STRAZBUR- Evropska unija i SAD predložile su Rusiji da se kriza u Ukrajini reši pregovorima u okviru međunarodne kontakt grupe, ali za sada, Rusija za to nije dala pristanak, izjavio je danas u Strazburu predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
Barozo je to rekao u Evropskom parlamentu u raspravi o rezoluciji o Ukrajini, u kojoj su poslanici EP velikom većinom osudili Rusiju zbog, kako je ocenjeno, narušavanja ukrajinskog suvereniteta, ali je preovladalo mišljenje da se kriza mora rešiti mirnim putem uz uvažavanje celovitosti Ukrajine.
Mnogi poslanici su insistirali na poštovanju nepovredivosti granica u Evropi, ali su neki ukazali na presedan koji su i neke članice Evropske unije načinile prihvatanjem jednostranog otcepljenja Kosova od Srbije.
Jedan hrvatski poslanik je izneo tvrdnju da je Kosovo imalo pravo da se otcepi kao i republike bivše Jugoslavije, a njegov češki kolega je napravio poređenje krize izazvane na Kosovu i sovjetske vojne intervencije u Čehoslovačkoj 1968. i upozorio da se ne sme srljati u novi hladni rat.
Predsednik Spoljnopolitičkog odbora EP Elmar Brok je rekao da je Rusija prekršila međunarodno pravo, kao i da "narodi imaju pravo na samoopredeljenje".
Nemački poslanik Graf Lambsdorg je predočio da se ne sme kršiti Povelja OEBS i da se granice ne mogu menjati bez saglasnosti svih strana.
Poslanik Stadler Evald se obratio prisutnom Dimitrisu Kurkulasu, zameniku šefa diplomatije Grčke, predsedavajućeg EU, i uz tvrdnju da EU u Ukrajini raspiruje mržnju među narodima, zapitao kako bi Atina reagovala da je ruski ministar, kao što su ministri EU išli u Kijev, otišao da podrži grčke demonstrante koji su se bunili zbog "stezanja kaiša" koji je nametnula EU.
"Ovde se govori o samoopredeljenju, a šta se dogodilo na Kosovu?", zapitao je Evald.
Neki mađarski poslanici su uputili kritike na račun vlasti u Kijevu zbog, kako su naveli, kršenja prava i skrnavljenja spomenika mađarske manjine u Ukrajini i zatražili da se Rusima i manjinama vrati pravo na korišćenja maternjeg jezika u toj zemlji, kao i da se odbrani pravo Rusa na samoopredeljenje.
Barozo je nagovestio da će zapadne zemlje članice Grupe osam danas saopštiti da obustavljaju pripreme za učešće na skupu vođa ovih država u junu u Sočiju. Evropska komisija će, saopštio je on, dati Ukrajini ukupnu hitnu makroekonomsku pomoć od 1,6 milijardi evra.
Kurkulas je, govoreći u ime Saveta ministara EU, naglasio da Rusija mora ući u dijalog s Ukrajinom s ciljem da se povrati poverenje, ali je upozorio da nema znakova popuštanja zategnutosti, što je uslov da EU ne zavede dodatne sankcije protiv Moskve.
Osvrćući se na zahteve nekih poslanika da se zaustavi izgradnja gasovoda Južni tok, Kurkulas je ukazao na to da "postoji i Severni tok", gasovod koji snabdeva Nemačku velikim količinama prirodnog gasa. Evropski parlament će sutra glasati o rezoluciji o rešavanju ukrajinske krize.
