Vlasnik jedne poznate zadarske konobe svakog leta ima isti problem. Treba mu pet kuvara u sezoni, a ne može naći ni jednog iako je startna plata kod njega hiljadu evra. Iako je Zadar turistički grad, iako u gradu postoji Turističko-ugostiteljska škola koja svake godine “proizvede” od 20 do 30 kuvara – niko ne želi da radi kao kuvar, pa čak ni oni koji su se za to školovali.“Uvek je problem naći kuvara, to je stalno tako, nije to ništa novo. Ja sam se nekako pokrpio, ali nije lako naći kuvare jer mladi ljudi ne žele da radi iako je to dobro plaćen posao. Ali to je težak posao, odnosno zanimanje u kom mora da se radi, nema šetanja po gradu. Mladi ljudi danas ne žele da rade, svi bi želeli da budu ekonomisti, direktori, pravnici”, kaže vlasnik poznate zadarske konobe Karlo Mihić.
Tvrdi da mu se, kada nazove biro rada, smeju.“Nazovete li Zavod za zapošljavanje i tražite radnu snagu za rad u ugostiteljstvu, puknu od smeha. Kažu, konobara i kuvara nema, ali ako želite četiri-pet hiljada ekonomista, to može. Naša deca zaziru od stručnih zanimanja tipa kuvar, konobar, takva nam je situacija. To jesu dobro plaćena zanimanja, ali treba raditi. Svi bi šetali po gradu, pili kaficu, radije se zaposlili u Opštini za 1600 kuna nego kod obrtnika za 5000 kuna”, kaže Karlo Mihić.Portparolka Hrvatskog zavoda za zapošljavanje u Zadru Irena Dragić potpuno se slaže s Mihićem.“Nemamo dovoljno kuvara, to je tačno, jer je dugi niz godina obrazovanje kuvara u našem društvu na neki način bilo poprilično ponižavajuće. Čak roditelji nisu dopuštali deci koja su pokazivala interes za to da se upisuju u te škole, iako su ta zanimanja u našim krajevima bila vrlo tražena i dobro plaćena. U današnje vreme svi kuvari koji imaju određena znanja, veštine i iskustvo bez ikakvog problema nalaze posao i biraju gde će raditi”, kaže Dragić, ističući da je poslednjih godina koji zaista žele upisati školu za kuvara.(Zadarski.hr)
