim izveštajima, broj napadnutih brodova mogao bi da bude blizu 20. Nijedan od tih napada nije izazvao snažniji američki odgovor.

Iako je izvoz nafte sa Bliskog istoka povećan, iranski napadi zabrinuli su brodarske kompanije i doveli u pitanje bezbednost budućih isporuka energenata.

Tokom leta američka vojska redovno je uzvraćala na iranske napade na međunarodni pomorski saobraćaj. Sada je odgovor znatno slabiji, što zvaničnici pripisuju Trampovom oklevanju da u potpunosti krene u rat.

Američki komandanti takođe su zabrinuti zbog sve težeg presretanja iranskih napada na baze u kojima su stacionirane američke trupe, kao i na energetska postrojenja i drugu civilnu infrastrukturu u regionu.

Tramp je u četvrtak rekao da nafta koja prolazi kroz Ormuski moreuz ne potiče iz Irana. Međutim, osobe upoznate sa obaveštajnim izveštajima osporavaju tu tvrdnju. Iran dozvoljava prolaz pojedinim brodovima koji plaćaju naknade ili potencijalno prevoze iransku naftu. Teheran poseduje i sopstvenu tajnu flotu tankera.

Kineske kompanije plaćale su Iranu prolazak kroz moreuz, dok je Teheran godinama tajno mešao svoju naftu sa iračkom kako bi izbegao sankcije. Američko Ministarstvo finansija u četvrtak je uvelo sankcije za 17 brodova za koje tvrdi da su deo iranske tajne flote za krijumčarenje nafte.

Trampovi saradnici sumnjaju u uspeh vojne opcije

Čak i neki članovi Trampovog najužeg kruga sve više sumnjaju da bi vojna akcija promenila stavove ili planove iranskog rukovodstva. Pojedini zvaničnici smatraju da američka kampanja ekonomskog pritiska daje rezultate i da joj je potrebno još vremena kako bi Teheran pristao na značajne ustupke.

I pre nego što je Tramp poručio da neće biti napada pre novembarskih izbora, zvaničnici su očekivali da će sačekati završetak izraelskih izbora 27. oktobra i američkih međuizbora naredne nedelje pre nego što odluči o eventualnom napadu.

Ipak, američki komandanti spremni su da u narednim danima pokrenu veće operacije ukoliko predsednik ponovo promeni odluku.

Borbena grupa nosača aviona "Teodor Ruzvelt" napustila je San Dijego prošle nedelje i trebalo bi da se pridruži nosačima "Džordž H. V. Buš" i "Džordž Vašington" najranije krajem oktobra. Svaka borbena grupa obuhvata i druge ratne brodove sa jurišnim helikopterima i marincima. Biće to prvi put od 2003. godine da se tri američka nosača aviona istovremeno nalaze na Bliskom istoku.

Krajem meseca na moru će biti više od 20.000 mornara i marinaca, uz stotine letelica. Međutim, takva koncentracija snaga biće privremena. Očekuje se da će se "Džordž Vašington" ubrzo nakon dolaska "Teodora Ruzvelta" sledećeg meseca vratiti u svoju bazu u Japanu.

Uprkos jačanju vojnih snaga, nije izvesno da će Tramp odobriti nove napade čak ni posle izbora. Visoki američki zvaničnici zabrinuti su zbog daljeg trošenja globalnih zaliha odbrambenog naoružanja potrebnog za zaštitu baza na Bliskom istoku i presretanje iranskih napada.

Drugi zvaničnici koji podržavaju obnovu operacija smatraju da iranska ekonomija nastavlja da slabi i da bi kratka, intenzivna kampanja dodatno pogoršala probleme Teherana, posebno ako bi ugrozila njegovu sposobnost da kontroliše Ormuski moreuz.

SAD nastavljaju da obaraju iranske dronove i krstareće rakete, ali nisu napale iransku tajnu flotu tankera niti izvele uzvratne udare unutar Irana.

Na početku rata američka vojska je u većini slučajeva ispaljivala po dva presretača na dolazeće iranske rakete, dajući prednost najopasnijim salvama.

Američki zvaničnici sada navode da su unapređena iranska taktika i preciznije određivanje ciljeva primorali SAD i regionalne partnere da koriste više raketa za odbijanje napada na američke baze.

Američki komandanti tvrde da, uprkos smanjenju zaliha tokom rata, i dalje raspolažu rezervama presretača. Centralna komanda SAD, nadležna za vojne operacije na Bliskom istoku, prebacila je dodatno naoružanje iz Evrope i Azije.

(Kurir.rs/The New York Times)