Ovaj članak je preuzet sa sajta National Geographic.Godine 1775. u prvobitnom obliku nazivala se "Zastavom Kembridža" ili "Velikom zastavom" Unije. Imala je 13 pruga i polje Britanske Unije u gornjem desnom delu zastave (kantonu). Dve godine kasnije odlučeno je da se britansko polje zameni plavim kantonom sa 13 zvezdica. Zakonom je utvrđen broj zvezdica, ali ne i njihov položaj, zbog čega nije poznat prvobitni raspored.Prema jednoj legendi, Betsi Ros iz Filadelfije sašila je prvu zastavu i predala je Džordžu Vašingtonu, ali je u njenom osmišljavanju najverovatnije imao neku ulogu i Frensis Hopkins, autor grba SAD. Posle proglašenja nezavisnosti, postojala je ideja da svaka od savezničkih država bude zastupljena po jednom zvezdicom i po jednom prugom, i da se njihov broj povećava kako se savezna država bude širila. Međutim, 1818. godine doneta je odluka da se povećava samo broj zvezdica, dok broj od 13 pruga ostaje nepromenjen.Sadašnji izgled zastava je dobila 4. jula 1960. godine, kada je dodata nova 50. zvezdica, da predstavlja Havaje. Promene u izgledu zastave uvek se vrše na dan prvog 4. jula koji dolazi posle datuma pristupanja nove države SAD, i do sada je bilo 26 takvih promena, računajući od 1777. godine.Pojedinačne zvezdice ne predstavljaju određenu saveznu državu, već njihov ukupni broj odgovara ukupnom broju saveznih država.SA SAJTA NATIONAL GEOGRAPHIC PREPORUČUJEMO VAM JOŠ:Jesu li "Zar i ti, sine Brute?" zaista bile poslednje Cezarove reči?Upoznajte lane koje uživa u maženju (VIDEO)Kako bakino detinjstvo ostavlja trag na našim genima?Neobična inspiracija za nastanak Betovenovih remek-delaKako izgleda selidba morskih prasića (VIDEO)
