Fočanski vukovi pokazali su se kao najhrabriji i najefikasniji - njima su najviše vjerovali građani Doboja, molili su se da baš oni dođu po njih. I svi su govorili: "Svaka čast, momci", ne sluteći da među njima ima i jedna devojka. I to ne bilo koja.
Njeni drugari iz razreda maturirali su u ponedeljak dok je ona spasavala tuđe živote daleko od kuće. Bila je vođa tima, koordinirala ekipe s kopna, a išla je i na teren. Njene kolege iz "Wolfa" u šali su jučer tvrdili da je ne mogu prepoznati u civilu poslije toliko napornih i neizvesnih dana. A ko je ta čuvena fočanska vučica?
Jelena Simović, državna prvakinja BiH u penjanju, članica penjačkog kluba "Wolf", upravo svršena maturantkinja medicinske škole u Foči. I ima samo 18 godina.
"Radim i u Crvenom krstu tri godine, obučavam ekipe za pružanje prve pomoći. Sada se pokazalo da nam svima to jednog dana može biti od koristi", počinje priču ova hrabra devojka, Jelena Simović.
Spasilačke jedinice fočanskih vukova helikopterom su se prebacile iz Zenice u Doboj u petak, u vreme najveće katastrofe koju je ovaj grad ikada pretrpio. Kako je Jelena doživjela prvi susret s ovim gradom?
"U helikopteru sam samo ispustila uzdah. Pomislila sam – oh, Bože moj šta se ovo dešava? Svi smo bili u šoku, ali to nije bilo ništa u odnosu na ono što nas je sačekalo kada smo sleteli. Već za pola sata smo se presvukli u kombinezone, uzeli svu potrebnu opremu i bili smo na terenu. Ja sam bila veza između kopna i vode s ostalim članovima ekipe. Ljudi su mi prilazili, davali informacije gde se nalaze zarobljeni, koliko je dece, žena i staraca, pošto su oni bili prioritet. Bilo je jako važno znati i šta im treba u tom trenutku", kaže Simović za portal Foča Online.
Pošto je upravo završila Medicinsku školu, Jelena je pružala i medicinsku pomoć.
"Nisam samo bila na kopnu, išla sam na čamac kada god je nekome trebala medicinska pomoć. Doktorka Senada iz Oružanih snaga BiH bila mi je od velike koristi i nikada neću moći da joj se dovoljno zahvalim. Snabdevala me je lekovima, a ja sam se pela na zgrade i ljudima davala insulin, delila lekove. Bilo je tu dece s ogrebotinama i posekotinama, morala sam to da saniram na licu mesta."
Koliko je bila hrabra ova fočanska vučica i koliko je zaista bila usredsređena samo na to da spasi druge, govori jedna anegdota. Jelena je sama veslom razbila izlog apoteke kako bi došla do insulina i spasila nečiji život."Istina je, jesam, nisam mogla dopustiti da mi neko umre na čamcu ili zarobljen u zgradi. Insulina je u jednom trenutku potpuno nestalo, morala sam se snaći. Neka me tuži ko hoće, ali ja nisam mogla to da podnesem. Ako mogu razbojnici da kradu gluposti u ovoj situaciji, zašto ja ne bih mogla da rušim za lijek? Vjerujte mi, on je spasio živote. A nema ništa bitnije od toga."
"Mislim da svi mi vukovi tek sada postajemo svesni gde smo zaista bili i šta smo sve uradili. Ono je bilo jezivo, ljudi su u panici, u šoku, nikome to ne bih poželela. Poplava koja je bila u Foči pre četiri godine, u odnosu na ovo što je zadesila Doboj, uopšte ne može da se nazvove poplavom. Gde god pogledaš samo voda. Morali smo da se maksimalno emotivno ogradimo, da budemo mirni i staloženi, samo smo tako mogli da pomognemo tom nesrećnom narodu i, pored prve pomoći, da im damo i psihološku podršku. Sada tek popušta, emocije su probile, slike kreću da se vrte pred očima, ne mogu da zaustavim suze."
Koju scenu iz Doboja Jelena nikada neće moći da zaboravi?
"Gazim u vodi, do pasa. Penjem se na zgradu, ljudima delim lekove. Mala devojčica od dve godine izlazi s cuclom u ustima i smeje mi se. Imala sam kod sebe jednu plazmu i dajem joj. Ona širi ruke i grli me koliko ima snage, ljubi me. Dok sam živa to neću zaboraviti."
Ovakve situacije najbolje pokažu snagu čoveka. Koliko je bilo teško jednoj mladoj devojci kao što je Jelena da se maksimalno emotivno ogradi i bude psihički jaka, jer je samo tako moglo da se zaista pomogne ljudima u tom teškom trenutku?
"Kada imaš oko sebe starije ljude, koji su uvek pokraj tebe, naučiš da budeš jak. Mi u 'Wolfu' smo godinama zajedno, dišemo kao jedno, doživljavam ih kao svoju braću. Od njih sam naučila da u ovakvim situacijama moraš samo da budeš čvrst, da razmišljaš ispravno. Mi jedni drugima nismo dali da klonemo duhom. Načelnik policije iz Doboja rekao je da nikada nije sreo ženu toliko stabilnu i hrabru. Ja sam mu samo odgovorila: 'Pa, Hercegovka', na šta je on rekao: 'Pa da, vi iz kamena'. Kad sada bolje razmislim, i jeste tako.
Mi smo u Doboj došli sa misijom da pomognemo drugima, nismo mislili uopšte o sebi. Kada prođete sve to, shvatite, a to moram i drugima da poručim – mi nismo, ljudi, svesni šta imamo. Zdravi smo, mi i sve oko nas, imamo šta da jedemo i pijemo, a tamošnje stanovništvo, pored svega što je preživelo, tek će morati da se nosi i sa drugim posljedicama. Neka im je Gospod Bog u pomoći. Grad Doboj više nije grad, ono je sada jedna pustinja. Trebaće im mnogo vremena i pomoći da se oporave."
Vodena stihija jenjava, ostavljajući pustoš iz sebe. Poplave su donele pravu katastrofu i šteta je što su mnogi to tek u ovoj situaciji mogli da vide – Foča je, pored iskusnih, hrabrih i već poznatih vukova, dobila i jednu neustrašivu vučicu. Ona je heroina koju Doboj nikada neće zaboraviti. Ona je naša, Jelena Simović.
(Foca-online.info)
