Početkom 1941., tada 25-godišnja Ljudmila Pavličenko studirala je istoriju na Univerzitetu u Kijevu, a godinu dana posle postala je najopasnija žena snajperista svih vremena koja je ubila 309 osoba, od čega su 39 bili nemački snajperisti.
Pavličenko je još kao dete bila svojeglava i muškobanjasta, te nikad nije bila najposlušnija učenica u razredu. Rođena je 1916. godine u malom gradiću u Ukrajini, da bi se s 14 doselila u Kijev.
Kao i mnoga druga deca u Sovjetskom Savezu, učestvovala je u paravojnoj sportskoj organizaciji u kojoj je učila i streljaštvo. Navodno se dečak iz komšiluka pravio važan kako mu super ide pucanje, pa je Pavličenko odlučila da vežba toliko dugo dok ne bude jednako dobra kao on.
22. juna 1941. godine Hitler je raskinuo vezu sa Staljinom a nemačka vojska je krenula na Sovjetski Savez. Pavličenko se brzo pridružila sovjetskoj vojsci kako bi branila domovinu, iako je prvobitno odbijena jer je žensko.
"Izgledala je kao model, s manikiranim noktima, u modernoj odeći i s lepom frizurom. Pavličenko je rekla osobi zaduženoj za regrutaciju da želi da nosi pušku i da se bori. Muškarac joj se samo nasmejao i pitao je šta ona zna o puškama".
Čak i nakon što je Pavličenko pokazala svoj sertifikat i značku koja je potvrđivala da se bavila streljaštvom, pokušali su da je usmere prema poslu medicinske sestre.
"Nisu želeli da primaju devojke u vojsku, pa sam morala da se poslužim raznim trikovima kako bih upala", objasnila je Pavličenko.
Napokon joj je Crvena armija dozvolila da izađe na audiciju, tako što su joj dali pušku i pokazali dvojicu Rumuna koji su sarađivali sa Nemcima. Bez muke je upucala vojnike. Od tog trenutka je bila primljena.
Poslali su je na prve linije fronta u Grčku i Moldaviju, te je u kratkom roku postala poznata kao neustrašiv snajperista koja je tokom prvih 75 dana na ratištu ubila 187 nacista. Snajperisti su se u ondašnjim bitkama borili između zaraćenih strana, često jako udaljeni od ostalih vojnika. Bio je to izuzetno opasan posao za kojeg je bila potrebna maksimalna koncentracija i strepljenje, jer ste morali satima sediti/ležati, savršeno mirni, kako bi izbegli da vas uoče neprijateljski snajperisti.
Kad je postala poznata, nakon bitaka za Odesu i Moldaviju, Pavličenko je prebačena na Krim i poslana u bitku za Sevastopolj.
Zbog svoje reputacije, počeli su joj davati sve opasnije zadatke, te se u jednom trenu našla lice u lice s neprijateljskim snajperistom. Ubila je 36 snajperista, od kojih su neki bili među najzloglasnijim ubicama u svojim redovima.
"Ovo je bilo jedno od najnapetijih iskustava u mom životu", izjavila je Pavličenko kasnije.
Osam meseci se borila u Sevastopolju, gdje je unapređena u Crvenoj armiji zbog svojih postignuća. Nekoliko je puta ranjena, ali je poslana s ratišta tek nakon što joj se šrapnel zabio u lice, kad su nacisti bombardovali njenu poziciju.
Postala je poznata osoba u ratu i deo propagande kojom se koristila Crvena armija, te su je se pribojavali nacistički vojnici širom istočnog fronta. Nacisti su čak išli toliko daleko da su joj se lično obraćali putem zvučnika, pri čemu su joj nudili ugodnosti i slatkiše ako pređe na njihovu stranu.
Ali, Pavličenko je ostala na svojoj strani i uskoro postala instruktorka streljaštva, pa je čak pozvana da poseti i Belu kuću. Postala je tako prva pripadnica sovjetske vojske koja je ikad stupila tamo.
POSETA AMERICI
Ona se sastala sa predsednikom Frenklinom Ruzveltom. Tu je upoznala presednikovu ženu Eleonoru Ruzvelt koja ju je povela sa sobom na proputovanje po Americida da drži predavanja o ženama u borbi
Njen boravak u Americi bio je možda još plodotvorniji od njene borbe „prsa u prsa“ na ratištu. Pokazala je da za žene ne postoje granice. Mnoge Amerikance koji su je sreli interesovale su trivijalnosti, poput toga da li žene vojnici na frontu nose šminku i slično, ali ona im je uvek pristojno davala kutroazne odgovore poput onog da nemaju vremena da misle o lepoti.
Na proputovanju sa Eleonorom Ruzvelt naučila je da izbegava “glupa pitanja o tome da li sređujem nokte ili kovrdžam kosu”, po sopstvenom priznanju. Na američku publiku koja je slušala njene govore u velikoj meri su uticale Ljudmiline sledeće reči:
“Gospodo, imam 25 godina i do sada sam ubila 309 nacista. Zar ne mislite da ste se dosta sakrivali iza moje suknje”.
Smatrala je da svojim delima poziva žene na osamostaljenje.
"Šta god radile, mi sovjetske žene smo tretirane ne samo kao žene već i kao ljudska bića. I zato ne osećamo polna ograničenja, zato smo tako prirodno zauzele mesta pored muškaraca u prvim borbenim redovima“, poručivala je.
Želja joj je bila da američkim ženama prenese svoju veru u njih, i iskustva naprednih Ruskinja i Ukrajinki koje su shvatile da mogu biti ravopravne sa muškarcima. Na povratku kući sa ovog puta unapređena je u majora i proglašena herojem, ali Rusija je morala da čeka još dve godine da se Amerika odluči na borbu protiv nacista.Pavličenko je bila jedna od 2.000 žena snajperista koje su se borile na strani Crvene armije u Drugom svetskom ratu i jedna od njih 500 koje su preživele.
Sa 309 ubistava, ubraja se među pet najboljih snajperista svih vremena, ali je vrlo verojatno da je ubila i puno više vojnika, budući da je potvrđenim ubistvima morala prisustvovati treća strana, što često nije bilo ostvarivo.
Nakon rata je magistrirala u Kijevu, a njena priča prikazana je u filmovima 'Bitka za Sevastopolj' i 'Neuništiva'.
(Express/Prekoramena)
