Najnovije vesti

BLUMBERG: Zapad u strahu da će mu Rusija uzvratiti drakonskim kontrasankcijama
Foto: AP

Nije svejedno

BLUMBERG: Zapad u strahu da će mu Rusija uzvratiti drakonskim kontrasankcijama

Planeta
Političari jesu za oštrije sankcije protiv Rusijie ali biznismeni upozoravaju da će zapadna ekonomija pasti na kolena ako Moskva uzvrati

VAŠINGTON/ MOSKVA – Političari SAD i drugih vodećih zapadnih zemalja plaše se da uvedu oštrije ekonomske sankcije Rusiji, jer strahuju da bi uzvratne mere Moskve mogle da budu jako štetne za njihove kompanije, tvrdi američka agencija Blumberg, pozivajući se na mišljenje eksperata.

Blumberg ocenjuje da ni SAD, koje se verbalno najviše zalazu za oštrije kaznene mere protiv Rusije, ipak ne žele da uvedu sektorske sankcije toj zemlji stahujući od "uzvratnog udara Putina", pa se radije opredeljuju, zajedno sa svojim partnerima iz Evropske unije, da pojačaju pritisak na Kremlj, šireći krug ruskih visokih funkcionera i firmi na koje se kaznene mere odnose.

Sektorskim sankcijama protiv Rusije protivi se i američka asocijacija koja okuplja poveću grupu poljoprivrednih i trgovinskih kompanija iz SAD koje imaju velike poslove u Rusiji i ne žele da ih, usled sadašnje krizne situacije, izgube.

Ni članice EU ne bi da pritiskaju Rusiju previše Foto AP
Ni članice EU ne bi da pritiskaju Rusiju previše Foto AP

Ni zemlje članice Evropske unije ne žele da preduzmu čvrste i snažne mere usmerene na sektorske sankcije, kaže Robert Kan, naučni saradnik odeljenja za međunarodnu privredu Saveta za spoljne odnose u Vašingtonu. "Mi, dakle, možemo videti kako se EU "prikrada" sektorskim sankcijama, unoseći u svoj "crni spisak" određene firme tako da se takve mere ne odnose na ceo sektor, ili sve poslove, već samo na deo biznisa", objasnio je američki ekspert.

Američka agencija navodi, objašnjavajući takav selektivan pristup sankcijama SAD i EU, da je ruski gasni monopolist Gasprom početkom ove sedmice pripretio obustavljanjem daljih isporuka gasa u Ukrajinu. Podaci američkog Stejt departmenta pokazuju da su lani članice EU, ali i Švajcarska, Turska i balkanske zemalje oko 30 odsto svojih gasnih potreba pokrivale uvozom iz Rusije.

Svet na dlanu: premijer Rusije Dmitrij Medvedev i predsenik Gasporma Aleksej Miler u štabu tog naftnog giganta u Moskvi Foto AP
Svet na dlanu: premijer Rusije Dmitrij Medvedev i predsenik Gasporma Aleksej Miler u štabu tog naftnog giganta u Moskvi Foto AP

Ukrajina trenutno duguje Rusiji više od 3,2 milijarde dolara za isporučeni gas i ubuduće će, kako je najavio ruski premijer Dmitrij Medvedev, morati da avansno plaća ukoliko i dalje želi da dobija taj energent. Kroz ukrajinsku teritoriju protiču, inače, glavni gasni cevovodi kojim se taj energent doprema do kupaca u Evropi.

Radoslav Sikorski: Biće nam veća šteta nego korist Foto AP
Radoslav Sikorski: Biće nam veća šteta nego korist Foto AP

Ministar inostranih poslova Poljske Radoslav Sikorski je pre dva dana upozorio, na skupu sa njegovim kolegama iz EU u Briselu, da Unija mora biti vrlo pažljiva u preduzimanju daljih kaznenih mera protiv Rusije, jer bi u protivnom korist mogla da bude za evropsku grupaciju sastavljenu od 28 zemalja manja od štete. "Treba da budemo vrlo oprezni da ne bi sebi naškodili više nego drugoj (ruskoj) strani", precizirao je poljski diplomata, ponavljajući na taj način stav koji je na isti temu protekle sedmice, u intervjuu Blumbergu, dao i američki ministar finansija Džejkob Lu.

Realni i operzni: nemački kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland Foto Reuters
Realni i operzni: nemački kancelar Angela Merkel i francuski predsednik Fransoa Oland Foto Reuters

Kao rečit dokaz sposobnosti Rusije da iskoristi svoj ekonomski uticaj da bi napravila razdor među svojim protivnicima, Blumberg navodi i uporno odbijanje Francuske da otkaže ranije ugovorenu isporuku Rusiji dva moderna desantna broda tipa "Mistral", uprkos više puta ponovljenim zahtevima evropskih saveznika i SAD da to učini.

Konačan stav EU o uvođenju sektorskih sankcija Rusiji, uprkos rečenim nesporazumima, još nije donet jer će, kako se sada tvrdi u briselskom sedištu Unije, sve zavisiti od toga "hoće li Rusija i dalje ometati održavanje predsedničkih izbora u Ukrajini", koji su zakazani za 25. maj.

Kako prenose moskovska glasila, EU je u međuvremenu proširila spisak ruskih kompanija na koje se sankcije odnose, a među firmama na toj listi našao se i krimski proizvođač prirodnog gasa Černomorneftegas, pošto je to predzeće posle prisajedinjenja Krima Rusiji, prešlo pod nadležnost Moskve.

Energenti su najvažniji - Južni tok Foto AP
Energenti su najvažniji - Južni tok Foto AP

Na spisku istaknutih ruskih političara i drugih funkcionera na koje se sankcije odnose našli su se sada, prema navodima moskovskih elektronskih glasila, prvi zamenik šefa administracije Kremlja Vjačeslav Voldin, ali i general Vladimir Šamanov, komandant vazdušno – desantnih snaga Rusije.

Uprkos uvođenju nove "partije" sankcija, rusko tržište akcija je početkom ove sedmice živnulo, a moskovski indeks MMVB je minimalno uvećan za 0,3 odsto, na 1375,31 poen. Rublja je, takođe, blago ojačala i trenutno se razmenjuje po kursu od približno 35,1 za američki dolar, dok je ukrajinska grivna istovremeno dodatno "potonula" prema američkoj novčanoj jedinici i trenutno je oko 50 slabija nego početkom novembra prošle godine.

(Kurir/Tanjug)

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...