AMERIKA UVODI SANKCIJE MEĐUNARODNOM KRIVIČNOM SUDU U HAGU: "Zabranićemo transakcije i osakatiti mu sposobnost da deluje"
- Administracija Donalda Trampa uvela je nove sankcije Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu i najavila zabranu transakcija sa tom institucijom.
- Vašington tvrdi da sud ne sme da goni Amerikance, dok MKS poručuje da sankcije neće zaustaviti njegov rad.
- Spor traje zbog ranije istrage o američkim vojnicima u Avganistanu.
Administracija predsednika SAD Donalda Trampa u petak je uvela nove sankcije Međunarodnom krivičnom sudu (MKS), nekoliko sati nakon što je jedan od njegovih bivših sudija dobio Nobelovu nagradu za mir.
Trampova administracija je dugo bila neprijateljski nastrojena prema ovoj instituciji i već je uvela sankcije njenim tužiocima i sudijama. Nova odluka ide korak dalje potencijalnim kažnjavanjem kompanija koje pružaju usluge samom sudu.
Rubio: „Tramp nikada neće dozvoliti da se Amerikancima sudi“
„Predsednik Tramp nikada neće dozvoliti Međunarodnom krivičnom sudu da goni Amerikance“, rekao je državni sekretar Marko Rubio u saopštenju koje je Rojters video pre zvanične objave.
„Zato Sjedinjene Države danas sankcionišu Međunarodni krivični sud. Zabranićemo transakcije sa ovim odmetnutim sudom, lišiti ga resursa i osakatiti mu sposobnost da deluje“.
Reakcija suda: Sankcije „moraju biti osuđene“
Američke sankcije protiv Međunarodnog krivičnog suda, objavljene u petak, „moraju biti osuđene“ i neće zaustaviti rad suda, rekao je za Rojters zamenik tužioca MKS-a Nažat Šamim Kan.
„Sankcije imaju za cilj da podriju vladavinu prava na međunarodnom nivou i rad nezavisne sudske institucije“, rekao je Kan. „Nastavićemo da radimo na svim našim slučajevima, istragama i krivičnim gonjenjima“.
Pozadina spora: Gaza i Avganistan
Vašington je dugo besan na MKS zbog njegovih naloga za hapšenje izraelskih zvaničnika, uključujući premijera Bendžamina Netanjahua, zbog navodnih ratnih zločina u Gazi. SAD su takođe ljute zbog ranije istrage o delovanju američkih vojnika u Avganistanu koju je MKS u međuvremenu zatvorio.
Sud, osnovan 2002. godine radi krivičnog gonjenja ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida, ima 125 država članica, uključujući sve zemlje EU i sve članice NATO-a osim Sjedinjenih Država i Turske.
Nobelova nagrada usred političkog pritiska
Navi Pilej, južnoafrička advokatica koja je u petak dobila Nobelovu nagradu za mir za svoj rad u međunarodnom krivičnom pravosuđu, bila je njegov sudija od 2003. do 2008. godine. U svom obrazloženju, komitet koji joj je dodelio nagradu govorio je o sadašnjoj eri kao o periodu u kojem su „sudije i institucije međunarodnog prava pod političkim napadom“.
„Međunarodni pravni sistem u kome ratni zločinci odgovaraju za svoja dela, a žrtve zlostavljanja dobijaju pravdu je preduslov za mir u svetu“, saopštio je odbor.
Uticaj sankcija na rad suda
Američke sankcije obično zabranjuju svim kompanijama sa sedištem u SAD da posluju sa sankcionisanom organizacijom, primoravajući banke da zatvore račune, osiguravače da smanje pokriće, a softverske kompanije da obustave saradnju.
Sudski zvaničnici se mesecima pripremaju za mogućnost sankcija, prelazeći sa Majkrosoftovog softvera na druge operativne sisteme i praveći nove aranžmane za bankarstvo i zdravstveno osiguranje.
Sudski registrar Osvaldo Zavala Giler je ranije ove nedelje pozvao EU da bude spremna da koristi takozvani „mehanizam blokiranja“ koji omogućava evropskim zemljama da budu zaštićene od eksteritorijalnih efekata sankcija.
Kurir.rs/Rojters
