ZAGREB - Nema sumnje da su transkripti razgovora slovenačkih diplomata Jerneja Sekoleca i Simone Drenik autentični, a najviše što Hrvatska kao država može da uradi jeste da ne prizna presudu Abitražnog suda o podeli Piranskog zaliva, komentariše hrvatski profesor prava dr Davorin Lapaš aferu o slovenačkom uticaju na rad istražnog suda, koju su otkrili Kurir, srpsko izdanje Njuzvika i hrvatski Večernji list.
"Nepriznavanje presude Međunarodnog suda, pa i Arbitražnog, je krajnji čin, najteža mera za kojom država može da posegne u arbitražnom postupku, i ona po pravilu izaziva osudu međunarodne javnosti i međunarodne zajednice", kaže on i dodaje da Zagreb zato mora prvo da se obrati Sudu i upozori ga na ogromnu ozbiljnost povrede njegovih pravila.
I Hrvatska i Slovenija u petočlanom arbitražnom sudskom veću imaju po jednog svog sudiju - Hrvatska Budislava Vukasa, a Slovenija Jerneja Sekoleca - ali nacionalni sudija ne sme da bude agent svoje države jer time krši ovlašćenja, kaže Lapaš. Što se tiče Sekolecovih privatnih druženja s predsednikom arbitražnog veća Žilberom Gijomom i nemačkim sudijom Brunom Simom, Lapaš kaže:
"Sudije ne samo da mogu, nego i treba međusobno da komuniciraju jer to nije zabranjeno. Ali ono što je neprimereno i zabranjeno, ali su ako su transkripti i audio-snimci verodostojni, jeste njegova nedopuštena komunikacija sa predstavnicom svoje države i njegovo lobiranje s pozicije sudije za slovenačku stranu. To apsolutno nije njegov posao i predstavlja nedopustivo prekoračenje ovlašćenja sudije, što može da dovede u pitanje i nepristrasnost samoga suda."
SLOVENIJA: Glavno pitanje je ko je prisluškivao Sekoleca i Drenikovu
Glavno pitanje koje se postavlja u Sloveniji je ko je prisluškivao Sekoleca i Drenikovu, odnosno da li je na pomolu "balkanski votergejt".
Mediji, naime, postavljaju pitanje zašto razgovor dvoje aktera nije bio zaštićen, a evroposlanik Ivo Vajgl je izjavio da je, ako je transcript autentičan, reč o neodgovornom ponašanju državnih službenika u vreme kada se prisluškuje "globalno i lokalno".
Arbitražni sporazum potpisali su premijeri Hrvatske i Slovenije Jadranka Kosor i Borut Pahor 4. novembra 2009. u Stokholmu.
