Stav vatikanske Kongregacije za učenje o veri na čijem čelu je kardinal Gerhard Ludvig Milera sumnja da se Gospa u Međugorju ukazala. Čeka se odluka pape Franje.
Kongregacija (udruženje specijalizovanih sveštenika) je zabranila posetiocima Međugorja da ubuduće iznose u javnost sadržaj navodnih Bogorodičinih poruka jer to mesto ne može biti priznato kao svetilište.Hercegovački gradić Međugorje, jedno od poznatijih mesta za hodočaće katoličkih vernika, neće biti priznato za svetilište, već verovatno kao mesto molitve, piše Jutarnji list, pozivajući se na reči kardinala Gerharda Ludviga Milera.
"Niti se međugorskim svedocima ukazuje Bogorodica, niti katolički vernici smeju verovati u ekstaze takozvanih svedoka, pa ni razgovarati s njima", objavio je Milerove reči savetnik za odnose sa javnošću kardinal Đanluka Barile na svom blogu "Dnevnik Vatikanaka".
Jutarnji list piše da se ipak stav i reči kardinala Milera kao i odluka njegove Kongregacije još drže u tajnosti, ali je da je deo izveštaja procureo.
Izvaštaj će biti objavljen u celini kada o tome donese oduluku papa Franja, jer samo on ima vlast da odlučuje o tim pitanjima, navodi zagrebački dnevnik.
Sam Papa je jasno i javno izrazio nevericu u "međugorski fenomen", i to u dva navrata. Prvi put kada je rekao da Bogorodica nije šefica pošte pa da svakodnevno šalje poruke, i drugi put početkom ovog meseca kada je ironično govorio o nekim svedocima preko kojih stižu Gospine poruke u unapred zakazan dan i čas.
Kako piše Jutarnji list, u navedenom izveštaju piše da biskupi neće smeti da organizuju hodočaća u Međugorje, a vernici tamo više neće moći da idu sami, nego isključvo u pratnji sveštanika.
Inače, Gospa se u Međugorju prvi put ukazala pre 34 godine kada ju je navodno videlo šestero mladih - Ivanka Ivanković, Mirjana Dragićević, Vicka Ivanković, Ivan Dragićević, Ivan Ivanković i Milka Pavlović.
Još od tog vremena Gospa iz Međugorja izaziva kontroverze ne samo među vernicima nego i u evropskoj pa i svetskoj javnosti.
