Američka vojska važi kao pionirska sila na polju istraživanja i razvoja vojne tehnologije, ali to ne znači da je svaki eksperiment je bio uspešan. Mnoge inače genijalne ideje su propale, ili zbog lošeg planiranja ili što su iznete u pogrešno vreme, dok su druge bile jednostavno previše bizarne da bi bile ozbiljno shvaćene. Od Kamiljeg korpusa iz vremena Divljeg Zapada do nuklearnih vozova, pogledajte sedam ideja koje nisu ostvarene prema planu.
1. Kamilji korpus
Konji su bili osnovni oblik vojnog prevoza tokom 19. veka, ali stvari bi bile mnogo drugačije, da je zaživela ideja Kamiljeg korpusa. Ovaj eksperiment je počeo 1856. godine, pošto je tadašnji Sekretar rata Džeferson Dejvis uvezao krdo kamila iz Severne Afrike i Turske. Dejvis je verovao da će "pustinjske lađe" cvetati u bezvodnoj klimi novopripojenih teritorija na jugozapadu, a prvi testovi su mu davali za pravo. Kamile su mogle da izdrže više dana bez vode, da sa lakoćom nose veliki teret i da bolje od mazgi i konja prelaze oštri teren. Jedan prethodno skeptični geometar ih je čak nazvao "plemenite i korisne zveri" nakon što su ga one impresionirale tokom ekspedicije na granici Arizone i Kalifornije. Ali, dok otpornost kamila nikad nije dolazila u pitanje, građanski rat je efikasno okončao njihov boravak u vojnoj službi. Vojska je tokom sukoba izgubila interesovanje za ove životinje, od kojih je većina kasnije prodata na aukcijama cirkusima i građanima. Druge su puštane na slobodu, a njihovi potomci su i dalje viđani u divljini čak oko 1940.
2. Projekat "Ledeni crv"
1958. godine američka vojska je pokrenula jedan od najsmelijih eksperimenata Hladnog rata. Kao deo tajnog projekta pod nazivom "Ledeni crv", sačinjeni su planovi da se stotine balističkih raketa sakriju pod ledenim kapama Grenlanda. Jednom operativne, i skrivene ispod arktičkih snegova, ove lokacije su trebale da budu spremne za potencijalne nuklearne udare na sovjetsko kopno. Da bi testirali projekat, vojska je prvo izgradila “Kamp Vek”, ledenu bazu izgrađenu pod maskom naučno istraživačke ustanove. Ovaj izdvojeni objekat se sastojao od dvadesetak podzemnih tunela isklesanih u ledenom pokrivaču i ojačanih čelikom i snegom. Imao je smeštaj za više od 200 ljudi i svoje vlastite laboratorije, bolnice, čak i pozorište, koji su energiju dobijali iz prenosivog nuklearnog reaktora. Kamp Vek je možda bio tehnološko čudo, ali nije mogao da se nosi sa majkom prirodom. Nakon samo nekoliko godina, promene u ledenim kapama su izazvale mnoge deformacije u tunelima, zbog čega je vojska nerado prekinula projekat 1966. sa uverenjem da Grenland nije mesto za nuklearno oružje.
3. FP-45 "Oslobodilac"
Ubrzo posle ulaska SAD u Drugi svetski rat, Zajednički komitet za psihološki rat je počeo da traga za načinom da naoruža borce otpora u okupiranim zemljama. Rezultat je bio FP-45, mali, jeftini pištolj, sa jednim metkom kalibra 45, koji je mogao biti bačen na neprijateljsku teritoriju. Teorija je bila da će borci otpora koristiti ove sirove pištolje da ubiju neprijateljske vojnike, a onda im uzmu oružje. Smatralo se da će ovo oružje imati psihološki efekat, jer bi pomisao da svaki građanin mogao biti naoružan sa "Oslobodiocem" unela strah u srca okupatorskih vojnika. SAD su proizvele milion komada FP-45 između juna i avgusta 1942. godine, ali pištolji nisu uspeli da budu prihvaćeni na na terenu. Saveznički komandanti i obaveštajci su smatrali da su oni nepraktični, a borci otpora iz Evrope su favorizovali "Sten" , britansku automatsku pušku. Dok je nekih 100 000 Oslobodilaca korišćeno u borbama na Pacifiku, nema podataka koliko su bili efikasni u širokoj upotrebi. Preostali FP-45 su postali kolekcionarski primerci, a ispravni komadi se povremeno prodaju za više od 2.000 dolara.
4. Golubovi kamikaze
Tokom Drugog svetskog rata, psiholog BF Skinner je dobio vojna sredstva za naizgled skandalozno oružje: rakete navođene golubovima. Čuveni bihejviorista je dobio ideju za svoj "Bird's-Eie Bomb" dok je gledao jato golubova u letu. "Odjednom sam ih video kao uređaje sa odličnim vidom i izuzetnom sposobnošću manevrisanja", napisao je Skiner I zaključio: "Zar oni ne bi mogli navoditi raketu?"
Projekat koji je usledio bio je podjednako sjajan kao što je bio čudan. Pošto bi obučio golubove da kljucaju na unapred odabrane fotografije - neprijateljske krstarice, na primer, Skiner bi ptice postavljao u specijalno dizajnirane rakete sa malim kokpitom koji je imao plastični ekran na kome je bila prikazana projektovana putanja oružja. Kljucajući po ekranu, golubovi su mogu da menjaju koordinate projektila i efikasno "upravljaju" prema njegovom cilju. Rane simulacije su pokazale da su ptice prvoklasni piloti, a projekat je dobio odobrenje fizičara i psihologa. Na žalost po Skinera, vojska je odbijala da finansira takvu neobičnu ideju, uverena da golubovi kamikaze nikad ne bi bili uspešni na terenu, tako da je projekat povučen u oktobru 1944. godine.
5. Leteći nosači aviona
Leteći nosači aviona mogu izgledati kao naučna fantastika, ali je američka mornarica zapravo eksperimentisala sa parom dirižabla u godinama pre Drugog svetskog rata. “U.S.S. Akron” i “U.S.S. Macon” su bili dirižabli, kruti vazdušni brodovi, lakši od vazduha i napunjeni helijumom. Ti 800 metara dugi dirižabli su nosili ugrađene hangare, u kojima su čuvali čak pet dvokrilaca tipa “Kobac”. Avioni su lansirani iz otvora u oblika slova T koji se nalazio na dnu hangara, a mogli su biti vraćeni metalnom trapezastom kukom koja bi ih zakačila i povukla na gore. Mornarica je polagala velike nade u “Akron” i “Macon” radi izviđanja, ali oba dirižabla su se na kraju srušila. “Akron” je oboren jakim vetrovima na obali Nju Džersija u aprilu 1933., a “Macon” je pao kao žrtva oluje u blizini Kalifornije. U februaru 1935. suočena sa smrću nekih 75 članova posade, mornarica je napustila svoj program letećih nosač aviona.
6. Eksperimenti s drogama u Edžvudu
Paranoja Hladnog rata inspirisala je vojsku da izvede neke veoma sumnjive eksperimente, ali malo njih se može porediti sa skoro dvadesetogodišnjim programom upotrebe nedozvoljenih supstanci. Početkom 1950-ih, baza Edžvud u Merilendu bila je dom za Istraživački program vojske o tajnim i psihoaktivnim lekovima i drugim hemijskim agensima. Više od 5.000 vojnika su poslužili kao zamorci za projekat, koji je trebalo da identifikuje nesmrtonosna sredstva za ispitivanja i upotrebu u borbi. Nevoljni zamorčići vojske su dobijali sve, od marihuane i PCP-a, meskalina i LSD-a, do hemikalije nazvane BZ koja izaziva delirijum. Nekima su čak davane doze potencijalno smrtonosnih nervnih agenasa kao što su sarin i VKS. Iako su testovi rezultirali obimnom dokumentacijom o efektima tih supstanci, nikakvo čudo od droge nije otkriveno, niti je bilo mnogo koristi za obaveštajni rad. Mnogi od vojnika su u međuvremenu zaradili psihološke traume i zdravstvene probleme. Nakon oštrih reakcija u javnosti i rasprave u Kongresu, eksperimenti s drogom su prekinuti 1975. godine.
7. Nukelarni voz “Čuvar mira”
U kasnim 1980-im, vojni zvaničnici su bili zabrinuti da će stacionarni raketni silosi u Sjedinjenim Američkim Državama biti laka meta u slučaju razmene vatre sa Sovjetima. Zato je stvoren plan za nuklearni voz, mobilni nuklearni arsenal koji se sastoji od 50 krstarećih raketa smeštenih u specijalno dizajniranim vagonima. Plan je bio da 25 nukelarnih vozova većinu vremena bude smešteno u armiranim zgradama širom zemlje, ali da tokom perioda povećane pripravnosti, koriste preko 120.000 milja komercijalnih pruga, da bi osujetili sovjetske pokušaje da budu uništeni. Svaki od 25 vozova bi imao dva vagona sa nuklearnim projektilima, koji bi otvaranjem krova vagona i podizanjem posebnih lansirnih rampi čak mogli biti lansirani u pokretu. Predsednik Ronald Regan je odobrio planove za nuklearni voz 1986. Godine, usred kritika da je projekat nepotrebno i preterano skup. Projekat je presečen samo pet godina kasnije, kada je kraj Hladnog rata smanjio potrebu za nuklearnom odbranom. Jedan od prototipa vagona se sada može videti na slici u Muzeju vazduhoplovstva u Dejtonu, Ohajo.
Da li ste znali?
Tokom Drugog svetskog rata, vojska je potrošila dva miliona dolara za razvijanje programa vezivanja malih zapaljivih bombi na slepe miševe. Ideja je bila da slepi miševi budu pušteni na japanske gradove da bi izazivali požare u zgradama, ali su se životinje pokazale kao frustrirajući teške za rukovanje. Projekat je konačno otkazan 1944. godine, ali ne pre nego što je nekoliko "naoružanih" slepih miševa slučajno zapalilo kasarnu, piše History.com.
(M. Đorđević)
