BANJALUKA - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je ustavno pravo Republike Srpske i njene Narodne skupštine da raspravlja i odlučuje o referendumu kao izrazu narodne volje, poručivši da Srpska samo traži da se poštuje dejtonski Ustav BiH i razgraničenje nadležnosti između entiteta i BiH.
"Referendum kao neotuđivo pravo Srpske regulisano je i Zakonom o referendumu i građanskoj inicijativi, koji je objavljen u Službenom glasniku Republike Srpske broj 42 iz 2010. godine", podsetio je Dodik u obraćanju na posebnoj sednici Narodne skupštine o raspisivanju referenduma o Sudu i Tužilaštvu BiH.
On je napomenuo da postoje osporavanja prava Srpske da raspiše referendum o pravosuđu, jer to navodno može da ga raspiše samo BiH.
"Referendum jeste isključivo pravo svakog entiteta, jer to pravo niti je dato, niti pripada BiH, baš onako kako je to i u SAD - pripada državama članicama, a nikako federalnim vlastima na nivou SAD", podsetio je Dodik.
"Zašto ovoliko govorimo o američkom Ustavu? Zato što je stručna i naučna javnost nepodeljenog mišljenja da je Ustav BiH umnogome kopija američkog Ustava, jer su ga pisali američki pravnici u Dejtonu. Vidljivo je to po brojnim odredbama koje su skoro doslovno prepisane iz Ustava SAD kao složene države sa velikim pravima država-članica i vrlo ograničenim pravima federalne vlasti SAD", istakao je Dodik.
On je u vezi s tim istakao da je svih ovih godina, nepravnim intervencijama visokog predstavnika i raznim pritiscima, došlo do stvaranja "antidejtonske BiH, pravog mastodonta koji uzima od entiteta novac, a sva odgovornost za ekonomsko-socijalno stanje ostaje entitetima".
"I danas, 20 godina posle završetka rata, stalno je nastojanje da se ospori ustavnopravni položaj Srpske koji joj pripada po Dejtonskom sporazumu. Mi samo tražimo da se poštuje Dejtonski Ustav BiH i razgraničenje nadležnosti između entiteta i BiH", napomenuo je predsednik Republike Srpske i upozorio da uporno osporavanje i kršenje Dejtonskog sporazuma od dela međunarodne zajednice kroz nametanje ustavnih amandmana na ustave entiteta, nametanje zakona, smene izabranih zvaničnika od visokog predstavnika, održava stalnu nestabilnost i neracionalnost nefunkcionalnih organa na nivou BiH.
Dodik je konstatovao da je proces nametanja pravosuđa na nivou BiH išao u dve faze - prva je zastrašivanje izabranih funkcionera, a druga osnivanje odeljenja za ratne zločine u Sudu i Tužilaštvu BiH sa stranim sudijama i tužiocima, a u funkciji podržavanja "bošnjačke istine o agresiji i genocidu". Žrtva tog procesa bio je Mirko Šarović, predsednik Republike Srpske a zatim i srpski član Predsedništva BiH, koji je sa funkcije praktično otišao u pritvor od godinu dana, a posle sudskog procesa je oslobođen, kao i Mladen Ivanić.
Razloge visokog predstavnika Volfganga Petriča za osnivanje Suda BiH Dodik je nazvao površnim i neozbiljnim, dokazom "arogancije i umišljenosti" i drastičnim primerom kršenja Dejtonskog sporazuma.
Dodik je podsetio da su strani tužioci na kraju svojih mandata donosili odluke o obustavljanju istraga za ratne zločine nad Srbima, kao u slučaju "Dobrovoljačka ulica".
"Takvu sramnu odluku doneo je strani tužilac Dejvid Švendimen, a njegov kolega istu odluku doneo je u slučaju 'Tuzlanska kolona'. Svirepi zločini nad nedužnim mladićima ЈNA u povlačenju iz Sarajeva i Tuzle, nisu dočekali presude. Ubistva nesporna, žrtve poznate, a počinioci nikad presuđeni", naglasio je Dodik.
Kada po poternicama budu uhapšeni Ejup Ganić i Јovan Divjak, ističe Dodik, onda se aktivira Tužilaštvo i bošnjačke strukture u Sarajevu i traže da ih izruče BiH, da bi ih onda pustili na slobodu.
"Tadašnji predsednik Srpske gospodin Dragan Čavić i ja kao premijer, podneli smo 2006. krivičnu prijavu protiv komandanta Petog muslimanskog korpusa Atifa Dudakovića, uz brojne dokaze i video-snimke koji potvrđuju odgovornost za ubistva, rušenje i paljenje civilnih objekata. Tužilaštvo BiH ćuti već devet godina. Kada Okružno tužilaštvo u Bijeljini pokrene istragu protiv Nasera Orića, komandanta 28. muslimanske divizije u zaštićenoj zoni Srebrenica, koja je njemu služila kao zaštita posle brojnih zločina, onda Tužilaštvo i Sud BiH preuzmu, bolje rečeno otmu taj predmet i ćute šest godina. Kada uhapse Orića, onda brže-bolje se sete da imaju taj predmet kod sebe i onda traže da se Orić izruči njima, jer tobože vode istragu. Onda ga puste, bez optužnice, bez suđenja, bez pravde za žrtve i njihove porodice", naglasio je Dodik, podsjetivši da je javnost nebrojeno puta, svih ovih godina, prilikom pomena srpskim žrtvama širom BiH čula – za ove zločine nad Srbima još niko nije odgovarao.
Dodik je upozorio je da izmišljeni i nametnuti "državni" pravosudni sistem BiH čini dodatno nestabilnom i još više podeljenom.
(RTRS)
