BERLIN - On pripada najboljim koje nemačka diplomatija ima da ponudi, kažu analitičari za Volfganga Išingera, novog čoveka koji je po ovlašcenju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) specijalni pregovarač za Ukrajinu u rešenju jedne od najtežih kriza u novijoj poliltičkoj istoriji Evrope.
Čovek iz Baden-Virtemberga, nemački, švajcarski i američki student, stekao je ime 1995. godine, kada je zajedno sa američkim diplomatom Ričardom Holbrukom stvarao Dejtonski sporazum, kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.
Išinger, majstor za skijanje i diplomatiju i muž novinarke Jute Falke, spada u red traženih "genšerovaca", a bivši šef nemačke diplomatije Hans-Ditrih Genšer, sinonim za uspeh u diplomatiji, u red onih koji su i zahtevali i podržavali diplomatski talenat.
Išinger je započeo karijeru 1973. godine u Ujednjenim nacijama, a par godina kasnije, postao je Genšerov lični referent i jedan od važnih tvoraca nemačke spoljne politike, koji je svoj diplomatski talenat, znanje i iskustvo stavljao na raspolaganje nemačkim šefovima diplomatije-od Genšera do aktuelnog šefa Franka-Valtera Štajnmajera. Važi za čoveka sa najboljim kontaktima i političara koji se dobro razume u krize. Za njega se kaže da je diplomata koji zna i da govori i da sluša, da zna da ne razočara ni novinare ni diplomate i da, kao pregovarač, spada u red onih koji ne čekaju da mu strane u sukobu "serviraju" rešenje.
Analitički razum i dobro poznavanje američke, ali i ruske politike obezbedilo je Išingeru da zauzme vodeće pozicije i decenijama bude jedan od onih, koji su oblikovali nemačku spoljnu politiku.
Predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku Havijer Solana imenovao je 2007. godine Išingera, političara sa iskustvima u Americi, Velikoj Britaniji i Francuskoj, za predstavnika EU za pregovore o budućnosti Kosova i Metohije. Tu je Išinger pokazao i šta može i šta ne može i ispred pregovaračke "trojke" predlagao "model dve Nemačke" za odnose Beograda i Prištine, a kasnije govorio da je SRJ bila bombaradovana i zbog griže savesti međunarodne zajednice koja nije ništa učinila da spreči krvoproliće u Bosni, da NATO bombardovanje nije bila greška, da Srbija treba da prihvati bolnu realnost da od 1999. godine nema političku kontrolu nad Kosovom...
Kada je reč o Išingerovoj političkoj karijeri, on je - prema medijskim izveštajima - sa ključnih pozicija u Ministarstvu inostranih poslova učestvovao u oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, pre svega, prema Bosni i Hercegovini i Kosovu i Metohiji.
Od početka devedesetih godina Išinger je bio šef štaba za planiranje pri Ministarstvu inostranih poslova, politički direktor i državni sekretar. On je, kao državni sekretar u MIP, učestvovao u vreme "kosovskog rata" 1999. godine u nastojanjima nemačke vlade, koju je tada vodio Gerhard Šreder, da podstakne Rusiju na zajedničku poziciju sa sedam ekonomski najrazvijenijih zemalja (G-8).
Ne samo da je učestvovao u formulisanju i oblikovanju nemačke politike prema Balkanu, već i u oblikovanju odnosa između NATO i Rusije.
Išinger je predsedavajući Minhenske konferencije o bezbednosti, a za njega se kaže da je posebnu pažnju posvećivao osnovnim pitanjima nemačke spoljne politike, kao na primer definicji, nemačkih interesa.
Njegov zadatak je sada da zavađene Ukrajince dovede za pregovarački sto.
Da li će ovom samouverenom i elokventnom Nemcu, koji se kao predsedavajući Minhenske konferencije pokazao sposobnim da političare zavađenih zemalja dovede za isti sto, poći za rukom da i u Ukraini ucicni isto, nije jasno, ali je jasno, kažu nemački analitičari, da je stvaranje jedne stabilne i funkcionalne Ukrajine težak zadatak za sve strane.
(Kurir/Tanjug)
