U ponedeljak, Mađarska je zatvorila poslednju preostalu rupu na ogradi od 175 kilometara izgrađenoj duž južne granice sa Srbijom, jednom od završnih stanica na balkanskoj ruti ka Zapadnoj Evropi, koja je ovih dana bila ključna tačka za desetine hiljada izbeglica iz Sirije, Iraka, Avganistana i Severne Afrike.
Novi mađarski zakon, koji ilegalne prelaske tretira kao krivično delo kažnjivo do tri godine zatvora, stupio je na snagu u utorak. Ova mera preduzeta je u isto vreme kada su u Nemačkoj i Austriji nametnute granične kontrole da bi se zaustavio masovni priliv izbeglica na njihovu poslednju stanicu na putu ka Zapadnoj Evropi.
Mađarsko zatvaranje granice sa Srbijom je dovelo do konfuzije i očaja među izbeglicama koji su se nadali da će preći u Evropu. Za sada, niko ne prolazi a Mađarska je proglasila vanredno stanje u dve županije koje se graniče sa Srbijom, kako bi se omogućilo raspoređivanje vojske za pomoć policiji. Kao deo novih mera, Mađarska je saopštila da je uhapsila 60 osoba zbog oštećenja granične ograde, ili pokušaja da se ona pređe.
Političar koji voli sukob
Prizori haosa na zatvorenoj granici ne odudaraju sa onima koje su se viđale u Mađarskoj u poslednjih par nedelja. A uzrok je jasan. Zemlja, pod vođstvom premijera Viktora Orbana, je prema izbeglicama veoma negostoljubiva - čak i neprijateljska.
U gradu Reske, na granici Mađarske i Srbije, mogla je da se vidi policija sa maskama za lice i gumenim rukavicama, dok su registracioni centri za hiljade okupljenih izgledali vrlo slično improvizovanim zatvorima. Objekti imaju šatore bez zaštite od kiše, nedostaju ćebad, hrane i lekova je malo, nedovoljno je prenosnih toaleta, a da ne pominjemo česte tenzije između izbeglica i policije.
Mađarska je u poslednjih nekoliko dana svetu pokazala svoju ružnu stranu. TV snimateljka koja šutira oca koji je držao svoje dete brzo je postala javno lice zlobe Mađarske. I mada ju je njen poslodavac otpustio, slike ostaju.
Iako zbog mađarske politike raste bes među zapadnoevropskim vladama, pedesetdvogodišnji Orban, koji je na vlasti pet godina, uglavnom izgleda vrlo zadovoljan. Tokom sastanka sa mađarskim ambasadorima 8. septembra, rekao je da je odgovor - izgradnja ograde od čelika i bodljikave žice - bio primeren, i odbacio kritike iz inostranstva kao "nepoštene".
Uskoro, rekao je Orban, zapadne vlade će priznati da njihovi građani neće više želeti muslimanske izbeglice. Nešto manje od 70 odsto Mađara podržava njegov konzervativni pristup. Kada Orban od krajnje desnice prisvaja stvavove o imigraciji, to zapravo pomaže da njegova stranka uzme glasove od ekstremističkog Jobika, koji u anketama trenutno stagnira.
Orban ni u Evropi nije izolovan. Letonija, Litvanija, Poljska, Slovačka i Češka takođe nastavljaju da odbacuju ideju obaveznih kvota u EU. I zaista, mađarski premijer je do sada politički pobednik izbegličke krize.
Ali, ko je čovek koji je zapalio Brisel, a ipak ima jaku podršku birača kod kuće? Orban je prvi put izabran za poslanika 1998. U početku, nije u Evropi privlačio veliku pažnju u Evropi, ali to se promenilo nakon nacionalnih izbora 2010. Orban je tada obezbedio dvotrećinsku većinu i počeo da konsoliduje vlast.
"Mađarska neće biti kolonija!"
Ekonomska kriza iz 2008., koja je posebno pogodila Mađarsku, doprinela je njegovoj pobedi. MMF je morao da interveniše hitnim zajmovima, koji je Orban otplatio uz veliku pompu. "Mi rešavamo naše probleme sa Mađarskom na srcu i umu", ponavljao je. Takođe je naveo da su Mađari alergični na savete iz drugih zemalja. "Mađarska neće biti kolonija!" rekao je u martu 2012. godine.
To je sećanje na stare dane Austrijskog carstva i sovjetsko doba, epohama u kojima je Mađarska često morala da se brani protiv mnogo jačih uticaja. Ovaj put, Orban brani svoju zemlju od paternalizma stranih sila. To je poruka koja je pogodila žicu mnogh birača.
Orban je kao premijer izazivao mnogo gneva evropskih zvaničnika, ali je takođe vešto menjao kurs tačno na vreme kako bi sprečio EU da preduzme zakonske mere protiv Budimpešte.
Mađarski premijer se predstavio kao miran, samouveren i sposoban. On želi da bude očinski lider - strog čuvar hrišćanskih tradicija, i jak prema inostranstvu, dok brani svoju zemlju od preokreta globalizacije. Ali, nakon njegovog reizbora 2014. godine, Orbanova popularnost je počela da opada. Privredni rast je mali, a stranku Fides su počele da prate optužbe o korupciji. Desničarska ekstremistička stranka Jobik je na izborima uspela da pobedi nekoliko gradonačelnika iz Fidesa. A onda su Orbanu u pomoć došle izbeglice.
U početku, u kontekstu "nacionalnih razgovora", Orban je mađarskim građanima poslao upitnik u vezi pitanja stranaca. Odgovorilo je oko milion Mađara , što je on protumačio kao podršku za svoj tvrdokorni stav.
Kao drugi korak, postavo je table sa sloganima poput "Ako dođete u Mađarsku, ne možete oduzeti naša radna mesta." Natpisi su na mađarskom jeziku, što jasno pokazuje da je poruka usmerena na domaći teren, da se glasači uvere da vlada preduzima akciju.
Treći i najspektakularniji korak je izgradnja žičane ograde duž granice sa Srbijom.
Četvrti korak je preduzet pre nedelju dana, na sastanku Orbana sa kolegama iz Poljske, Slovačke i Češke, zemljama koje imaju slične stavove o pitanju izbeglica. Sada se unutar EU stvara novi anti-imigracioni istočni blok, a Orban je njegov lider.
"Orban je čovek rata"
Neki u Mađarskoj smatraju da je ovo pogrešna strategija. "To će stvari učiniti još gorim. Desetine hiljada ljudi će biti zaglavljeno na srpskoj strani Kako će policija zadržati ove ljude da jednostavno ne sruše ogradu" pita se nekadašnji premijer Ferenc Đurčani, koji je na suprotnoj strani političkog spektra od Orbana. Ipak, on se divi Orbanovoj čvrstini i smislu za političke finese. "Orban je čovek rata", kaže Đurčanji.
Ali je premijer često pokazao da može da bude fleksibilan kada je u pitanju njegov položaj. Prošlog ponedeljka je svojim ambasadorima rekao da se ne protivi potpuno izbegličkih kvotama EU. Tvrdi da sada jednostavno nije vreme da se o tome razgovara. Diplomate su bile zapanjene.
(Der Spiegel - priredio M. Đorđević)
