OTAVA - Napetost opet raste.Kanadske vlasti saopštile su da žele da svojoj teritoriji pripoje Arktik i Severni pol, što je ponovo izazvalo tenzije na međunarodnoj sceni i zabrinutost ostalih zemalja koje takođe smatraju da mogu da ostvare svoj uticaj u toj oblasti prebogatoj naftom i prirodnim gasom. Ruski predsednik Vladimir Putin već je naložio vojsci da pojača prisustvo u toj oblasti, koju su kroz istoriju mnogi pokušavali da proglase svojom, uključujući Ameriku, Norvešku i Dansku.Decenijama dug sukobArktik je dugo važio za nebitan prostor na planeti do kog se zbog surovih vremenskih uslova teško moglo doći. Međutim, kada je sedamdesetih godina, zahvaljujući tehničkom napretku, omogućeno crpljenje prirodnih bogatstava sa velikih dubina, interesovanje za tu teritoriju enormno je poraslo. Od tada SAD pokušavaju da dokažu da je dno arktičkog okeana produžetak Aljaske koja ulazi u njihov sastav. Rusija je 2007. podmornicama osvojila tlo ispod površine, pobola zastavu od nerđajućeg čelika i oblast proglasila svojom. Tadašnji šef kanadske diplomatije oštro je osudio ovaj potez Rusa i istakao da to nije 15, pa ni 16. i 17. vek da se teritorija osvaja na taj način.Inače, Arktik se sporazumom Ujedinjenih nacija iz 1982. smatra internacionalnom teritorijom nad kojom nijedna zemlja nema pravo na suverenitet. Briga za bazuIako su ovaj sporazum prihvatile gotovo sve zemlje kojih se pitanje Arktika tiče, jedino ga nije potpisala Amerika. Ipak, i ostale zemlje su i dalje u trci za tim prostorom. Tako je na najnovije objave Kanade Putin pored vojske uputio i stručnjake da restauriraju veliku vojnu bazu iz doba Sovjetskog Saveza koja se nalazi na Arktiku.
