Najnovije vesti

(VIDEO) VLADIMIR PUTIN: Da li bi me Obama spasao kad bih se davio? Nadam se da neće imati priliku!

I Snouden postavio pitanje!

(VIDEO) VLADIMIR PUTIN: Da li bi me Obama spasao kad bih se davio? Nadam se da neće imati priliku!

Planeta
Predsednik Rusije je četiri sata odgovarao na pitanja građana Rusije - najviše o Krimu, Ukrajini i izvozu gasa

MOSKVA - Predsednik Rusije Vladimir Putin četiri sata je uživo u televizijskoj emisiji odgovarao na pitanja građana Rusije o aktuelnim spoljnopolitičkim i unutrašnjepolitičkim pitanjima.

Snimak emisije "Direktna linija", koja je postala tradicionalna, možete pogledati ovde.

http://www.youtube.com/watch?v=Lz1B8o9p0Ts
A evo i najvažnijih i najzanimljivijh pitanja i odgovora:

Da li se slažete da doživotno ostanete predsednik Ruske Federacije?

- Ne.

Koji vam je omiljeni film?

- "Čapajev" iz 1934. godine.

Šta mislite, dali bi vas Obama spasaovao da tonete?

- Toplo se nadam da se to neće dogoditi. Kao što znate, odnosi između dve zemlje nisu lični. Tako je i sa odnosima Rusije i Amerike. Nadam se da bi postupio kao čovek i spasao me.

Da li postoji mogućnost da FIFA otkaže Svetsko prvenstvo u fudbalu da bi kaznila Rusiju?

- Politika i fudbal su različite stvari i ne verujem da će FIFA to raditi.

Lepo što se Krim pridružio Rusiju, ali šta će biti sa Sočijem? Građani Sočija čekali su Olimpijadu toliko dugo. Da li ćemo sada biti zaboravljeni? Da li će nas vlada zaboraviti?

- Naravno da hoćemo, ne treba da nas brine ujedinjenje s Krimom. Soči je divan turistički grad, s prvoklasnim hotelima. Kod vas nema potrebe snižavati cenu da bi se hoteli napunili. Želimo drugačije vrste turista na Krimu i u Sočiju. Krim je više za ljude sa niskim prihodima, ljude koji ne mogu sebi da priušte hotel u Sočiju. Pitanje je i kako da ljudi dođu do Krima, sada se bavimo pitanjem saobraćaja.

Mnogi se pitaju kad ćemo videti vašu novu prvu damu?

- Prvo moram da udam bivši suprugu, a onda da se pobrinem za sebe.

EDVARD SNOUDEN: Da li Rusija presreće komunikacije na internetu i skuplja privatne podatke o običnim ljudima? Da li je to opravdano, da li je pošteno koristiti takvu kontrolu?

- Ja sam radio za obaveštajnu službu, kao i vi, gospodine Snouden. Naša obaveštajna pravila regulisana su zakonom. To važi i za presretanje telefonskih poziva i komunikacije onlajn. Vi morate imati posebno odobrenje da nekoga slušate. Po našem zakonu, to ne možete raditi tek tako. Naravno, kriminalci koriste tehnologiju u svoje svrhe i obaveštajne službe moraju da koriste tehnologiju da odgovore na te pretnje, ali mi nemamo masovno nekontrolisano prisluškivanje i špijunažu te vrste.

http://www.youtube.com/watch?v=w1yH554emkY

Uključenje iz Berlina: Šta mislite o budućnosti Evrope za 25 godina? Gde će biti Rusija i Evropa?

- Rusija ima specifičnosti, ali naše vrednosti se ne razlikuju od evropskih. Imamo mnogo toga zajedničkog. Mislimo da Evropa treba da bude od Brizbejna do Vladivastoka. Ne želimo separatizam, jer bio on doveo do toga da budemo na marginama.Kako ocenjujete rusko-američke odnose?

Izgleda da nema poverenja između dve zemlje. Kako ponovo izgraditi izgubljeno poverenje? Koji bi bili vaši konkretni koraci da SAD i Rusija budu prijatelji

- Jeste poverenje izgubljeno, ali mislimo da to nije naša krivica. Zašto? Zbog duplih standarda. Njihove poruke su razočarenje za nas. Pogledajte Jugoslaviju, Irak, Libiju. Evo primer Kosova. To je tako očito pitanje za one koji se ne bave politikom. Tamo im je bilo dozvoljeno da upotrebe silu. Običan građanin smatra da ne treba da postoje dvostruki standardi. Mi smo za međunarodno pravo, a ne za politiku sile. Humanitarna bombardovanja primer su koliko su međusobni odnosi loši.

- Teško je dogovarati se s ljudima koji kod kuće moraju dašapuću, jer se boje da ih Amerikanci prisluškuju. Ne šalim se, ozbiljno pričam. Mnoge zemlje zapadnog sveta dobrovoljno daju deo svog suvereniteta. U tom smislu, to je rezultat blokovske poltiike. Uvek nam je jako teško da se dogovorimo s njima o pitanjima geopolitičkog  karaktera.

Foto Printscreen
Foto Printscreen

(Predsednik Evropske komisije) Gospodin (Žoze Manuel) Barozo poslao vam je poruku da treba pregovarati s Rusijom i Ukrajinom oko gasa.

- To je na Ukrajini. Snabdevanje je naše, ali tranzit je na Ukrajini.

Zašto Rusija pomaže Ukrajini? Zašto joj ne zavrne gas?

- Mi smo pouzdan ekonomski partner. Sada 20 posto Ukrajine može do gasa uopšte. To uništava zemlju, uništava ekonomiju. Mi, sa svoje strane, nećemo da odsecamo gas Ukrajini. A što se Ukrajine tiče - pa, mi smo zaključili ugovor. Tad je Julija Timošenko bila premijer. Dosad je Ukrajina plaćala - s teškoćama, ali je plaćala. Što se nas tiče, ništa se nije promenilo. Godine 2010. postpisali smo Harkovski sporazum, prema kojem je Rusija plaćala određenu cenu zakupa za Crnomorsku flotu, a zauzvrat je Ukrajina manje plaćala za ruski gas, manje od 100 dolara.

- Sada, kad je Krim deo Rusije, više ne važi Harkovski sporazum. Osim toga, nakupio se i dug. Ako ne plate, moramo da se vratimo na prethodne cene. U martu nam nisu platili ama baš ništa. Radio se o milionima dolara. Rekli smo da ne insistiramo na tome da nam smesta plate - hajde da zajedno spasemo ukrajinsku ekonomiju. Nije stvar u parama, nego u bankarskim garancijama. I bili smo strpljivi još mesec dana, a kada nije stigao ni cent, rekli smo im da moraju dam plate nešto.

- Ako u narednih mesec dana ne bude isplata u skadu s ugovorom, preći ćemo na avansno plaćanje. To znači da će Ukrajina morati da nam plaća mesec dana unapred, a mi ćemo im isporučivati upravo onoliko koliko su platili. Ovaj metod izračunavanja je težak, može dovesti do poremećaja u tranzitu našeg gasa do evropskizh potrošača. Sačekaćemo još mesec dana.

Foto Printscreen
Foto Printscreen

O inflaciji:

- Ove godine planiramo da inflacija bude 6,5 posto i nadam se da će Centralna banka moći da se izbori. Neko povrće - luk, kupus - poskupelo je i 50 posto.

Posledica prisajedinjenja Krima su i sankcije, koje bivaju sve jače. Ljudi pričaju da su naši zvaničnici sa crne liste ili vaši prijatelji ili bogati tajkuni saradnici. Da li ste i vi meta?

- Jeste, to su mahom moji prijatelji. I uglavnom nemaju ništa s Krimom. Žena Genadija Ivanoviča Timčenka nije mogla da plati operaciju jer joj je blokiran račun, a to je kršenje ljudskih prava. Ako to treba da bude cena - neka bude.

Šta će biti s krimskim Tatarima?

- Biće tretirani kao punopravni ruski građani s punim uvažavanjem i poštovanjem njihove kulture i religije. I druge etničke grupe su stradale - Jermeni, Grci i drugi. Ne smemo da ih zaboravimo.

Foto Printscreen
Foto Printscreen

Da li je Aljaska sledeća? Već je nazivaju Ajskrim.

- Fajina Ivanovna, draga, šta će vam Aljaska? Imamo zemlju na severu. Čak 70 posto naše teritorije je na severu i dalekom severu. Da nije Aljaska na južnoj hemisferi? Tamo je mnogo hladno. Nemojmo se uzbuđivati. Neka je zovu Ajskrim.

Ako Zapad odbije da kupuje gas iz Rusije, kako će biti isplaćivane penzije?

- Novac od izvoza gasa je velika stavka u nađem bužetu. Ali, najveće pare ostvarujemo od prodaje nafte, a ne gasa. Nafta se prodaje na međunarodnom tržištu. Mogu da pokušaju da nas odseku, ali to je teško. Realnu mogućnost da poveća proizvodnju nafte a smanji cenu na svetskom tržištu ima samo Saudijska Arabija. Mislim da je po saudijskom budžetu cena nafte 85-90 dolara za barel. Kod nas je 90 dolara. Kad bi se cena spustila ispod 85, Saudijska Arabijija našla bi se u velikim mukama.

- Kralj Saudijske Arabije je veoma pametan, uravnotežen čovek. Ne mislim da će naši saudijski prijatelji učestvovati u nekim drastičnim promenama na štetu svoje privrede i privrede Rusije. Oni deluju unutar OPEK, a tamo je mnogo naših navijača. Nije da oni saosećaju s nama. Oni imaju svoje ekonomske interese.

- Nafta se prodaje u dolarima. Ako proizvodnja ide dole, i dolar ide dole. Znam da hoće da nas odseku, ali mogućnosti su im ograničene.

- Dalje, mi gas prodajemo evropskim zemljama. Da li mogu da prestanu da kupuju ruski gas sasvim? Evropa ne može da prekine uvoz gasa iz Rusije a da ne žrtvuje sopstvene ekonomske interese. Evropske zemlje podmiruju 34-35 posto svojih potreba isporukama gasa iz Rusije. Mogu li da prestanu da kupuju ruski gas? Mislim da je to nemoguće. Eto, s Finskom imamo dobre odnose. Oni uvoze 90 posto gasa iz Rusije. Drugi uvoze 50, 60, 70 posto. Mislim da je nerealna ideja da prestanu da ga kupuju. Stvar je u ravnoteži.

- Jedini problem je tranzit, a tranzit kroz Ukrajinu jeste problem. Ipak, radićemo na tome.

Dmitrij Kiseljov: NATO je kancer Foto Printscreen
Dmitrij Kiseljov: NATO je kancer Foto Printscreen

Dmitrij Kiseljov, TV novinar: Gde postaviti granicu ekspanzije NATO? NATO je zloćudni tumor. Gde je crvena linija?

- Ne treba da ih se bojimo, ali treba biti svestan realnosti. Vi ste emotivni, pokušavate da nas uplašite. Ne treba da se plašimo. Treba da budemo trezveni. Jednom smo u Minhenu čuli da posle ujedinjenja Nemačke, sledi ekspanzija NATO na istok. Ali, generali NATO su obećavali da se to neće desiti. Ipak, počelo je da se dešava. Pitao sam ih - zašto to radite? U čemu je smisao? Zar vam pretimo? Odgovorili su mi: to nije vaša briga. Ljudi imaju pravo na izbor. Tako je, ali dolazite nam na granice, i mi moramo da preduzmemo korake u surpotnom pravcu i da preduzmemo izvesne mere. Tako smo počeli da utvrđujemo antiraketni sistem.

- Njihov sistem nije odbrambeni, nego napadački.

- I ovo na Krimu se dogodilo jer smo znali da bi, da smo sedeli skršenih ruku, uskoro videli ulazak NATO u Ukrajinu uz parolu da to "nije briga Rusije". A Krim je Krim, on je usred Crnog mora. Možda nije tako važan kao što je bio, ali da je NATO došao tamo i tamo rasporedio oružje - Rusija bi bila izgurana iz crnomorske oblasti. To je izbacivanje Rusije iz oblasti za koju je sila Rusa dala živote.

- Stalno nam govore: to nije protiv vas. Ali primicanje tih sistema bliže našim granicama opasnost je za nas. I opet nam goovre: verujte nam, to nije protiv vas. Ali, naši američki partneri odbijaju da kažu i toliko, to je fascinantno.

- Mi moramo da uradimo nešto kao protivmeru, a to se pretvara u trku u naoružavanju. Naravno, nastavićemo da budemo strpljivi i da pregovaramo, učinićemo sve.

- Na jednom sastanku, kada je (generalni sekretar NATO Anders Fog) Rasmusen još bio premijer Danske, on je na poneo diktafon, tajno je snimio naš razgovor, a onda ga objavio u štampi. Nisam mogao da verujem rođenim ušima i očima kad sam čuo za to. Nije mi se ni izvinio! Kakve odnose možemo da imamo posle takvog incidenta?

Foto Printscreen

Pitanje iz Moskve: Ukrajina nam je komšija, moramo da razgovaramo s njima. Pitanje je da li su im vlasti legitimne, i šta očekivati od predsedničkim izbora?

- Verujem da sadašnje vlasti nisu legitimne, nemaju mandat da vode zemlju. Što se nas tiče, kontakti su otvoreni. Gospodin Medvedev pričao je s Jacenjukom, Nariškin je pričao s Turčinovim. Znate već kako kod njih ide predsednička kampanja, to je neprihvatljivo. Da li su legitimni izbori oni gde je kandidat sa istoka prebijen i kad mu ne daju da stupi u kontakt s glasačima? Uostalom, kakva je to predsednička kampanja kada već postoji legitimni predsednik.

- Mi smo u kontaktu sa svima. Što se tiče kandidata Porošenka, on ima veliki biznis u Rusiji. Juliju Timošenku znam lično, jeste da je tražila da se puca u rusko stanovništvo, ali znam je, ona čini ono što može. Imamo dobre odnose s njom. Gospodina Careva znam takođe.

- Ukrajinske vlasti razoružavaju narod, a naoružavaju nacionaliste. Kako da prisilite ljude na istoku da polože oružje?

- Da li su poludeli? Poslali su tenkove i oklopna borna kola da sakupljaju puške? U koga je puška bila uperena? Jesu li oslepeli? Pokrenuli su antiraketni sistem, lete borbene avione, lete "suške". Ma, da li su normalni?Morate tražiti kompromis i uvažiti interese.

Pisac Sergej Lukjanenko: Ukajina se 23 godine stalno suprotstavlja Rusiji. Imaju i slogan "Ukrajina nije Rusija". Sada vidimo tamo i snažne nacionalnističke snage, kao da je ukleta zemlja. Kako mi da ubedimo Zapad da nas razume?

- Ne slažem se s vama. Ne mislim da je Ukrajina ukleta zemlja. Molim da to ne govorite. Narod Ukrajine je mnogo patio.

- Ukrajina je zemlja mučenica u pravom smislu reči. Gledajte gde cveta današnji nacionalizam. Na zapadu Ukrajine. A vi dobro znate istoriju te teritorije i naroda. Oni su čas bili u Čehoslovačkoj, čas u Mađarskoj, čas u Austrougarskoj, čas u Poljskoj, i nigde nisu bili punopravni građani. Uvek su bili građani drugog reda. To je zakopano u dubini duše. Mislim da je tu koren tog nacionalizma.

- Pitanje je da li će nas naši zapadni partneri čuti. Oni se trude da budu rivali. Lično se nadam da će nas razumeti.

Veliki problemi su i u Pridnjestrovlju. Šta tamo može da se učini?

- Treba pojačati dijalog o budućnosti Pridnjestrovlja. Neophodno je, konačno, potpuno prekinuti blokagu, jer su ogromne negativne posledice koje ljudi u Pridnjestrovlju osećaju. Blokadu drže Moldavija i Ukrajina na granici s Pridnjestrovljem, a te zemlje podstiču naoružavanje nacionalista. Takva situacija smesta treba da se promeni.Foto Printscreen

Ko pokušava da nas zavadi sa braćom u Ukrajini? Ko pušta glasine da hoćemo da pošaljemo tenkove?

To je politika međunarodne zajednice već vekovima. Što se nas tiče, između Rusa i Ukrajinaca nema podela. To je sve jedan narod. Ali ova politika oslabljivanja i razdvajanja teritorija i ljudi nastavlja se. Sprovode je posebno snage koje bore protiv nas. Pogledajte šta su uradili Jugoslavili i kako su je izmanipulisali. To mnogi hoće da uradi nama. Ko to radi? Eto ko.

Pitanje iz Irkutska: Da li razmišljate o slanju ruskih trupa na jugoistok Ukrajine da podržite rusko stanovništvo?

- Baš sam govorio o tome da Ukrajina nije isto što Krim. Etnička situacija je drugačija. U Ukrajini je otprilike 50:50. Već sam rekao da je odluka o prisajedinjenju Krima doneta zbog rezultata referenduma. Na jugoistoku Ukrajine nije isto. Savet federacije Rusije dao mi je kao  predsedniku pravo da koristim vojnu silu u Ukrajini. Nadam se da neću morati da koristim to pravo i da će diplomatija uraditi svoje. Politika i diplomatija su najbolji način za rešavanje krize.

- Rusija je stvorila preduslove za izražavanje slobodne volje građana Krima, ali oni su sami doneli odluku. Mi smo im izašli u susret.

Da li u Ukrajini ima ruske vojske?

Te tvrdnje Zapada nisu tačne. Na istoku Ukrajine nema nikakvih ruskih specijalaca. Ni specijalaca ni instruktora. To je sve lokalno stanovništvo.

- Umesto da su uspostavile dijalog sa svoijm narodom, vlasti u Kijevu su poslale na njih tenkove.

Vladimir Putin uživo Foto Printscreen

Da li postoji mogućnost da Rusija i Kina naprave vojnu alijansu?

- Blokovski stem podela u svetu je prevaziđen. Zato ne podržavam ideju o stvaranju takve vrste saveza s KInom.

Da li je (svrgnuti predsednik Ukrajine Viktor) Janukovič izdajnik?

- On je ulagao sve svoje napore. Razmišljao je o neophodnosti primene sile, ali nije mogao sebe da natera da  potpiše takvo naređenje protov svog naroda. To mi je nekoliko puta rekao. Ne znam zašto su aktuelne vlasti preduzimale čudne korake.

Umesto da uspostave dijalog sa stanovnišvom jugoistoka, aktuelne vlasti Ukrajine nasilno su postavile guvernere iz Kijeva. Postavili su ih za rukovodioce čitavih regiona. To je dovelo do nezadovoljstva.

- Kijev će platiti cenu za to što je loše postupao prema svojim specijalnim snagama.

- Na Krimu smo imali svoje ljude, oni su pomagali civilima - drugačije ne bi bilo moguće sprovesti referendum. U Ukrajini nije tako.

- U Sevastopolj će pristići brodovi i tehnika iz Novorosijska.

Foto Printscreen RT

Julija, Sevastopolj: Kako će nam Rusija pomoći sa industrijom i poljoprivredom? I da li će Krim biti posebna ekonomska zona, kao što ste obećali?

- To traži vremena i velike investicije, ali Rusija će pomagati u razvijanju industrije i poljoprivrede Krima, pre svega u razvoj brodogradnje. Slobodnu ekonomsku zonu zasigurno ćemo stvoriti, postoje brojni interesi za to.

Jevgenij Kostolov, Sevastopolj: Zahvaljuje se predsedniku Rusije u ime svih Krimljana što je dozvolio da se "vratte kući" (svi okupljeni kliču "hvala"). Problem je što su vlasti Ukrajine pozatvarale banke na Krimu, ljudi ne mogu da prime plate i penzije. Kako ruska vlada može da pomogne?

- Pokušavamo da ostvarimo kontakte i otvorimo jedan broj računa da bi zbrinuli penzionere i ljude  koji dobijaju plate iz budžeta. To je sve prolazno, sve ćemo to rešiti. Vlada Rusije je već izjednačila krimske penzije s ruskim i isplaćivaće ih, a sledeće su plate. Idemo korak po korak u četiri faze. Do prvog jula trebalo bi da se reguliše priliv penzija i plata zaposlenih u državnoj administraciji.

Foto Printscreen
Foto Printscreen

Nina Georgijevna, Sevastopolj: Ukrajinska kriza je razdvojila porodice. Razdvojila je dva bratska naroda. Kako ih pomiriti?

- Ako volimo jedni druge, pokušavamo da se razumemo, to će ostati jedna porodica. To je moguće između zemalja. Što se Ukrajinie tiče, situacija je drugačija nego na Krimu. U slučaju Krima, nije se moglo drugačije. Ali u Ukrajini, moramo priznati jedni drugima pravo na sopstveni izbor. Ukrajinci moraju poštovati izbor stanovnika Krima. Rusija je uvek stajala uz Ukrajinu, i uvek će to činiti i pomagati Ukrajini. Uložili smo stotine milijardi dolara, ali nije sve u novcu; vezuju nas brojni zajednički interesi. Uprkos ratu, to se može sačuvati.

Prvo pitanje je iz Sevastopolja: građani su okupljeni na dve platforme. Larisa Fjodorovna: Kakva će biti sudbina baze Crnomorske flote, u kojoj su zaposleni mnogi stanovnici Sevastopolja i Krima?

- Sevastopolj je grad ruske vojne slave i tako ćemo se i ponašati. Nema razloga za zabrinutost.

- Stanovnici Krima su bili u pravoj opasnosti. Sami su odlučili da žele da se otcepe i tražili su da ih Rusija prizna kao svoj deo; osećanje pripadnosti Rusiji je istorijski utemeljeno. Nismo imali nikakav plan, rešavali smo situaciju kako se odvijala.

- U Ukrajini nema ruskih specijalaca i vojnika, sukob je među Ukrajincima.

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...