SARAJEVO - Ministar spoljnih poslova BiH Zlatko Lagumdžija poručio je da će Evropska unija (EU) ostati nedovršena i za nju nova era neće početi sve do trenutka kada i pet država ovog dela Evrope ne postanu njene članice.
Zato naredna 2014. godina treba da bude godina kada političari država regiona treba "snažnije i glasnije" da govore o potrebi da Evropa uđe u 21. vek tako što će i naše države postati deo država članica EU.
"Naredne, 2014. godine fokus svetske javnosti ponovo će biti prebačen na ovaj region, BiH i Sarajevo. Ne govorim o 100 godina Sarajevskog atentata, već o godini u kojoj svima u Evropi i svetu treba da pokažemo da i oni nešto nauče vek posle Prvog svetskog rata", rekao je Lagumdžija. Lagumdžija, koji je i zamenik predsedavajućeg Saveta ministara BiH i jedan od sedam najuticajnijih političkih lidera u BiH poručuje da interes EU nije ništa manji nego država regiona da budu njene članice.
"Zato naredna godina treba da bude godina kada svi iz regiona treba da radimo više zajedno, da širimo pozitivnu energiju i saradnju i da prozivamo i prozivamo međunarodnu zajednicu i EU da se više posvete ulasku u 21 vek tako što će okončati procese koji je počeo pre sto godina", naveo je Lagumdžija. Mi smo, kaže, naučili u poslednje dve decenije da "živimo u belaju, u nesreći, mizeriji, ratovima skoro da smo pelcovani od nesreće, a oni to nisu".
"Bolje je zato da završe ovaj proces nedovršene Evrope. Jer, nije BiH nedovršena država, ništa više od drugih nedovršenih država. Nedovršena je i Evropska unija sve dok i ovi delovi Evrope ne budu integrisani u nju", rekao je Lagumdžija.
Ocenjujući bilateralne odnose BiH i Srbije, Lagumdžija je rekao da su oni na "uzlaznoj putanji", a kod rukovodstva Srbije je više nego uočljiva želja da sa susedima, posebno sa BiH, razvija što je moguće bolje odnose. "Mislim da je čitava klima u regionu bolja nego što je bila u poslednjih 15 godina. Odnosi bilo koje dve države, naročito u 'magičnom' trouglu Srbija, BIH, Hrvatska, pa i Crna Gora - nikada nisu bili bolji, uprkos mnogim otvorenim problemima", naveo je šef diplomatije BiH. On poručuje da smo se svi "naučili pameti" i da ona nekadašnja balkanska logika "da komšiji crkne krava" više "ne stanuje ovde".
Povodom predstojeće zajedničke sednice Saveta ministara BiH i Vlade Srbije, koja je trebalo da bude održana ovih dana, ali je odložena zbog rekonstrukcije vlade BiH, Lagumdžija je ocenio da je reč o susretu koji predstavlja prekretnicu u ukupnim odnosima BiH i Srbije. Taj susret, kaže, u sebi nosi "puno sadržaja i simbolike", pa ga zato očekuje sa velikim nestrpljenjem, kao priliku za rešavanje otvorenih pitanja i za dalji korak napred u budućoj saradnji.
U otvorena pitanja ubraja pre svega pitanje granice, koja postoji i zna se gde je, ali "papirološki" nije rešena, zatim pitanje potraživanja nečega što je "zarađeno" u nekadašnjoj zajedničkoj državi SFRJ, te rešenje imovinskih pitanja.
Rešavanje pitanja granice je važno jer, kako kaže, u izgledu je značajan projekat i razvojna šansa za celu BiH. Reč je o izgradnji hidroelektrana na reci Drini.
A što se tiče imovine stečene u zajedničkoj državi, ona je, kaže, procenjena na milijardu konvertibilnih maraka, što je značajna cifra za malu državu kao što je BiH, ukazuje Lagumdžija. "Verujem da ćemo te stvari rešiti. Tokom poslednjeg boravka u Beogradu imao sam susrete sa Ivicom Dačićem, (prvim potpredsednikom vlade Aleksandrom) Vučićem i (ministrom spoljnih poslova Ivanom) Mrkićem i video sam zaista jednu otvorenost, ali iskrenu, ne neku diplomatsku spremnost da radimo zajedno Da jedni drugima budemo od pomoći koliko možemo", rekao je Lagumdžija. "Verujem, dakle, da će zajednička sednica biti dobar podsticaj vrlo konkretnim aktivnostima na budućoj saradnji", rekao je.
Šef diplomatije BiH je ocenio da je Srbija napravila velike korake ka evropskim integracijama, posebno nakon briselskog sporazuma Beograda i Prištine, a BiH je, kako je rekao, ostala tamo gde je bila pre 12 godina. "Čestitam Srbiji na tome što je uradila na njenom evropskom putu", rekao je Lagumdžija, i dodao da ga raduje i to što je Hrvatska postala članica EU jer će to Bosni i Hercegovini, pored toga što je dobila granicu sa EU, doprineti da brže korača evropskim putem.
On naglašava da ta zemlja ima tri spoljnopolitička cilja koja su istovremeno i tri unutarpolitička "instrumenta za promene": EU, kretanje ka NATO integracijama i regionalna saradnja. "Za BiH je posebno važno da regionalna saradnja bude što je moguće dinamičnija. Zato nas saradnja sa zemljama, koje su u nekoj vrsti čekaonice za EU, i te kako ubrzava ka našim pravim ciljevima, a najvažnije je to što nam pomaže da se transformišemo u progresivno društvo, sa jačim institucijama i boljim ukupnim uređenjem - od socijalnih pitanja, do ekonomskog okruženja", naveo je Lagumdžija.
