ASTANA - Predsednici Rusije, Kazahstana i Belorusije potpisali su danas sporazum o osnivanju Evroazijske ekonomske unije (EEU), koja će parirati ekonomskoj moći SAD, Evropske unije i Kine.
Potpisani sporazum stupiće na snagu 1. juna, pošto bude odobren u parlamentima tri bivše sovjetske republike, prenela je agencija Rojters.
"Naš današnji sastanak ima poseban, bez preterivanja, istorijski značaj", izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin u kazahstanskoj prestonici Astani, i istovremeno negirao da novoformirana unija ima za cilj ponovno stvaranje Sovjetskog saveza koji se raspao 1991. godine.
Predsednik Kazahstana, Nursultan Nazarbajev, izjavio je da novu uniju doživljava kao "most između Istoka i Zapada".
Nova unija imaće ukupnu populaciju od preko 170 miliona ljudi, i bruto domaći proizvod (BDP) od oko 2,7 biliona dolara. I Kazahstan i Rusija su proizvođači nafte, a ovaj sporazum će samo dodatno produbiti ranije uspostavljene veze tih zemalja. Potpisani sporazum garantuje slobodan tranzit robe, usluga, kapitala i radne snage, kao i koordinisane mere u velikim ekonomskim sektorima.
Ukrajina je odlučila da se ne priključi EEU.
Rusija, Kazahstan i Belorusija već izvesno vreme teže da carinsku uniju (nastala 2010. godine) razviju u ekonomski još snažniju i politički kooperativniju EEU, analizira Dojče vele. Predsednik Vladimir Putin godinama je različitim sredstvima pokušavao da pridobije komšije za neku vrstu kontra-EU.
"Bez svoje integracione grupe koja će se brzo razvijati, Rusija ne može da bude velika sila“, kaže za DW Andrej Suzdalžev sa Moskovske biznis škole HSE.
Ni Vladimir Šarihin sa Instituta GUS bliskog Kremlju ne smatra da nova unija ima dodirnih tačaka sa Sovjetskim Savezom.
"Pre bi moglo da se zaključi da su tri zemlje na putu da stvore veliki i efikasan zajednički privredni prostor. Još jedan razlog stvaranja Evroazijske unije je što sprovođenje ekonomske alijanse između EU i Rusije stagnira“, kaže Šarihin za DW. "Ona iz više razloga nije zaživela, između ostalog i zato što su SAD na tu ideju gledale sa zavišću.“
Prvenstveno ekonomske razloge za osnivanje Evroazijske ekonomske unije vidi i Sergej Prihodko sa liberalnog Instituta za ekonomsku politiku Gajdar. On ukazuje da za mnoge ruske, kazahstanske i beloruske kompanije veze iz sovjetskog vremena često predstavljaju jedinu mogućnost za međunarodno poslovanje.
"Preciznije govoreći: niko ne želi naše proizvode osim starih tradicionalnih kupaca. Zato je ova saradnja od međusobne koristi“, objašnjava Prihodko.
Prihodko, međutim, ne smatra da će EEU biti stabilan i efikasan savez. Razlog za to nije samo Ukrajina. To što nje neće biti u novoj uniji je za žaljenje, ali može da se prebrodi, smatraju i drugi moskovski stručnjaci. Prihodka mnogo više zabrinjava činjenica da se države članice, kao i potencijalni drugi kandidati za članstvo u uniji, poput Jermenije i Kirgistana, veoma razlikuju po razvijenosti i u tržišnom i u političkom pogledu.Taj problem primećuje i Andrej Suzdalžev. Jača integracija sa autoritarnim režimima – kakvi su u Kazahstanu i Belorusiji – teško je zamisliva, smatra Suzdalžev.
"Odstupiti od dela kompetencija i dela suvereniteta u korist Unije, protivno je vladarima koji žele da imaju svu moć u svojim rukama. Ali da bi postigla svoje geopolitičke ciljeve, Rusija nema drugog izbora nego da to pokuša sa ovim zemljama“, kaže on i dodaje: "Snažnije vezivanje za Rusiju je od interesa za susedne narode. Belorusija bez toga ne bi mogla ni nedelju dana da preživi.“
Vladimir Šarihin smatra da će Evroazijska ekonomska unija, kao i sadašnja carinska unija, uspeti da ostvari saradnju sa EU. Drugačijeg mišljenja su u nemačkom odboru za ekonomsku saradnju sa Istokom: „Postoje problemi kada se, recimo, radi o kompatibilnosti sa Svetskom trgovinskom organizacijom“, kaže Rajner Lindner, šef tog odbora.
"Ne bi smelo da se dogodi da se obe strane postave kao dva nepomirljiva bloka. Neophodno je pronaći rešenje za ekonomsku i trgovinsku politiku između Evroazijske i Evropske unije. To da sada nije uspelo, to je zadatak za sledeće godine“, zaključuje Lindner.
