"RUSKI ŠPIJUNSKI CENTRI" RADE U ČAK 15 ZEMALJA EU: Uzbuna u Evropi zbog Ruskih domova, traže njihovo zatvaranje! Vrbuju akademike, političare, novinare
- 71 poslanik Evropskog parlamenta traži zatvaranje Ruskih domova u EU, koje nazivaju ruskim špijunskim centrima. Ove institucije i dalje rade u 15 država članica.
- U pismu se navodi da mrežom upravlja Rosotrudničestvo, koje EU vidi kao instrument meke moći, propagande i hibridnog uticaja Kremlja.
Dok Ruski domovi čestitaju rođendan Vladimiru Putinu, poslanici Evropskog parlamenta pozivaju na zatvaranje ovih institucija, koje nazivaju ruskim špijunskim centrima, a koje i dalje rade u 15 država članica Evropske unije.
Na inicijativu litvanske evroposlanice Rase Juknevičiene, 71 poslanik Evropskog parlamenta iz različitih političkih grupa i zemalja obratio se predsedniku Evropskog saveta Antoniju Košti, predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen i šefici evropske diplomatije Kaji Kalas zbog aktivnosti Ruskih domova u državama članicama EU.
Pored Juknevičiene, pismo je potpisalo još šest predstavnika Litvanije u Evropskom parlamentu: Dainijus Žalimas, Petras Auštrevičijus, Lijudas Mažilis, Virginijus Sinkevičijus, Aurelijus Veriga i Paulijus Saudargas.
Prema navodima iz pisma, Ruski domovi nastavljaju da rade u 15 članica EU: Austriji, Belgiji, Bugarskoj, Kipru, Češkoj, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Luksemburgu, Malti, Slovačkoj i Španiji.
"To su ruski špijunski centri u Evropi koji deluju protiv EU i koordiniraju operacije stranog manipulisanja informacijama i mešanja", izjavila je Juknevičiene, navodi se u saopštenju objavljenom u utorak.
Evroposlanici traže zajedničke mere protiv Ruskih domova
U pismu se podseća da je u odluci EU o sankcijama organizacija "Rosotrudničestvo", koja upravlja mrežom Ruskih domova, opisana kao "glavna državna agencija koja širi meku moć i hibridni uticaj Kremlja".
Prema tom dokumentu, organizacija promoviše koncept "Ruskog sveta", deluje kao krovna struktura koja okuplja mreže ruskih sunarodnika i agenata uticaja, finansira propagandne projekte i širi narative Kremlja i istorijski revizionizam.
Evroposlanici podsećaju i da je Evropska komisija ranije saopštila da odluke o zatvaranju pojedinačnih Ruskih domova ostaju u nadležnosti država članica.
Međutim, potpisnici pisma smatraju da nacionalna nadležnost ne može da bude opravdanje za neaktivnost Evropske unije.
"Upravo zato je neophodna koordinacija na evropskom nivou. Pozivamo Komisiju, Evropsku službu za spoljne poslove i države članice da uspostave zajednički evropski pristup ovim institucijama i utvrde pravne mere koje se mogu primeniti i na nivou EU i na nacionalnom nivou, kako bi se obustavio rad struktura koje služe aparatu uticaja Kremlja u Evropskoj uniji", navodi se u pismu evroposlanika.
Kako je LRT ranije pisao u tekstu o Ruskom domu u Briselu, Nemačka je tek nedavno zatvorila Ruski dom u Berlinu zbog hibridnih napada i sumnji na špijunažu, dok slične ustanove i dalje rade u velikom broju članica EU, uključujući Brisel, koji se smatra prestonicom Unije.
Ruski dom u Briselu postoji više od 30 godina. Prema navodima litvanskog javnog servisa, ova ustanova širi isključivo pozitivne informacije o Rusiji, poziva građane da uče ruski jezik ili studiraju u Rusiji i organizuje različite događaje, naročito one propagandnog karaktera.
Ruski dom u Briselu čestitao Putinu rođendan
Ruski dom u Briselu objavio je u sredu rođendansku čestitku ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
"Čestitamo Vladimiru Vladimiroviču i želimo mu dobro zdravlje, blagostanje, neiscrpnu energiju i snagu da služi Rusiji! Neka mu budućnost donese brojne mogućnosti za ostvarenje zacrtanih planova, donošenje važnih odluka i postizanje novih uspeha", navedeno je u čestitki.
Istovremeno, organizacija "Rosotrudničestvo", koja je pod sankcijama Evropske unije, ali i dalje upravlja mrežom Ruskih domova, nedavno je saopštila da je potpisala sporazume o otvaranju još 11 takvih ustanova u inostranstvu.
Osam novih Ruskih domova trebalo bi da bude otvoreno u afričkim zemljama, dva u Jermeniji i jedan na Tajlandu.
Koja je svrha Ruskih domova?
Ruski domovi, koji deluju u brojnim evropskim državama, zvanično su kulturni centri namenjeni promociji ruskog jezika, kulture, obrazovanja i saradnje sa ruskom dijasporom. Međutim, njihove aktivnosti već godinama prate evropske institucije i bezbednosne službe, koje upozoravaju da Moskva takve organizacije koristi za širenje političkog uticaja, propagande i prikupljanje obaveštajnih podataka.
Mrežom upravlja ruska državna agencija "Rosotrudničestvo", protiv koje je Evropska unija uvela sankcije još u julu 2022. godine, nakon početka ruske invazije na Ukrajinu.
U obrazloženju sankcija, EU je ovu agenciju označila kao jedan od glavnih instrumenata takozvane "meke moći" i hibridnog uticaja Kremlja.
Prema oceni evropskih institucija, organizacija godinama koordinira mreže ruskih sunarodnika i agenata uticaja, finansira propagandne projekte i pomaže širenju političkih poruka Moskve u inostranstvu.
Posebno se ukazuje na organizovanje javnih događaja, konferencija i drugih manifestacija kojima se promoviše koncept "Ruskog sveta", ali i predstavljaju okupirane ukrajinske teritorije kao deo Rusije.
Jedan od primera koji su evropske institucije navele odnosi se na energetsku krizu 2022. godine, kada su pojedini Ruski domovi u Evropi promovisani kao mesta na kojima građani mogu da se zagreju zbog navodnih posledica nestašice ruskog gasa.
EU je takvu kampanju ocenila kao deo ruskih propagandnih aktivnosti.
Sumnje se, međutim, ne odnose samo na javnu propagandu. Evropski bezbednosni zvaničnici upozoravaju da ruske obaveštajne službe koriste diplomatske, akademske i druge međunarodne kontakte za prikupljanje informacija, uspostavljanje veza sa uticajnim pojedincima i pokušaje uticaja na političke odluke.
U tom kontekstu, Ruski domovi se posmatraju kao potencijalna mesta za povezivanje sa predstavnicima političkih, akademskih i društvenih krugova.
(Kurir.rs/LRT.lt/elpnariai.lt/Aleksandar Vulić)
