SARAJEVO - Lideri vodećih političkih partija iz BiH na sastanku sa evropskim komesarom za proširenje Štefanom Fileom u Sarajevu u petak nisu uspeli postići dogovor o modelu provođenja odluke Suda u Strazburu u predmetu "Sejdić-Finci", rekao je predsjednik SNSD-a Milorad Dodik.
Sastanak u zgradi Delegacije EU u Sarajevu okončan je jutros u 4.30, a počeo je juče oko 15 sati.
"Nije bilo nikakvog dogovora, pozicije koje smo imali na početku ostale su iste. Nismo uspeli da nađemo model za Federaciju BiH, federalni partneri to nisu uspeli", rekao je Dodik novinarima nakon maratonskog sastanka.
Predsednik SDS-a Mladen Bosić rekao je nakon sastanka da nisu svi došli sa namerom da se nađe rešenje za provođenje odluke Suda za ljudska prava u Strazburu u predmetu "Sejdić-Finci", navodeći da se divi upornosti predstavnika EU u pokušaju da se ostvari neki napredak.
"Izgleda da se ovde, ipak, ne radi samo o odluci 'Sejdić-Finci' nego o promeni Ustava BiH po nekim drugim osnovama i odnosima među narodima i pripadnicima 'ostalih'", rekao je Bosić.Bosić smatra da je porazno to što su noćas načinjena tri koraka unazad i da će odgovorni za takvo stanje, koji ne dolaze iz Republike Srpske, verovatno snostiti posledice.
Čović: Svako bi želio nadmudriti onog drugoga
Predsednik HDZ-a BiH Dragan Čović je, nakon neuspelog sastanka lidera sedam vodećih političkih partija u BiH sa komesarom za proširenje EU Štefanom Fileom, izjavio da će u narednom periodu biti pokušano da se dođe do rešenja za sprovođenje odluke u predmetu "Sejdić i Finci", ali i da je sve manje optimista u vezi s tim.
"Pokušaćemo u narednom vremenu da razgovaramo, ali, da budem iskren, sve sam manje optimističan, jer vidim gde su crvene linije kod ostalih kolega. Svako bi želio nadmudriti onog drugoga. Zbog toga, kada je Federacija BiH u pitanju, nudimo jednostavna rješenja, a mislim da ih ima", rekao je Čović novinarima rano jutros u Sarajevu.
On je ponovio da je tokom sastanka bilo pokušaja da se pronađe kompromis u o svim temama, prvenstveno u vezi sa izborom članova Predsedništva BiH.
"Nažalost, prilikom ulaska na sastanak sam prokomentarisao da se bojim da neko vjeruje da može u ime jednog naroda birati članove Predsjedništva, a davno je rečeno da to neće moći", rekao je lider HDZ-a BiH i istakao da pokušaj komrpomisa jednostavno nije uspio uz različite varijacije. Čović je naglasio da, što se njega lično tiče, izbor članova Predsjedništva BiH može biti direktan i indirektan, ali i asimetričan.
Prema njegovim rečima, ukoliko se bude išlo na rješenje koje podrazumijeva direktan izbor, o tome treba doneti jedan poseban zakon o proceduri izbora članova Predsedništva BiH da bi bio zadovoljen ranije usaglašeni princip da jedan narod drugom ne bira člana Predsjedništva BiH.
"Svakako da to zahteva pravni, ali i svaki drugi napor za definisanje. Osim toga, imamo i daleko jednostavnijih modela koji naši prijatelji iz Federacije BiH ne žele prihvatiti kao realinost", izjavio je Čović i izrazio nadu da bi u naredne dvije do tri sedmice možda moglo doći do nekog kompromisa.
"Najjednostavniji model bio je izabrati indirektno. U Parlementarnoj skupštini BiH izaberemo dva člana Predsjedništva BiH, ili fiksna dva područja, ili neki drugi modaliteti. To prividno jeste sitnica i kada pogledate detalje sa kojima se bavimo to su nijanse, ali mi baš u tim nijansama dolazimo do suštinskih promjena u BiH", pojasnio je Čović.
Raguž: Za nešto više ovoj zemlji nedostaje hrabrost
Predsednik HDZ-a 1990 Martin Raguž smatra da se maratonskim sastankom u Sarajevu, ipak, "otišlo korak naprijed" i da se povećao broj zajedničkih stavova u gotovo 14 tačaka, odnosno da se o nekim pitanjima o kojima su tokom razgovora u Pragu mišljenja bila udaljena, sada približena.
"Za nešto više ovoj zemlji nedostaje hrabrost i stavljanje opšteg i državnog interesa ispred stranačkog. Još nismo blizu tome, ali taj dan će doći", ocenio je Raguž i dodao da je i dalje ključno pitanje spriječavanje nametanja izborne volje i otklanjanje diskriminacije u izborima kroz nova rješenja.
Prema njegovom mišljenju, model provođenja odluke "Sejdić-Finci" pitanje je tehnike.
"Vrlo smo blizu rešenja, koje se može naći u naredne tri sedmice, ako se hoće. Ovo je i početak evropeizacije Dejtonskog sporazuma, što nije jednostavan proces. Otkloniti one eksperimente od Dejtona do danas, kao što su nametanja izborne volje i formiranje vlasti koje ne odražava smisao same BiH", rekao je Raguž.
Raguž ističe da HDZ-1990 time ne zagovara podelu BiH, već da to znači borbu za načela i za evropsku BiH.
Lagumdžija: Probleme stvarao Čović
Predsednik Socijaldemokratske partije BiH (SDP BiH) Zlatko Lagumdžija nakon sastanka je zahvalio Fileovom timu na uloženoj energiji i znanju te istakao da se vidjela iskrena volja kod najvećeg broja učesnika da se stvari pomaknu s mrtve tačke, ali da je "postojao problem koji se zove Dragan Čović".
Naglasio je da je predsednik Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH) "očigledno došao s namerom da nema nikakvog rešenja, jer čim smo neki od kompromisa pokušali da postignemo ispostavilo se da Čović ima još zahteva".
"Bilo je dosta predloga koji su suštinski išli ili ka podeli Federacije prije svega ili u najmanju ruku ka nečem što je uvod u dalji proces rastakanja Federacije, pa samim tim i BiH". kazao je Lagumdžija.
To su, ističe, stvari oko čega su se bh. lideri najviše sporili.
"Zahtevi koji su se pojavljivali su išli ka tome da se zaista vidi jedno potpuno nerazumijevanje i neshvatanje potrebe da dođemo do rešenja tim više što je File izašao s konsolidovanim prijedlogom nakon Praga, koji je formulisao u 14 jasnih tačaka, a koji je otišao čak u susret nekim zahtjevima koje je Čović imao u Pragu, a koji nisu nailazili na naše nerazumevanje", rekao je Lagumdžija.
"Nažalost, 18 godina poslije Dejtona smo zaglavljeni, ali treba naći snage da se krene u smeru ka Briselu. Neki današnji predlozi su bili povratak ispod Dejtonskih principa i dalja razgradnja zemlje. Dobro je da smo otvoreno o tome razgovarali i da se zna tačno šta neće moći", istakao je Lagumdžija.
Dodao je da su svi bili svesni da treba pronaći rešenje, ističući aktivnu ulogu i predstavnika SNSD-a i SDS-a. Navodeći da ne misli da je direktan način izbora člana Predsedništva "potrošen način izbora" konstatovao je da "kad se počelo razgovarati o neizravnom načinu izbora tek se onda vidjelo koliko smo udaljeni".
Takođe, predsednik SDP-a je nakon sastanka izrazio zadovoljstvo zbog stavova evropskih predstavnika, jer su, po njegovom mišljenju, učinili sve da se dođe do nekog pozitivnog rješenja.
Radončić: Direktan način izbora potpuno potrošen
Predjednik Saveza za bolju budućnost BiH (SBB BiH) Fahrudin Radončić zaključio je na kraju sastanka da su SBB, SDP i SDA imali jedinstven stav, odnosno da nisu mogli prihvatiti neke uslove "da se jedinice za prebrojavanje upisuju u Ustav BiH".
"Umesto presude Sejdić- Finci počeli smo rješavati mnogo ozbiljnija i teža pitanja. Siguran sam da direktan način izbora, koji se koristi za podizanje uslova je potpuno potrošen i svi ćemo morati razmišljati da promijenimo način dolaska do rješenja, odnosno da se okrenemo indikretnom načinu izbora", kazao je Radončić.
Izetbegović: Desetak sati smo se vrtili u krugu
Zamjenik predsednika Stranke demokratske akcije Bakir Izetbegović izjavio je da "nažalost nema pomaka", ali da je "očekivao više od predstavnika Evropske unije da budu striktniji medijatori".
"Stalno se dizala ta lestvica od HDZ-a. Ovo je već izašlo iz 'šina' implementacije presude 'Sejdić-Finci'. Bili smo spremni izaći u susret opravdanim frustracijama od Hrvata, ali ovo već izlazi iz tih okvira", kazao je Izetbegović, dodajući da se tražio "poseban zakon koji bi bio striktniji od Ustava, da se u Ustav unosu etnička područja...
"Desetak sati smo se vrtili u krugu. Mislim da su predstavnici Evropske unije mogli da budu odlučniji da neke stvari presjecaju kada krenu u pogrešnom smjeru. To sam očekivao od njih, a to nisam dobio", istakao je Izetbegović.
