SLOVENCI IZLAZE NA ČETIRI REFERENDUMA: Jedan se tiče i stranih državljana
- U Sloveniji je otvoreno više od 3.000 biračkih mesta, a građani odlučuju o izmenama Zakona o parlamentarnoj istrazi, a izlaze i na tri dodatna savetodavna referenduma
- Među pitanjima su i RTV pretplata, socijalna pomoć za radno sposobne i pravo stranih državljana da glasaju na lokalnim izborima
- Glasanje traje do 19 časova, a prvi preliminarni rezultati očekuju se posle 20:30 sati
U Slovenijije jutros u 7 časova otvoreno više od 3.000 biračkih mesta, na kojima građani odlučuju o sudbini izmena Zakona o parlamentarnoj istrazi, dok se na tri savetodavna referenduma izjašnjavaju o još tri pitanja.
Glasanjeće trajati do 19 časova, a do tada je na snazi izborna tišina. Prvi rezultati današnjeg glasanja očekuju se posle 20:30 časova.
Na obavezujućem zakonodavnom referendumu građani odgovaraju na pitanje da li podržavaju izmene i dopune Zakona o parlamentarnoj istrazi, koje je slovenački parlament usvojio 26. maja 2026. godine.
Zakon će biti odbačen ukoliko protiv njega glasa većina birača, pod uslovom da broj glasova protiv dostigne najmanje petinu svih birača sa pravom glasa. Prema poslednjim podacima, potrebno je najmanje 339.706 glasova protiv da bi zakon bio odbačen.
Preostala tri referenduma su savetodavna
Na tri savetodavna referenduma građani se izjašnjavaju o ukidanju obaveznog plaćanja RTV doprinosa za programe Radiotelevizije Slovenije, uslovljavanju novčane socijalne pomoći za radno sposobne osobe društveno korisnim radom i pravu stranih državljana da glasaju na lokalnim izborima.
Jedno od pitanja odnosi se na to da li bi pravo na novčanu socijalnu pomoć za radno sposobne osobe koje nemaju objektivne prepreke za rad trebalo usloviti njihovim aktivnim obavljanjem društveno korisnog rada.
Građani će se izjasniti i o tome da li pravo glasa na lokalnim izborima u Sloveniji treba da imaju samo slovenački državljani i državljani drugih članica Evropske unije, ali ne i državljani trećih zemalja.
Delimični nezvanični rezultati referenduma očekuju se večeras. Prvi podaci biće objavljeni na sajtu Državne izborne komisije Slovenije posle 20:30 časova.
Glasanje se odvija na 2.984 redovna biračka mesta i 88 biračkih mesta namenjenih građanima koji glasaju izvan izborne jedinice svog stalnog prebivališta. U inostranstvu su biračka mesta otvorena u 30 diplomatsko-konzularnih predstavništava.
Izborna tišina do zatvaranja biračkih mesta
Do završetka glasanja na snazi je izborna tišina, tokom koje je zabranjeno pozivanje birača da glasaju na određeni način. Građani eventualna kršenja mogu da prijave nadležnim službama.
Birači na biračko mesto moraju da ponesu lični dokument i da se potpišu u birački spisak za svaki referendum za koji žele da glasaju. Sami odlučuju na koliko će referenduma učestvovati, ali na biračko mesto mogu da dođu samo jednom.
Glasanje je bilo moguće i unapred, od utorka do četvrtka. Tu mogućnost iskoristio je 75.401 birač, odnosno 4,44 odsto svih građana sa pravom glasa.
Dan nakon referenduma biće prebrojani i glasovi pristigli poštom iz Slovenije, dok će glasovi iz inostranstva i diplomatsko-konzularnih predstavništava biti prebrojani nedelju dana kasnije.
Državna izborna komisija trebalo bi da završi utvrđivanje konačnih rezultata najkasnije do 30. oktobra, nakon čega će rezultati biti zvanično objavljeni u službenom listu.
Šta je Zakon o parlamentarnoj istrazi?
Zakon o parlamentarnoj istrazi u Sloveniji je propis koji uređuje kako slovenački parlament, odnosno Državni zbor, može da pokrene istragu o pitanjima od javnog značaja kako bi utvrdio činjenice, ispitao moguću političku odgovornost nosilaca javnih funkcija i predložio izmene zakona. To nije isto što i krivična istraga koju vode policija i tužilaštvo.
U pitanju su izmene Zakona o parlamentarnoj istrazi, koje je slovenački parlament usvojio 26. maja 2026. godine. One se nadovezuju na ranije izmene propisa i uređuju, između ostalog, mogućnost da Ustavni sud proveri da li je odluka o pokretanju parlamentarne istrage u skladu sa Ustavom i zakonom.
U praksi, parlamentarna istraga može da se odnosi na postupke državnih funkcionera ili institucija, ali ne služi tome da parlament zameni sud ili tužilaštvo.
