EKSKLUZIVNO Direktor Stratfora za Kurir: Rusija će se raspasti kao SSSR
Foto: Profimedia

Intervju, Džordž Fridman, direktor Stratfora, globalne obaveštajne i savetodavne organizacije

EKSKLUZIVNO Direktor Stratfora za Kurir: Rusija će se raspasti kao SSSR

Planeta
00:00h
Ruska Federacija propustila je šansu da bogatstvo u energetici transformiše u modernu ekonomiju, ističe analitičar i direktor američke firme

Baš kao što se Sovjetski Savez raspao jer nije mogao da održi svoju unutrašnju ekonomiju, Ruska Federacija ponavlja isti proces. Mislim da je propustila šansu da transformiše bogatstvo u energetici u modernu ekonomiju, pa ostaje na milost i nemilost silama tržišta koje ne može da kontroliše. Mislim da će aktuelni režim i dalje biti tamo za pet, ali nisam siguran šta će od Rusije ostati za 10 godina. Tvrdim da je ona pretrpela i težak poraz u Ukrajini. Ruske bezbednosne službe nisu bile toliko efikasne da iskontrolišu situaciju u toj zemlji, a i akcije ruske vojske nisu bile posebno impresivne, rekao je u ekskluzivnom intervjuu za Kurir Džordž Fridman, osnivač i direktor američke globalne obaveštajne i savetodavne organizacije Stratfor, odgovarajući na pitanja o nizu gorućih tema u svetu, ali i na našim prostorima.Gde vidite ruskog predsednika Vladimira Putina za pet godina?- Putin je samo čovek i njega prevazilazi ruski režim. Ukoliko bi Putin sutra nestao, režim zasnovan na bezbednosnim službama i snažnoj oligarhiji nastavio bi i dalje da funkcioniše. I za pet godina aktuelni sistem će nastaviti da postoji, ali sa rastućim i ozbiljnim problemima.Da li mislite da Srbija okreće leđa Rusiji s obzirom na to da je bilo navoda da će se naša zemlja snabdevati gasom iz Azerbejdžana?- Ako se uzmu u obzir istorijske veze dve zemlje, Srbija ne okreće leđa Rusiji, ali mislim da Srbija shvata da Rusija nije sila u usponu. S obzirom na to kakav geografski položaj vaša zemlja zauzima i da više ne mora iz političkih razloga da pregovara s Rusijom o gasu, ona može da pravi finansijske kalkulacije o tome šta je za nju najbolje. Ne mogu da znam na koji način razmišlja srpski premijer Aleksandar Vučić, ali mislim da čitav region sad preispituje gledišta na Rusiju.Šta Rusija može da uradi da sačuva uticaj na Balkanu?- Da bi neko imao uticaj na Balkanu mora da bude u poziciji da projektuje moć na ceo region. Ekonomska moć je svakako jedna vrsta moći, ali snage tržišta, kao i političke odluke poput sankcija, mogu i te kako da limitiraju tu moć. Takođe, s obzirom na to da je Ukrajina prozapadna nacija, predstavlja geografski problem za Rusiju. Rusiji je mnogo teže da projektuje moć na Balkanu dok se nalazi na rubu Ukrajine. To je ipak daleko.Situacija na Balkanu bila je nestabilna prethodnih nedelja, pogotovo na teritoriji Makedonije, a iz Albanije opet su mogla da se čuju upozorenja o stvaranju velike Albanije. Koliko je to opasno i da li bi moglo da eskalira?- Nažalost, taj nivo nestabilnosti na Balkanu je normalna pojava. Tu postoje konstantne tenzije među državama, posebno između Srbije i Albanije, što je povezano i s istorijom tog konflikta. Ako se setimo devedesetih godina, mogu reći da je sadašnji nivo tenzija u porastu. Međutim, dok god ta situacija ne eskalira do građanskog ili nekog drugog rata, rekao bih da je situacija normalna.Da li možemo da očekujemo da će ekstremisti Islamske države napasti Balkan?- Islamska država je poslednja verzija sunitskog fundamentalizma, naslednica Al Kaide. Trenutno predstavlja pretnju po ceo Balkan i druge evropske zemlje, kao i Severnu Ameriku. Ali ipak i dalje ne predstavlja stratešku pretnju, što je veoma važno. Ona neće okupirati Balkan, a to je značajno ograničenje.tamara marić

O budućnosti zajednice koja je pred izazovimaEVROPSKA UNIJA VIŠE NE POSTOJIKakva je budućnost Evropske unije s obzirom na to da se trenutno nalazi pred brojnim izazovima, pre svega zbog Grčke i Britanije?- Mislim da EU više ne postoji, ako uzmemo u obzir to kako je ta zajednica funkcionisala 2005. Ona je sad kolekcija individualnih nacija s veoma različitim interesima. Posebno su dramatične razlike između Nemačke i Austrije i država južne i istočne Evrope. Prve nastoje da izdaju naređenja inspirisana njihovim interesima, dok druge trpe snažnu ekonomsku i socijalnu krizu pod tim naređenjima. Uskoro će osnove EU morati da se menjaju, što će značiti da će biti mnogo drugačija nego što je bila u glavama ljudi koji su potpisali Mastrihtski ugovor.

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja