ZAGREB - Bivša komunistička tajna policija UDBA izazvala je zemljoters na slovenačkoj političkoj sceni kada je publicista Roman Leljak izneo dokaze da je slovenački ogranak UDBA bio umešan u likvidacije Hrvata.
Leljak je javnosti saopštio da su slovenački udbaši bili umešani u likvidaciju hrvatskog emigranta Nikice Martinovića 1975. godine u Klagenfurt, a ubistvo je odborio tadašnji načelnik Službe državne bezbednosti Slovenije Janez Zemljarič. Leljak je, naime, izjavio da poseduje dokument jugoslovenske tajne službe koji tereti Josipa Perkovića u slučaju ubistva Stjepana Đurekovića, koji je već predan nemačkom pravosuđu.
Čitavar stvar digla je na noge Sloveniju, a sada i Hrvatsku kada je Slovenski državni arhiv u februaru ove godine po prvi put objavio na internetu materijale o delovanju"Udbe" iz vremena bivše Jugoslavije, i napomenuo kako celi arhiv namerava da prebaci u digitalni oblik i preda ga javnosti. Za sada je objavljeno 10.000 stranica Udbinih dokumenta iz kojih su izbrisana imena i poverljivi podaci, a cela arhiva ima više od pet miliona stranica.
Šefica Odbora za predstavke i ljudska prava Slovenačkog parlamenta Eva Irgl, je u društvu istraživača Leljaka, predala 46.716 potpisa za raspisivanje referenduma protiv zatvaranja arhiva Udbe.
Ona je nedavno pred parlament iznela slučajeve likvidacija studenta Stjepana Crnogorca i čuvara blajburških grobova Nikice Martinovića, čime se našla na udaru.
"Arhiv bivše Udbe nastao pre 17. maja 1990. po našem je aktuelnom zakonu dostupan građanima, posebno u pogledu Udbinih funkcionera. Vlada Boruta Pahora ga je pokušala zatvoriti 2011. godine, ali su ljudi referendumom čvrsto odlučili da taj arhiv mora ostati otvoren", rekla je ona u jednom intervjuu ove godine, i rekla da će svaki pokušaj aktualne vlasti da se arhiv bivše Udbe ponovno zatvori pokušati sprečiti, pa i po cijenu novog referenduma.
Na pitanje zašto je to bitno kaže: "zbog istine" , i podseća da rezolucija Evropskog parlamenta nalaže da zemlje članice moraju podupirati dokumentiranje komunističkih zločina, što se naročito odnosi na otvaranje arhiva bivših bezbednosnih službi, tajne policije i obaveštajne službe.
"Ako je Stjepan Crnogorac bio osumnjičen za bilo koje krivično delo, trebalo ga je staviti pred austrijski ili tadašnji jugoslavenski sud i suditi mu, a ne ga oteti u Austriji i dovesti ga u Sloveniju da bi ga se tamo likvidirali. Ubistvo je i 1975. bilo zločin i krivično delo u suprotnosti s jugoslovenskim zakonima kao što je to i danas", kaže ona, i dodaje da otkrivanje zločina Komunističke partije i njoj podređene Udbe nije i ne može biti stranački projekt.
"Reč je o otkrivanju istine. Kako bi istorijska istina bila stvar samo jedne političke stranke?", kaže Eva i podseća da je sve počelo s otkrićima levičarskog publicista Igora Omerze koji je otkrio Udbin teror nad slovenačkim intelektualcem Edvardom Kocbekom, hrišćanskim socijalistom koji je, među ostalim, prvi progovorio o masovnim ubistvima.
Ali tu nije kraj.
Leljak je utvrdio i da je u arhivima, kojima je sada otežan pristup, pronašao izravne dokaze da je Josip Broz Tito odgovoran za posleratne zločine u Sloveniji i Hrvatskoj, kao i da su za sve zločine komunističke diktature znali članovi Centralnog komiteta. ( Dnevno.hr)
