VAŠINGTON - Bio je jedan od Hitlerovih najbližih saradnika i ljudi od poverenja do te mere da je navodno Firer naređivao ono što Alfred Rozenberg želi. Prema nekim saznanjima tu “čast” je zaslužio kad je upoznao Hitlera s “Protokolima sionskih mudraca”, zbirkom zapisnika sa sastanaka koji opisuju jevrejsku i masonsku zaveru da zavladaju svetom.Uprkos tome što je Rozenberg bio svestan da su lažni, istovremeno je znao da u rukama drži politički i rasistički dinamit koji bi, samo ako ga ispravno upotrebi, mogao postati čak i ključ njegovog uspona.To se na kraju pokazalo tačnim. Kad je dospeo u milost, Rozenberg je uveliko uticao i učestvovao u stvaranju rasnih teorija pre, a i tokom Drugog svetskog rata, iako je ministar propagande Gebels njegove radove, poput knjige “Mit dvadesetog veka", nazivao intelektualnom bljuvotinom. 
Rozenberg je osuđivao učenja protestanata i Katoličke crkve, koja je nazivao negativno hrišćanstvo i zalagao se za tzv. pozitivno hrišćanstvo, koje je temeljio na pretpostavci da je Isus bio poreklom iz nordijske enklave u Galileji i da se suprotstavljao judaizmu.
"Nikad nisam rekao da su Jevreji inferiorni. Nisam čak tvrdio ni da su rasa. Samo sam primetio da mešanje različitih kultura ne funkcioniše", govorio je Rozenberg.Ipak, osim masakra koje je podsticao i za koje se zalagao, istovremeno je bio odgovoran za sistemsku plenidbu i pljačku umetničkih dela u istočnoj Evropi. Naime, tokom okupacije nacisti su izveli najveću pljačku u istoriji, pri čemu su za sebe i Treći Rajh prikupili i sakrili pet miliona umetničkih dela.Rozenberg je osuđen 1946. godine u Nurnbergu. Proglašen je krivim za planiranje i podsticanje rata, ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, iako je sve poricao.
"Dopustili smo da 50.000 jevrejskih intelektualaca pređe granicu. Kao što sam želeo životni prostor za Nemačku, smatrao sam da bi i Jevreji trebali da imaju sopstveni životni prostor izvan Nemačke", branio se Rozenberg.Nije mu pomoglo i ubijen je vešanjem nakon procesa na kom su ga proglasili “šefom Hitlerove vizije života i sveta” i kao “duhovnog vođu čiste, nemačke rase”.Zanimljivo je da je “otac” nacističke ideologije pisao dnevnike za koje se 70 godina verovalo da su nestali. Reč je o spisima koje je lično zapisivao u razdoblju između 1934. i 1944. godine. Pronađeni su zahvaljujući jednom službeniku arhiva u gradiću Leviston u američkoj saveznoj državi Njujork, a ukupno 400 stranica trenutno se nalazi u Muzeju holokausta u Vašingtonu i možete ih videti OVDE.Dnevnik je nestao posle Nirnberškog procesa, a pretpostavlja se da ga je u Ameriku odneo nemački advokat Robert Kempner koji je na suđenju bio tužilac.Posle njegove smrti 1993. godine pojavio se jedan deo dokumentacije, ali ostatak, velika većina, do sada nije bila pronađena.
Mračni Rozenbergovi spisi daju novi uvid u psihologiju nacizma i holokausta, a u njima je opisao susrete sa svojim vođom s kojim je raspravljao o masovnim ubistvima nearijevaca."Ovaj materijal pokazuje ne samo motive i delovanja počinilaca, nego i žrtava. U tom smislu je svakako reč o vrednoj dokumentaciji na temelju koje ćemo moći bolje da razumemo zašto je uopšte došlo do holokausta", zaključila je Sara Blumfild, direktorka Muzeja holokausta u Vašingtonu.Također, Rozenberg je opisivao i susrete s Hermanom Geringom, ocem zloglasnog Gestapa, s kojim je takođe bio u lošim odnosima.Većina sadržaja dnevnika još je nepoznata, ali neki detalji isplivali su u javnost.Tako Rozenberg opisuje jedno veče s Hitlerom na kojoj mu je on govorio o svojoj vegetarijanskoj ishrani.Adolf mu je tom prilikom rekao kako bolesnoj deci ne bi trebalo uopšte da se daje meso. Smatrao je da bi trebali da jedu isključivo voće i povrće. Naime, verovao je da su ljudi koji ne jedu meso žilava i otporna snaga sveta. Navodi i kako je Staljin proterao više od 400.000 Nemaca koji su živeli na području oko reke Volge u Sibiru s ciljem da ih ubije.Neki zapisi dotiču se i rasizma koji je, po Rozenbergu, podjednako carevao u celoj Evropi. Tako piše o besu Britanaca na Amerikance koji su ih potukli 1936. godine na Olimpijskim igrama zahvaljujući fizičkoj nadmoći Afroamerikanaca nad Englezima. Iste godine držao je govor na nacističkom skupu u Štutgartu. Zapisao je i kako je stajao pred oduševljenom publikom koja je brojala oko 9400 vernih sledbenika spremnih da odmah krenu u oslobodilački rat za spas arijevske rase.(Dejli Mejl, npr.org)
