Kroz istoriju, mnogi neredi proistekli su iz diskriminacije, društvenih i političkih razlika,siromaštva, sporta ili pijanstva. Ali neki drugi put, čudni događaji mogu da izazovu sukob koji uključuje neobične grupe ljudi. Ovi sukobi eskaliraju do nivoa kada postanu destruktivni, pa čak i smrtonosni, i to nas dovodi do najneobičnijih nereda u istoriji.
1. Noć disko uništavanjaU kasnim 70-im godinama, disko je imao znatan broj "otrovnih klevetnika". Jedan od najznačajnih kritičara žanra bio je di-džej iz Čikaga Stiv Dal, koji je bio poznat po svom stavu "Disko je užas". Znajući da je Dal bio popularan, a nekim ljudima se istinski nije dopadao disko, sin vlasnika Čikago Vajt Soksa, Majk Vik, mislio je da će biti dobra ideja da se promoviče veče "Disko je užas". Dana 12.jula 1979. godine Vik nije mislio da će ova promocija biti toliko popularna, pa je unajmio obezbeđenje za otprilike 35.000 ljudi, ali mnogo više ih je mrzelo disko. Preko 60.000 ljudi se pojavilo. Neki su sa sobom čak nosili i merdevine i preskakali ogradu.
Kada je Dal po planu spalio disko ploče koje su ljudi doneli, tačno posle eksplozije, ljudi su istrčali na teren i počeli da uništavaju stadion. I Dal i Vik pokušali su da smire situaciju, ali nisu uspeli. Ljudi su počeli da kradu baze, lome kaveze i pale banere i stadion.Tokom nereda, samo jedna osoba je povređena, prodavac koji je polomio kuk. Uprkos činjenici da je to bila destruktivna pobuna, bilo je relativno mirno. Vik je verovao da su se neredi dogodili jer je dosta ljudi pušilo marihuanu. On je to poredio sa mnogo nasilnijom prpmocijom piva 1974. godine u Klivlednu kada su ljudi kupovali pivo za po 10 centi. Tu su stvari tek izmakle kontroli.
Ukupno 39 ljudi je uhapšeno za vreme anti disko večeri, a Vik je smatrao promociju velikim uspehom, jer se neki ljudi toga sećaju i danas, 30 godina kasnije.
2. Veliki policijski neredi
Kada izbije pobuna, prvi ljudi koji reaguju su policajci, ali šta se dešava kada je policija ta koja izazove nerede, kao 16. juna 1857. godine u Njujorku?Te godsine, gradonačelnik Njujorka bio je Fernando Vud, a on je bio izuzetan korumpiran. Državu su vodili republikanci, a Vud je bio demokrata, dok su republikanci tražili veći uzvršnu moć nad gradom. Kako bi se izborili sa ovim pitanjima, država je donale zakon koji je kreirao Metropoliten Polis Fors i oni su imali policijsku nadležnost nad Njujorkom, Stejten Ajlendom, Bruklinom i Viliamsburgom. Gradonačelnik Vud nije voleo vladajuću partiju i odbio je da raspusti opštinsku policiju. Tokom proleća 1857. godine, postojale su dve policijske snage na ulicama Njujorka. Bilo je samo pitanje vremena pre nego što će se ove dve sile sukobiti.
U junu, stvari već počinju da se zagrevaju kada su policajci zaplenili kriminalce koje je uhapsila ona druga policija. Stvari su uzele nasilni preokret 16. juna, kada je Metropoliten Polis Fors pokušala da uhapsi gradonačelnika Vuda u Skupštini grada. Izbili su neredi između 800 opštinskih i oko 50 metropoliten policajaca. Bilo je tuče u hodnicima i ispred gradske kuće. Više od 50 ljudi povređeno je u ovim neredima.
2. jula, gradonačelnik Vud konačno je raspustio opštinsku policiju. Vrhovni sud u Njujorku presudio je da Mitropoliten policija nadležna u NJujorku. Dva dana nakon rasformiranja, čuveni "Ded Rebits" neredi koji su najbolje opisani u Skorsezeovom filmu "Bande Njujorka" izbili su u 5 tačaka.
3. Neredi zbog stare cene
U decembru 1808. godine, izbio je požar u Kovent Garden Teatru u Londonu. Zgrada je uništena, kao i mnogi kostimi unutar nje.Vlasnik pozorišta počeo je da radi na obnovi. Izgradnja kao i kupovina novih kostima bila je skupa, tako da kada je pozorište ponovo otvoreno 9 meseci kasnije, menadžer Džon Filip Kebl, podigao je malo cene ulaznice. Na primer, za određena mesta poskupljenje je bilo od 6 do 7 šilinga.
Nemiri su počeli u noći otvaranja, i na predstavi Makbet, u kojoj je Kembl igrao glavnu ulogu. Ljudi su počeli da prave buku, lupaju tiganjima. Protesti koji su se sastojali iz nekoliko nereda, trajao je dva meseca. Problemi su se uvećali kada je vlasnik pozorišta zaposlio boksere kao obezbeđenje, pa je nasilje samo još više eskaliralo.Pobuni j ekonašno došao kraj kada je Kembl pristao da snizi cene i izvinio se za podizanje cena i zapošljavanje boksera.
4. Neredi u Linkoln zatvoru 2002. godineZatvor je opasno mesto, a zatvorski neredi su tužna neminovnost kada je grupa opasnih pojedinaca zaključana sa dosta slobodnog vremena. Ono što je iznenađujuće jeste ono što je pokrenulo jedno od najvećih zatvorskih nereda u Engleskoj u poslednjih 20 godina.23. oktobra 2002. godine, zatvorenici su saznali da će ubuduće umesto vrućeg ručka dobiti sendviče. Besni zbog promene jelovnika, grupa zatvorenika savladala je stražu i ukrala ključeve. Sa njima otvorili su druge ćelije, pustili zatvorenike i bukvalno "oteli" zatvor. Bilo je potrebno 550 zatvorskih i običnih policajaca i 8 sati kako bi iskontrolisali nerede koje su izazvali sendviči. Pobuna je koštala 3 miliona funti, 35 ljudi je povređeno, a jedan zatvorenik je poginuo od prekomerne upotrebe droge. 6 zatvorenika dobilo je 9 godina zatvora zbog svojih uloga u neredima.
Neverovatno, ali to nije bio jedini put da je pobuna proizašla iz incidenta nad sendvičom. Neredi koji su doveli do ranjavanja 11 ljudi desili su se u avgustu 2013. godine na Rikerovom ostrvu. Jedan član bande hteo je da napravi grilovani sir, ali mu je bila potrebna vrela ploča. Druga banda koja je imala odbila je da je pozajmi i onda su izbili neredi.
5. Neredi oko balona1862. godine, britanski aeronaut Henri Koksvel i meteorolog Džejms Glejšer koristili su balon na topli vazduh kako bi se popeli u stratosferu i vide šta će se dogoditi. Putovanje je bilo katastrofalno: Glejšer se onesvestio, a Koksvel je morao da otvori ventil da spusti balon - zubima. Ipak, obojica su preživela putovanje, čineći ih prvim ljudima koji su stigli do stratosfere i to je učinilo Koksvela slavnim.
Dve godine kasnije, 11. jula 1864. godine, Koksvel je trebalo da se pojavi u Redu Šumara u Velikoj Britaniji, sa svojim najvećim i najnovijim balonom "Britanija". Dok je postavljao sve za lansiranje, čovek u gomili od 50.000 ljudi počeo je da širi glasine kako balon nije ni najveći ni najnoviji. Ljudi su postajali nestrpljivi , pa su provalili u oblast za pripremu i zahtevali da odmah poleti. Ljudi koji su kupili karte da se provozaju postali su nestrpljivi i nepristojni. Zbog velike navale ljudi, balon i korpa su oštećeni. Koksvel je zamolio ljude da mu daju prostora, a kada nisu, počeo je da izduvava balon.
Kada su ljudi to videli, nisu baš bili srećni i počeli su da ga uništavaju, seku, a zatim su i korpu zapalili. Demonstranti su skočili i na Koksvela koji je misteriozno sklonjen na sigurno mesto od strane policajca koji se zadesio na licu mesta. Ljudi su pokušavali da prodaju delove balona kao suvenire, dok su ostali sa delovima marširali gradom, prolazeći pored mesta gde se Koksvel krio.
6. Neredi na Univerzitetu u Parizu
6. marta, 1229. godine, studenti su u kafani slavili "Mardi Gras" dan. Na kraju večeri, došlo je oko neslaganja sa zakonom. Studenti su započeli tuču, što je dovelo do prebijanja i izbacivanja iz kafane. Sutradan, na "jasenovu sredu", velika grupa studenata vratila se u kafanu i upala unutra. Tukli su vlasnika i zapalili kafanu. Izleteli su na ulicu i nastavili da prave nerede, uništili su još nekoliko prodavnica pre nego što su neredi prekinuti.
U to vreme, studenti Univerziteta u Parizu, studirali su teologiju, tako da su bili pod zaštitom katoličke crkve i nisu potpadali pod zakon kralja Francuske. To pravilo se nije baš dopalo građanima Pariza, pa su počeli da vrše pritisak na kralja da kazni studente. Kralj je popustio i dozvolio svojim vojnicima da upadne u studentske sobe, nekoliko studenata ubijeno je tom prilikom.
Profesoru škole zahtevali su odmazdu od kralja zbog racije, a kada to nisu dobili, stupili su u štrajk. Štrajk je trajao 2 godine, a došao mu je kraj tek kada je papa koji je studirao na tom Univerzitetu intervenisao. Izdao je zakon "Majka svih nauka" u kom je potvrdio da je Univerzitet vezan samo za zakone Crkve. Nakon što je dekret izdat, profesori su se vratili na nastavu.
7. Bostonski masakr
Jedan od najvažnijih i najključnijih momenata u američkoj istoriji bio je bostonski masakr, 5. marta, 1770. godine. Dok sam događaj nije bio neobičan po pitanju nereda, ovaj događaj koji je promenio istoriju počeo je kao naizgled na beznačajan način.
Nemiri su počeli kada je učenik vlasuljar Edvard Geriš video britanskog kapetana poručnika Džona Goldfinča i počeo da ga maltretira jer nije platio majstoru perika. Još jedan vojnik se umešao i udario Geriša i obori ga je. Geriš je onda doveo svoje prijatelje koji su počeli da ih gađaju grudvama, a vojnici su počeli da pucaju i završilo se sa 5 mrtvih i 6 povređenih.
Patriote poput Pola Revere i Semjuela Adamsa iskoristili bi ovu priču Bostonskog Masakra kako bi inspirisali ljude da se bore tokom američke revolucije, a sve je počelo oko računa za periku...
8. Neredi na festivalu bundeva
Postoje mesta koja izgledaju kao potencijalno bure baruta, kao recimo sportski događaju, politički protesti ili koncerti Gansa, ali festival bundeva u Kinu, Nju Hempšir? Koliko god to čudno zvučalo, upravo to se i dogodilo u Oktobru 2014. godine.
Festival bundeva u Kinu, održava se svake godine u blizini Kin Univerziteta i obično je to pitom događaj. Međutim, 18. oktobra, 2014. godine, stvari su izmakle kontroli zbog studentske žurke. Automobil se prevrnuo i počele su tuče. SVAT timovi sa suzavcem i gumenim mecima smirili su demonstrante bundeva festa.
Kao odgovor na prisustvo policije, demonstranti su bacali flaše, neki su čak bacali i bilijarske kugle. Sve u svemu neredi su trajali oko 12 sati, 30 ljudi je povređeno, a stotine je uhapšeno. Grad je okrivio studente za nerede.Ono što je interesantno jeste da je Kin napunio sve nacionalne naslovne strane kada su podneli zahtev za nabavku tenka u osvit 11. septambra. Policija je rekla da Kinu treba tenk i ako ima manje od 25.000 stanovnika jer sumnjaju da je festival bundeva meta za teroriste. Od podnošenja zahteva, grad je postao simbol militarizacije policijskih snaga u SAD.
9. Neredi njujorkških doktora!
Krajem 18. veka u Njujorku, nije bilo nikakvih pravila ili propisa o tome kako su leševi prikupljani za praksu studenata za autopsiju na medicini. Ovo ljudi nisu baš dobro prihvatili, jer je ideja o sečenju ljudi bila za njih jeziva. Atmosfera je bila još gora kada su počele da se šire glasine da studenti kradu leševe sa groblja. Strah i bes oko tih priča konačno je eskalirao 16. aprila 1788. godine.Posto razne teorije šta je zapravo započelo nerede, ali sve priče se vrte oko povređene ruke i grupe dečaka koji se igraju ispred bolnice u Njujorku. U jednoj verziji oni su videli ruku kako visi sa prozora, a drugoj verziji, oni su se popeli uz merdevine, pogledali kroz prozor, kada im je student mahnuo odsečenom rukom. U završnoj verziki priče, jedan od momaka je video ruku, a student mu je rekao da pripada njegovoj pokojnoj majci. Takođe, u ovoj verziji, dečak je pobegao i rekao svom ocu, zidaru šta je video. Dečakov otac je otišao na groblje da iskopa leš svoje žene, ali tela nije bilo. On je poveo besnu rulju u bolnicu.
Frustrirana rulja od oko 5.000 ljudi naoružana ciglama, kamenjem otišlo je ka zatvoru gde su se krili doktori i zahtevali da izađu napolje. Kada je neko pokušao da provali u zatvor, ubijen je od strane čuvara, a to je samo još više razbesnelo gomilu. 3 protestanata i 3 vojnika je poginulo, a oko 20 ljudi je umrlo sve ukupno. Nakon nemira, zakon je omogućio praktikantima da legalno nabavljaju leševe, a pooštrio kazne za krađe i obijanje grobova.
10. Klovn iz Toronta i vatrogasci!
U julu 1855. godine, putujući šou pod nazivom S.B Houvs Star Trupa stala je u Torontu, Ontario, za predstave od nekoliko dana. U noći 12. jula nekoliko klovnova otišlo je u kafanu za koju se govorilo da je zapravo bordel. Kafana je takođe bilo i svratište za vatrogasce.Obe grupe bile su pune muškaraca, klovnovi i muškarci koji su sklapali i rastavljali cirkuski šator, dok vatrogasci imaju repitaciju tuča. U nekom trenutku tokom noći, došlo je do neslaganje između ove dve grupe. Jedna verzija priče kaže da je klovn prešao crtu, dok druga kaže da je šešir slučajno pao sa glave šefa klovnova. Bez obzira na to kako je počelo, izbila je tuča i 2 vatrogasca su teško povređena. Vatrogasci su se povukli, a klovnovi su bili pobednici tog dana.
U to vreme u Torontu, bratska organizacija pod nazivom Narandžasti red, bio je sačinjen od Protestanata. organizacija je obezbeđivala članovima posao, tako da je dosta policajaca i vatrogasaca pripadalo redu. Reč o tuči se proširila kroz redove, a narednog dana nekoliko njih se pojavilo da se suoči sa klovnovima. Kada su se klovnovi pojavili izbio je haos. Svi šatori, uključujući veliki, srušeni su i zapaljeni. Klovnovi su nemilosrdno prebijeni.Načelnik policije, koji je takođe pripadnik reda, poslao je i oficire u pomoć, a kada su stigli na lice mesta, policajci nisu mnogo učinili da pomognu cirkusu, oni su jednostavno gledali razaranje i premlaćivanje.
Posle ovog incidenta došlo je do reforme policije u Toronti, pitamo se zašto...
(Ilyke)
