MOSKVA - Za devetu veliku godišnju konferenciju za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina akreditovano je više od 1.300 ruskih i stranih novinara i snimatelja.
Uoči pres konferencije, koja je jutros počela, pres sekretar ruskog predsednika Dmitrij Peskov izjavio je da različita ministarstva i ustanove predsedniku predaju materijale o mogućim temama kako bi on bio spreman da odgovori na najrazličitija pitanja, pišu ruske agencije. Pitanja koja se zadaju Putinu na ovim pres konferencijama tiču se najrazličitijih oblasti unutrašnje i spoljne politike, socijalnih pitanja ima i pitanja ličnog karaktera.
Prednost se obično daje ruskim novinarima iz Moskve i iz regiona Ruske Federacije. Prošle godine pres konferencijom dominiralo je pitanje da li će predsednik potpisati zakon kojim se zabranjuje amerikacima da usvjaju rusku siročad, kao i stav Rusije po pitanju rešavanja krize u Siriji. Ove godine se može očekivati da će ponovo biti aktuelno pitanje Sirije, odnosi sa Ukrajinom u svetlu nedavno odobrene pozajmice i smanjenja cene gasa za tu zemlju, ali i pitanje ko će sve biti amnestiran prema zakonu koji je juče usvojila ruska Duma,j da li će biti amnestirani i aktivisti Grinpisa i članice pank grupe Pusi rajot koje su osuđene za huliganizam.
Od prve pres konferencije, koja je održana 2001. godine i koja je trajala sat i po, rastao je broj akreditovanih novinara, postavljenih pitanja i trajanje konferencije. Putin je po trajanju postavio rekord 2008. godine na poslednjoj konferenciji u njegovom drugom predsedničkom mandatu kada je odgovarao na pitanja novinara 4 sata i 40 minuta.
Peskov je ruskim agencijama rekao da predsednik nema nameru da ove godine obara rekord, ali da će strpljivo odgovoriti na sva pitanja. Peskov je rekao da je nekoliko zahteva za akreditaciju odbijeno jer se, prema njegovim rečima, radilo o ljudima koji su ranije osuđivani ili imaju neki vid mentalne bolesti.
Zavidi američkom predsedniku!
Ruski predsednik Vladimir Putin na pitanje kako se lično on odnosi prema američkom predsedniku Baraku Obami pošto je bivši saradnik američke CIA Edvard Snouden razotkrio da američke službe prisluškuju građane i lidere celog sveta rekao da mu zavidi. Ja mu zavidim jer je to mogao da uradi a da mu se ništa ne desi , rekao je Putin uz osmeh dodavši da je špijuniranja oduvek bilo. To je jedna od najstarijih profesija na svetu, nema puno najstarijih profesija, neću sad da ih sve navodim, izjavio je ruski predsednik.
Rekavši da iz ličnog iskustva zna da od službi bezbednosti dolaze analize bezbednosnih stručnjaka i da je potrebno ili lični znati određenog analitičara i verovati mu ili čitati milijarde stranica originalnih transkripta razgovora, Putin je rekao da je špijuniranje u savremenom svetu pre svega namenjeno sprečavanju terorističkih napada. Putin odgovora na 9. godišnjoj pres konferenciji na pitanja stranih i ruskih novinara. Konferenciju prati više od 1.300 novinara i snimatelja.
Sa bivšim saradnikom američke Centralne obaveštajne agencije Edvardom Snoudenom Rusija ne radi, niti je ikada radila na bezbednosno operativnom nivou, rekao je ruski predsednik Vladimir Putin na velikoj godišnjoj pres konferenciji u Moskvi. Putin je istakao da se on nikada lično sa Snoudenom nije video, ali da mu je on interesantan i zanimljiv i da se pitao kako se tako mlad čovek odlučio da razotkrije kako američke službe bezbednosti prisluškuju svetske lidere i obične građane. Bio sam radoznao kako misli dalje da živi i gde, ali on je napravio izbor. Plemenit, ali težak, rekao je Putin. On je istakao da je Rusija dala azil Snoudenu i mogućnost da živi u Rusiji pod uslovom da se na teritoriji Rusije ne bavi antiameričkom propagandom.
Rusija morala da pomogne bratskoj Ukrajini
Putin je izjavio da je Rusija morala Ukrajini da ponudi paket pomoći vredan više milijardi dolara zato što ta susedna "bratska zemlja" prolazi kroz ekonomsku i političku krizu. "Ako za Ukrajince kažemo da su bratski narod, a Ukrajina bratska zemlja, onda moramo da se prema njima ponašamo kao bliski rođaci i da pomognemo ukrajinskom narodu u ova teška vremena", istakao je Putin. Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič i Putin postigli su u sredu u Moskvi dogovor o paketu pomoći Ukrajini vrednom 15 milijardi dolara, kao i sniženju cene ruskog gasa za Ukrajinu za jednu trećinu. Putin je danas dodao i da se zvanična Moskva ne protivi tome da Ukrajina potpiše Sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom, ali je istakao i da Rusija ipak mora da zaštiti sopstveno tržište. Odluka Rusije da pomogne Ukrajini je delimično posledica pragmatičnih razmišljanja, budući da je Ukrajina važan kupac ruskog gasa i ključni partner u sektoru industrije još iz vremena Sovjetskog saveza, naveo je ruski predsednik.
Iskanderi u Kalinjingradu
Jedan od mogućih odgovora Rusije na raspoređivanje američkog protivraketnog sistema u Evropi je raspoređivanje ruskih balističkih raketnih sisitema "Iskander", ali odluka o njihovom razmeštanju još nije doneta, rekao je danas ruski predsednik Vladimir Putin. "Mnogo puta do sada sam rekao da ako američki protivraketni sistem bude predstavljao pretnju našem nuklearnom potencijalu, mi ćemo biti primorani da reagujemo, a raspoređivanje 'Iskandera' je jedan od varijanti reakcija, mada ne najefikasnija , rekao je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare. Putin je rekao da odluka o tome još nije doneta, ali da "ne treba provocirati , komentarišući ranije izjave američkih zvaničnika da će oni štiti svoje evropske partnere.
Devojke iz Pusi rajota prešle sve granice
Putin je izjavio i da su devojke iz grupe Pusi Rajot, osuđene za huliganstvo podstaknuto verskom mržnjom, svojim postupkom prešle sve granice i ponizile dostojanstvo žene, ali da se Zakon o amnestiji odnosi i na njih po opštem rešenju suda. "Nije mi žao što su one u zatvoru, već što su se dovele do toga da sprovedu akciju koja, po mom mišljenju, ponižava dostojanstvo žene", rekao je ruski predsednik na godišnjoj konferenciji za novinare odgovarajući na pitanje da li mu je žao što su one osuđene na dvogodišnju kaznu zatvora s obzirom da je i sam otac dve devojke sličnih godina. "One su svojim postupkom prešle sve granice, ali ih nije sud za to kaznio već za nešto drugo i nije se sada sud predomislio", rekao je Putin o mogućoj amnestiji članica grupe Pusi Rajot Marije Aljohine i Nadežde Tolokonikove. Putin je objasnio i da zakon o amnestiji nije donet ni radi njih ni radi aktivista "Grinpisa", već u cilju humanizacije opšteg sistema izdržavanja kazni.
Uskoro pomilovanje Hodorkovskog
Putin je izjavio da namerava da potpiše zahtev za pomilovanje bivšeg čelnika naftne kompanije Jukos Mihaila Hodorkovskog. "Proveo je u zatvoru duže od deset godina, to je dug rok i mislim da treba doneti odluku (o pomilovanju)", rekao je Putin novinarima posle godišnje konferencije za novinare. "U najskorije vreme taj zahtev biće odobren", rekao je Putin a prenosi Itar-Tass. Predsednik Rusije je podsetio da osuđenici po zakonu imaju pravo da podnesu zahtev o pomilovanju. "On (Hodorkovski) to nije učinio, ali sasvim nedavno su se obratili sa zahtevom o pomilovanju", rekao je Putin. Maja 2005. godine sud u Moskvi osudio je Hodorkovskog i bivšeg čelnika banke "Menatep" Platona Lebedeva na devet godina zatvora za malverzacije i utaju poreza. Naknadno je sudski ta kazna smanjena na osam godina. U drugom predmetu, sud je 30. decembra 2010. Hodorkovskog i Lebedeva kaznio na 14 godina zatvora zbog nelegalnog prisvajanja i legalizacije novca stečenog kriminalom, uz uzimanje u obzir prve kazne. Moskovski gradski sud potom je ublažio kaznu na 11 godina, a Vrhovni sud za još dva meseca, tako da Lebedev treba da izađe na slobodu maja 2014, a Hodorkovski u avgustu sledeće godine, podseća Itar-Tass.
