On je čovjek koji je spasao svet i to tako što nije uradio ništa. On je odbio da pritisne crveno dugme čime bi započeo Treći svetski rat.
Priča o Stanislavu Petrovu, pukovniku u vojsci bivšeg SSSR, sada je ovekovečena i u dokumentarnom filmu "Man who saved the world" koji je snimio Kevin Kostner.
Svet nikada nije bio bliže kataklizmi kao 26. jula 1983. godine i opstao je samo zahvaljujući pukovniku Stanislavu Petrovu, koji je rizikovao uništenje sopstvene zemlje da bi spasao čovečanstvo.
Petrov je radio u tajnom bunkeru "Serpukov-15" u blizini Moskve, na vrhuncu "Hladnog rata". Dana 26. jula na satelitskom ekranu ugledao je nadolazeći nuklearni projektil. Trenutak kasnije oglasile su se sirene i zatreptali su crveni znakovi, nakon što je sistem za upozoravanje pokazao još četiri projektila. Petrov je imao samo 15 minuta da obavesti sovjetskog vrhovnog komandanta o projektilima, što bi, najverovatnije, dovelo do aktiviranja sovjetskih nuklearnih glava i atomskog rata.
Međutim, instinkt mu je govorio da nešto nije u redu, jer drugi, odvojeni radar nije "uhvatio" nikakve projektile.
Dok su njegove kolege čekale odluku, Petrov im je rekao da se vrate nazad na posao i da ignorišu upozorenje.
"Bio sam šokiran. Par sekundi nisam znao što da uradim. Osetio sam da svi gledaju u mene. Video sam iznenađenje i paniku", izjavio je Petrov u jednom intervjuu.
Šanse su bile 50:50 da se radi radi o pravom ili lažnom alarmu.
"U takvoj situaciji odlučio sam da ne želim da započnem Treći svetski rat", objašnjava Petrov.
Mučilo ga je saznanje da su životi više miliona ljudi "visili o koncu, ali da niko od njih nije imao pojma o tome". Sistem je čak pokazao da su nuklearne rakete počele da padaju po SSSR-u. Ali, ništa se nije dešavalo. Moskva nije bila srušena. Tada se pokazalo da je odluka Petrova bila ispravna - radilo se o kvaru u sistemu, koji je mogao da uništi svet.
Petrov je kasnije objasnio svoju odluku rezonovanjem da bi SAD napale sa stotinama projektila, a ne samo sa pet. Zapravo, Petrov uopšte nije trebalo da bude na "nuklearnom dežurstvu" te noći. Zamenjivao je kolegu koji je uzeo slobodno. Ko zna šta bi bilo da je kolega bio na njegovom mestu?
On je bio svestan da bi prijavljivanje "napada" značilo naredbu za momentalno aktiviranje sovjetskog nuklearnog arsenala. Ipak, njegovi šefovi nisu ga nagradili za brzo razmišljanje. Umjesto toga, ukoren je što "nije pravilno ispunio dnevnik".
Petrov deset godina nikome nije govorio o onome što se dogodilo, čak ni svojoj supruzi - navode portali. Ali, priča je izašla nakon završetka "Hladnog rata" i Petrov je u UN primio nagradu Udruženja građana sveta.
(Srna/Dnevnik.hr)
