Ukrajinska kriza i rat na krajnjim i zapuštenim ivicama Evrope bacili su svet u nespokoj novog hladnog rata. Nakon nade 1989. godine zbog rušenja Berlinskog zida nije bilo takve uznemirenosti.
Sad je došlo do zaoštravanja odnosa između Zapada i Putinove osnažene i revitalizovane Rusije. Tako je, eto, buntovni kijevski Majdan, ako već nije izrodio treći svetski rat svakako je prouzrokovao drugi Hladni rat. Barem su stečeni svi preduslovi za takav ishod.Rusija i Zapad su zauzeli pozicije, podigli barikade i prešli na ratobornu retoriku. Skup članica NATO u Velsu dobio je naziv istorijskog, delikatnog i prelomnog. Prvi put prošireni NATO (sa istočnoevropski članicama) raspravlja prvenstveno strateške i ratne, a ne političke teme. Rusija, pak, u toj situaciji menja svoju vojnu doktrinu i jasno je da se odnosi “dva bloka” vraćaju u nekadašnju hladnoratovsku kolotečinu.Rusija i NATO s partnerskih i savezničkih veza prelaze u fazu suparništva, pa i potencijalnog neprijateljstva.
NATO se svojim bazama približava samim ruskim granicama (baltičke države i Poljska), a sistem raketnog protivvazdušnog štita želi da smesti Putinu pod prozorom. Toga, praktično, nije bilo ni u vreme SSSR. Doduše, postojao je sanitarni kordon od zemalja Varšavskog pakta a Finska, koja sada može da promeni svoj status, bila je neutralna.
Nakon pobedonosnog završetka hladnog rata, NATO je stalno, kako piše londonski Gardijan, bio u grozničavoj potrazi za novom ulogom i primenom, a rusko ponašanje oko Ukrajine dalo je toj organizaciji novu šansu za prestrojavanje. Dakle, možemo reći da je ukrajinska kriza i NATO i Rusiji pomogla u potrazi za izgubljenim identitetom.Ruski zvaničnici ovlaš stalno napominju da je Rusija “nuklearna sila”, a u novoj doktrini, očekuje se s prvim danima jeseni, dodatno će se istaknuti “mogućnost uporabe nuklearnih potencijala ako Rusija i njeni saveznici budu ugroženi”. Moskovske novine napominju da se neće libiti da u novu doktrinu stave i “preventivne nuklearne udare”.
"Sada kad su odnosi sa Zapadom uzavreli do tačke ključanja, Rusija bi trebalo da jasno definiše odakle može potencijalno da bude ugrožena, koliko je to realno, u kom se trenutku pretnja može materijalizovati i realizovati, ko je inicijator i ko stoji iza tih opasnosti", kaže pomoćnik savetnika ruskog Saveta bezbednosti, Mihail Popov.
Na osnovu toga, dodaje, Moskva bi trebalo da analizira i propiše delovanje i ponašanje Rusije u neutralizovanju potencijalne ratne ugroženosti za državu, njene građane i interese.Dakle, lestvica je podignuta dosta visoko.
Kako se čini, i NATO i Putinova Rusija konačno su se, nakon godina tapkanja, vratili korenima jer valjda drugačije ne znaju da komuniciraju i da se ponašaju. Našli su smisao svog postojanja i proporcionalno tome koliko Evropljanima lica blede zbog rata u Ukrajini, straha od njegovog širenja i bojazni od hladne zime i nestašice gasa, NATO i Rusiji se vraća krv u obraze.Ali, kako nam kaže kolumnista uticajnog moskovskog Komersanta, Maksim Jusin, stvari ipak nisu ni jednostrane, ni jednostavne jer Rusija i NATO ili SAD sarađuju i partneri su u drugom važnom svetskom sukobu - onom sa radikalima Islamske države u Iraku i Siriji gdje učestvuje i rusko i američko vazduhoplovstvo, a Rusija je važan učesnik i pregovora o nuklearnom programu Irana.
"U tome saradnje mora da bude, bez obzira na to koliko jednima i drugima ona možda bila teška", ističe Jusin.
Ali, Ukrajina je delikatna i komplikovana jer se radi o sukobu u Evropi, a veliki broj istočnoevropskih i srednjevropskih zemalja, članica EU, uveliko zavisi o ruskom gasu koji do njih dolazi gasovodima kroz nemirnu i nepredvidivu Ukrajinu.
Koliko god ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov uveravao da ruske snage ne učestvuju u ratnim sukobima u Ukrajini, danas to više ne mogu da sakriju ni ruski mediji. Evidentno je da tamo ratuju obučeni ruski vojnici pod "oznakom" dobrovoljaca. Prema procenama NATO, učestvuje više od hiljadu ruskih vojnika, a moskovska Nezavisimaja gazeta govori o gotovo stotinak poginulih ruskih državljana u Ukrajini.
Doduše, treba reći da se i na ukrajinskoj strani, u Nacionalnoj gardi, bori određen broj stranih dragovoljaca (plaćenika), pogtovo iz Poljske i baltičkih država.Iako Kijev govori o “ruskoj intervenciji”, NATO se, barem zasad, ograničava na “umešanost Rusije”. Ali, očita prisutnost ruskih vojnika, pod kakvim god oni tamo razlogom ili modelom ratovali, daje ukrajinskom ratu uznemirujuću dimenziju i perspektivu.
Naime, ukrajinska vojska je letos pokrenula prilično uspešnu ofenzivu - za samo nekoliko nedelja uspeli su da potisnu proruske snage prema Lugansku i Donjecku. Ali, s dolaskom septembra ratna sreća se naglo okrenula na stranu proruskih snaga. Doduše, ta “ratna sreća” je došla u vidu ruskih vojnika i dodatne ratne tehnike. Tako su pobunjenici i ruski dobrovoljci odbacili ukrajinske snage od Donjecka i Luganska i zapretili osvajanjem novih teritorija."Ruska vojska nije prisutna u Ukrajini zato da Kremlj pripoji Donjeck i Lugansk Rusiji, kao što je to učinio s Krimom - smatra politolog Nikolaj Petrov, analitičar ruskog lista na engleskom jeziku The Moscow Times.
Prema njegovom mišljenju, pomoć ruskih vojnika proruskim snagama nužna je da spreči njihov ratni (a time i politički) poraz jer bi u tom slučaju Kijev osigurao izlazak na rusku granicu i kontrolu nad svojom teritorijom. To Putin ne može da dopusti. On je taj, ističe Petrov, koji želi da kontroliše i dozira taj sukob. Od stanja na terenu, kaže Petrov, zavisiće i broj ruskih dobrovoljaca na strani proruskih snaga. Putinu u ovom trenutku odgovara nestabilna Ukrajina.
Rusija ima nekoliko varijanti: ona nema ništa protiv da oduži taj sukob i na više godina, onako kako već decenijama traju ruske fantomske tvorevine Abhazija, Južna Osetija... Sada je došlo do određenog primirja koje zapravo sugeriše da bi sukob mogao da bude zamznut na duže vreme ili može da dovede do pregovora koji bi rezultovali federalizacijom Ukrajine i stvaranjem svojevrsne “Republike Ruske” na tom delu ukrajinske teritorije, što je i Putinov cilj.
(Jutarnji.hr)
