Najnovije vesti

SPASAVANJE NEZAVISNOSTI UKRAJINE: Zapad u iskušenju da prepusti Krim Rusiji
Foto: Beta

Analiza Frans presa

SPASAVANJE NEZAVISNOSTI UKRAJINE: Zapad u iskušenju da prepusti Krim Rusiji

Planeta
Zapad bi mogao da odluči da zapuši nos i zatvori oči pred okupacijom Krima, ali samo ako Putin prizna sadašnju ukrajinsku vladu, ocenio je profesor Aleksandar Motil

Rešenje ukrajinske krize biće po svemu sudeći bolno, i Zapad neće moći da ga odobri ali će možda morati da ga prihvati i prepusti Krim Vladimiru Putinu da bi spasao nezavisnost Ukrajine, piše u analizi agencije Frans pres.

 

Kako se dalje navodi za ovu podelu između velikih sila potrebno je i da pripajanje ukrajinskog poluostrva zadovolji ambicije ruskog predsednika koji želi da bude zapamćen kao neko ko je vratio moć Rusije izubljenu raspadom Sovjetskog Saveza.

 

Ni jedna velika sila zapravo ne izgleda spremna da se sukobi sa Rusijom da bi branila Krim, oblast koju je sovjetski lider Nikita Hruščov odvojio od Rusije 1954. da bi je dao Ukrajini koja je tada bila u okviru SSSR-a, navodi se u članku.

 

Istovremeno Zapad bi voleo da Ukrajina izmakne zoni uticaja Moskve i da tako dobije prijateljsku zemlju na zapadnoj granici Rusije.

 

"Zapad bi mogao da odluči da zapuši nos i zatvori oči pred okupacijom (Krima) ali samo ako Putin prizna sadašnju ukrajinsku vladu", ocenio je profesor Aleksandar Motil, sa univerziteta Ratgers u Nuarku u američkoj državi Nju Džersi.

 

Motil je rekao da bi Putin trebalo da pruži vrlo eksplicitne garancije Zapadu ali i dodao da "nažalost ništa u Putinovim rečima i akcijama ne ukazuje na to da će se on zaustaviti na Krimu". Međutim drugi stručnjak, Džejms Niksi, iz Četam Hausa u Londonu smatra da je malo verovatno da Putin želi da ide dalje. Po njegovom mišljenju ruski predsednik je "već dostigao željeni cilj i Krim je izgubljen". Za sada ideja kompromisa uopšte nije zvanično izražena na Zapadu. Tako je pomoćnik američkog savetnika za nacionalnu bezbednost Toni Blinken rekao da SAD neće priznati rusku aneksiju Krima.

 

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koja je obično obazriva prema Moskvi, je čvrsto rekla Putinu da je referendum o pripajanja Krima Rusiji, zakazan za 16. mart, "ilegalan", a baltičke zemlje koje je Sovjetski savez okupirao i anektirao posle Drugog svetskog rata posebno su zabrinute.

 

Litvanska predsednica Dalija Gribauskaite poziva eropske zvaničnike da shvate da Rusija pokušava da izmeni posleratne granice Evrope. Neki analitičari smatraju da Putin samo želi da "kazni" nove ukrajinske vlasti a da istovremeno sačuva privid održavanja radnih odnosa sa Zapadom. Analitičar Erik Nilsen iz bankarske grupe UniKredit smatra da iako Putin želi da kazni Ukrajinu zbog njene naklonosti Zapadu, on ne želi da "neizbežne tenzije sa Zapadom prevaziđu prihvatljiv nivo na političkom i eknomskom planu".

 

Velika je verovatnoća da će se u nedelju na Krimu masovno glasati za pripajanje poluostrva Rusiji. Većina analitičara smatra da Zapad nikad neće priznati to pripajanje iako će ga prećutno prihvatiti kao svršenu stvar. Istraživač u Brukings institutu u Vaštingonu Stiv Pajfer smatra da će, ukoliko ne bude jake opšte osude aneksije Krima, Putin samo biti ohrabren da se još više upliće u pitanja Ukrajine i drugih zemalja bivšeg Sovjetskog saveza.

 

"Bila bi greška Zapada da "prihvati" aneksiju Krima u nadi da će Putin ostaviti na miru ostatak Ukrajine", ocenjuje Pajfer. SAD se i dalje nadaju da bi obećanje o većoj autonomiji Krima u odnosu na Kijev, što je druga opcija ponuđena na referendumu, moglo da spase teritorijalni integritet Ukrajine i spreči ruske ekspanzionističke težnje.

 

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...