RIM - Bivši S S kapetan Erih Pribke nema gde da bude sahranjen, jer ga njegov rodni grad u Nemačkoj, njegova druga domovina Argentina i Rim u kojem je umro u 100. godini ne žele.
Pribke je umro u petak u Rimu, u kući svog advokata Paola Đakinija, gde je služio kaznu doživotnog kućnog pritvora.
On je skoro 50 godina proveo kao begunac u Argentini, iz koje je 1995. izručen Italiji, da bi mu se sudilo za masakr 1944. godine u Ardeatinskim jamama kod Rima, kada je ubijeno 335 civila. To je bio jedan od najgorih zločina u Italiji pod nemačkom okupacijom.
Pribkeova smrt je izazvala burne emocije po pitanju toga kako sahraniti nekoga ko je počinio ratne zločine i negirao holokaust u kojem je tokom Drugog svetskog rata stradalo šest miliona Jevreja. Rimska nadbiskupija saopštila je danas da je Đakiniju savetovala da organizuje sahranu kod kuće "u strogoj privatnosti" i da je rimski vikar, kardinal Agostino Valini zabranio rimskoj crkvi da održi posmrtnu misu za Pribkea.
Đakini je, međtuim, to odbio i umesto toga insistirao na misi u privatnoj crkvi. Nadbiskupija je odgovorila time što je podsetila sve rimske sveštenike da moraju da poštuju Valinijevu odluku. S druge strane, šef rimske policije i vladin prefekt za glavni grad objavili su da će zabraniti "svaku formu javnog ispraćaja" Pribkea zbog javne bezbednosti. Gradonačelnik Rima Injacio Marino poručio je da grad neće dozvoliti ni crkveni ispraćaj ni sahranu za Pribkea.
Ta odluka katoličke crkve i italijanske države pozdravljena je u jevrejskoj zajednici u Rimu, koja je dugo bila ozlojeđena što Pribke živi u sred prestonice, i što su mu u poslednje vreme dozvoljena mala odstupanja od kucnog pritvora, kao što je odlazak u crkvu.
"Svako izražavanje počasti, građanskih ili verskih, bilo bi neprihvatljivo imajući u vidu uspomenu na one koji su pali u borbi za slobodu od nacizma i fašizma", rekao je šef italijanske Jevrejske zajednice, Renco Gatenja. Pribke je tokom suđenja priznao da je ubio dva čoveka i da je skupljao žrtve za odmazdu za napad boraca iz pokreta otpora u kojem su poginula 33 pripadnika jedne nacističke jedinice vojne policije. On je insistirao da je samo izvršavao naređenja.
U poslednjem intervjuu, objavljenom pred smrt, Pribke je poricao da su nacisti ubijali tokom holokausta Jevreje u gasnim komorama, i optužio je zapad da je izmislio te zločine kako bi prikrio one koje su počinili saveznici tokom Drugog svetskog rata. Glavni rabin rimske Jevrejske zajednice, Rikardo Pačifiči predložio je da Pribke bude kremiran i da njegov pepeo bude rasut po vazduhu "kao pepeo naših dedova i baba", prenosi italijanska novinska agencija ANSA
"On bi bio kremiran pošto je umro, za razliku od miliona dece koja su ušetala u peći i za koje Pribke nikad nije imao sažaljenja", rekao je Pačifiči.
Pribkeov advokat je u telefonskom intervjuu rekao da nikad nije nameravao da od Pribkeove sahrane pravi politički ili javni događaj, ali da, imajući u vidu da je bio katolik, zaslužuje katolički crkveni ispraćaj i sahranu. "To je pitanje prava na versku slobodu", ocenio je Đakini.
No, ni druga Pribkeova domovina Argentina, u kojoj je živeo u malom planinskom turističkom mestu Bariloče, ne želi ga. Ministar spoljnih poslova Argentine Ektor Timerman rekao je da neće biti dozvoljeno da Pribkeovi ostaci dospeju na argentinsku teritoriju. Đakini je predložio da Pribke bude sahranjen u svojoj domovini, primetivši da je on "stvarno voleo Nemačku".
Portparol Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu Martin Šefer rekao je da nemački građanin može teoretski da bude sahranjen u Nemačkoj, ali da takav zahtev nije upućen za Pribkea. Pribke je rođen u Henigsdorfu, severno od Berlina, a uprava tog gradića ukazala je danas da po lokalnom zakonu samo oni koji su u njemu živeli mogu da budu sahranjeni na njegovom groblju.
Izuzeci su mogući kada su nečiji preci već sahranjeni na gradskom groblju, ali niko iz Pribkeove porodice nema grobnicu na groblju u Henigsdorfu, prenosi nemačka novinska agencija DPA.
