Broj maloletnih izbeglica bez pratnje odraslih u Hamburgu se učetvorostručio. Reč je o deci i mladima koji su mlađi od 18 godina, a koji su u Nemačku došli bez roditelja ili drugih članova porodice. Godine 2014. u Hamburgu je zabeleženo 650 takvih slučajeva, dok ih je ove godine, za sada, stiglo već oko 2.800.Naravno da je broj izbeglica generalno porastao, ali se na osnovu samo te činjenice ne može objasniti zašto je odjednom porastao i broj dece bez pratnje koja stižu u Nemačku, ukazuju humanitarci koji pomažu izbeglicama u Hamburgu. Pri tom nisu svi ti maloletnici izgubili roditelje tokom bekstva – oni od samog početka na put kreću sama. Većina dolazi iz Avganistana, Sirije ili Eritreje i najčešće ih pronalazi policija.
Blefiranje kada je u pitanju stvarna starost
Oko 90 odsto tih maloletnika bez pratnje su mladići odnosno dečaci. Oni često kod sebe nemaju nikakva lična dokumente, kaže predsednik Nemačkog policijskog sindikata u Hamburgu Joahim Lenders. On dodaje da vlasti zbog toga same moraju da procenjuju poreklo i uzrast dece ili su prinuđene da poveruju u ono što ona izjave. Lenders, međutim, ističe da se pritom „često vara“.
„Niko od njih ne želi da kaže da ima više od 18 godina i da zbog toga bude zaveden kao odrasla osoba, jer za odrasle važe strožija pravila. Zato nije redak slučaj ni da se zatraži profesionalna procena veštaka sudske medicine“, kaže Lenders i navodi da se očigledno „pročulo“ da maloletnici bez pratnje u Nemačkoj uživaju posebnu zaštitu. Oni tako lako ne mogu da budu vraćeni nazad, a dobijaju i kompletnu pomoć.
Da li zbog toga veliki broj mladih izbeglica dolazi u Nemačku?
„Tu i tamo se sumnja da se iza svega krije sistem, ali se to ne može dokazati“, odgovara Lenders.
Bekstvo sa misijom
U bavarskoj opštini Rozenhajm trenutno se staraju o 2.100 maloletnika bez pratnje, tako da i tamošnja policija s tim ima iskustva. „Ciljano dolaze 16-godišnjaci i 17-godišnjaci i odmah nakon dolaska pitaju kako funkcioniše naknadno dovođenje porodice“, priča bavarska poslanica u Bundestagu Danijela Ludvig (CSU) koja se intenzivno bavi temama vezanima sa azil i migracije.
„Očigledno je da se pre svega mladi muškarci šalju da idu sami u Nemačku kako bi kasnije doveli svoje porodice. To naknadno doseljavanje porodice uređeno je na osnovu odgovarajućeg statusa boravka. „Poznajem neke muškarce iz Avganistana za koje je celo selo skupilo novac za krijumčare, jer su svi smatrali da će taj mladić u Nemačkoj uspeti i da će onda i oni kod kuće od toga moći da profitiraju“, kaže Danijela Ludvig.
Šef kancelarije za mlade u Rozenhajmu Johanes Fišer potvrđuje da takvih slučajeva ima. Ti maloletnici, kaže Fišer, imaju zadatak da se snađu u Nemačkoj i da služe kao osiguranje svojim porodicama. Ali, dodaje, ne može se proceniti koliko tih maloletnika zaista dolazi u Nemačku s takvom motivacijom, jer se nigde ne prikupljaju podaci dobijeni od izbeglica ili ustanova koje se o njima brinu.
„Pratićemo to i verovatno ćemo morati da intervenišemo“, ističe političarka Ludvig.
Nada u izmene zakona o azilu
Andrea Lindholc (CSU), takođe bavarska poslanica u Bundestagu, a ujedno i članica Odbora za unutrašnju politiku nemačkog parlamenta, odlično je upoznata s tom tematikom. Ona upozorava da se za sada ne može govoriti o nekakvom trendu. „Potrebno je da najpre pogledamo apsolutne brojke izbeglica u Nemačkoj i da u skladu s tim sagledamo i broj maloletnika koji stižu bez pratnje odraslih osoba“, ističe Lindhoc i dodaje: „Ne može se govoriti o ciljanom talasu maloletnih izbeglica“
.Lindholc objašnjava da bi, nakon što brojne zakonske izmene početkom naredne godine stupe na snagu, za maloletnike bez pratnje trebalo da postane mnogo teže da manipulišu sa podacima o uzrastu.
Medicinski pregledi u cilju utvrđivanja starosti, biće pravno bolje zaštićeni, a zbog pravednije raspodele dece izbeglica po čitavoj Nemačkoj, i uredi za mlade trebalo i da imaju više kapaciteta kako bi mogli da provere uslove pod kojima su ta deca pobjegla i da na odgovarajući način to tretiraju, procenjuje Andrea Lindholc.
