BEOGRAD - Šestog aprila 2014, dve nedelje posle prisajedinjenja poluostrva Krima Ruskoj Federaciji, počeo je i građanski rat na istoku Ukrajine, u kom je poginulo više od 6.000 ljudi.
Zapravo, 6. aprila prorusko stanovništvo zauzima zgrade državne uprave u najvećim gradovima na istoku Ukrajine - Donjecku, Lugansku i Harkovu. Bio je to 48. dan ukrajinske krize, nastale posle nasilnog svrgavanja izabrane vlasti s predsednikom zemlje Viktorem Janukovičem na čelu.
U narednim danima proglašavaju narodne republike Donjecka i Luganska.
14. aprila, dva dana pošto su pobunjenici zauzeli Slavjansk, Kijev pokreće "antiterorističku operaciju" (ATO) i tada počinju krvave borbe. Predsednik Rusije Vladimir Putin traži od SAD da intervenišu i spreče krvoproliće, ali to se nije desilo.
3. maja postaje jasno da nema nazad - ukrajinski neonacisti podmetnuli su požar u Domu sindikata u Odesi, gde je prorusko stanovništvo slavilo praznik. Prvi podaci o 38 mrtvih ubrzo su dopunjeni - više od 100 ljudi živo je izgorelo. Borbe u Kramatorsku, Slavjansku - rat se raširio.
11. maja stanovništvo Donjecka glasa na referendumu za nezavisnost, proglašena je Donjecka Narodna Republika, i Luganska. Kijev i Zapad osuđuju referendum kao "nezakonit" a Rusija kaže da "poštuje" njegov ishod iako ga zvanično ne priznaje.
29. maja ukrajinski milijarder Petar Porošenko proglašen je za pobednika predsedničkih izbora u Ukrajini. Stanovništvo na istoku zemlje nije glasalo. Samo dan kasnije Vikiliks objavljuje da SAD otvoreno nazivaju Porošenka svojim insajderom u Ukrajini.
Celog leta trajale su krvave borbe s promenljivom srećom, da bi 17. jula usledio šok, kad se "boing" avio-kompanije "Malezija erlajnz" sa 298 putnika i članova posade srušio se na istoku Ukrajine, najverovatnije pogođen raketom. Kijev i Zapad s jedne strane i narodne republike Donjecka i Luganska i Rusija s druge strane međusobno se optužuju za tu tragediju.
25. avgusta snage samoodbrane DNR i LNR započinju kontraofanzivu i vraćaju dobar deo teritorija koje su im uzele ukrajinske snage. Kijev i Zapad optužuju Rusiju da im pomaže.
Počinju pregovori i 5. septembra predstavnici Kijeva i narodnih republika Donjecka i Luganska, uz učešće Rusije i OEBS, postižu u Minsku primirje. Biće to prvo u nizu primirja koje će propasti. Isto se dešava sredinom oktobra, a ne pomažu ni parlamentarni izbori koje je Ukrajina organizovala 26. oktobra.
2. novembra DNR i LNR organizuju predsedničke izbore na kojima pobeđuju Aleksandar Zaharčenko i Igor Plotnicki. Taj dvojac nastavlja dalje pregovore sa zvaničnim Kijevom, koji je osudio te izbore i odsekao samoproglašene narodne republike od ukrajinskih finansijskih tokova.
Ukrajina u 2015. godinu ulazi na dva koloseka - uporedo se vode borbe i pregovori. 22. januara snage samoodbrane DNR vraćaju aerodrom u Donjecku, koji su do tada držale elitne ukrajinske snage, takozvani kiborzi. Tamo ih je dočekalo iznenađenje - tela boraca u NATO uniformama.
12. februara na maratonskim pregovorima u Minsku postignut je dogovor o primirju. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koji je pregovarao s predsednicima Ukrajine i Francuske, Petrom Porošenkom i Fransoom Olandom, kao i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, saopštava da primirje stupa na snagu 15. februara.
Međutim, ogorčene borbe za Debaljcevo, strateški važno mesto između Donjecka i Luganska, vode se do 18. februara. Ukrajinske snage konačno gube i povlače se, i od tada primirje se uglavnom poštuje uprkos povremenim granatiranjima i drugim incidentima.
(EPK/Tportal)
