Stanovnicima Aljaske su dividende Stalnog fonda nešto što jako vole, iako je politika njihove dodele ponekad kontroverzna. Za one koji sve to gledaju sa strane, ovo je kuriozitet. Godišnja isplata dospeva na naslovne strane kada krene, sa naslovima tipa "Aljaska deli novac ljudima" i obično brzo pada u zaborav.
Poslednjih godina, ipak, pojavilo se interesovanje za ono što stoji iza ove priče. U vreme kada je poslova malo, kada vlada nejednakost među ljudima i kada automatizacija preti da izazove pravi metež u privredi, vest da neka država može da da pruža redovne, garantovane prihode u vidu minimalne zarade koju prima svaki građanin bez obzora na starost, to da li ima ili nema posao ili njegov društveni status, takva vest zvuči sve bolje i bolje. Barem njena minijaturna verzija.
- Dividenda koju daje Aljaska je otprilike nešto najbliže do čega je svet došao kada je u pitanju univerzalni osnovni prihod - smatra Skot Santens, jedan od najvećih zagovornika na internetu isplate osnovnih prihoda.
On kaže da ovaj osnovni prihod može da pomogne građanima u borbi protiv uticaja klimatskih promena. Barak Obama, predsednik SAD, tokom nedavne posete Aljasci fokusirao se na to da naglasi opasnost po taj region od zagrevanja koje izaziva čovek.
Stalni fond Aljaske ustanovljen je 1976. usred pomame za izazvane pronalaskom nafte, kada je počela gradnja naftovoda preko Aljaske, a država u roku od par godina prihodovala 900 miliona dolara na osnovu izdatih dozvola za bušenje u Pradhou beju Bay, najvećem naftnom polju u Severnoj Americi.
Stanovnici Aljaske shvatili su da su njihove ogromne rezerve nafte ipak na kraju ograničene, pa su tako pokazali dugoročno razmišljanje koje se retko viđa u današnjoj politici.
Glasali su za ubacivanje amandmana u Ustav kojim se osniva fond koji će sačuvati deo prihoda od nafte za buduće generacije.
