Najnovije vesti

KO JE KO U SIRIJSKOM LAVIRINTU SMRTI: Borba 5 vojski, sve je mnogo zamršenije nego što se misli!

Čak 200.000 mrtvih za četiri godine rata

KO JE KO U SIRIJSKOM LAVIRINTU SMRTI: Borba 5 vojski, sve je mnogo zamršenije nego što se misli!

Planeta
Mnogi pokušavaju da sirijski konflikt svedu na vekovni problem sunita protiv šiita, iako je u realnosti sve daleko kompleksnije. U sukobu su Asadov režim, opozicija, Nusra front, Kurdi i Islamska država

Građanski rat u Siriji traje od 2011. godine, a kako vreme odmiče u konflikt se uključuje sve više strana. Pokušaćemo da pojasnimo postoji li ozloglašena „umerena opozicija“, šta u konfliktu traže Al Kaida i Islamska država, kao i zašto se Libanci bore međusobno u, neko bi rekao, tuđem ratu.Pristalice Bašara el AsadaMnogi pokušavaju da sirijski konflikt svedu na vekovni problem sunita protiv šiita, iako je u realnosti sve daleko kompleksnije. Najveći deo stanovništva Sirije čine suniti, kojima je uloga muslimanske zajednice pri donošenju ključnih odluka principijelno važna. Upravo iz tog razloga je 2012. godine bilo usvojeno da predsednik Sirije može biti isključivo sunit.

Bašar el Asad, Foto: Fonet/AP
Bašar el Asad, Foto: Fonet/AP

Sa druge strane, predsednik Bašar el Asad je ranije pripadao drugoj religioznoj grupi - alavitima, koji su bliži šiitima, ali je kasnije prešao u sunizam. Kao rezultat, ne postoji jasna religiozna podela između pristalica i protivnika Asada. Najveći deo sirijske armije čine suniti, ali alaviti i dalje smatraju Asada „svojim čovekom“, što je dovelo do toga da ga podrže alavitski ustanici, ali i pojedine šiitske grupe iz okolnih zemalja.Pored toga, 2013. godine se Asadu priključio i Hezbolah, libanska paravojna organizacija, koji interes vidi u zaštiti šiitske manjine u Siriji.

„Umerena opozicija“ - skup dezertera

Osnovno udarno krilo opozicije čini „Slobodna sirijska armija“ (SSA), koju predvodi bivši general sirijske vojske Salim Idris. SSA je nastala svega godinu dana nakon početka konflikta, a u njenom sastavu su većinom dezerteri iz sirijske vojske, čiji je glavni cilj uništenje Asadovog režima.

Nešto kasnije, SSA se udružila sa takozvanim „Pokretom slobodnih oficira“, koji je takođe okupio dezertere iz sirijske armije. Međutim, glavni problem predstavlja nedostatak centralne strukture komandovanja, samim tim mnogi vojni stručnjaci nazivaju ovu strukturu veštačkom, s obzirom na to da se mnoge oružane grupe potčinjavaju isključivo svojim direktnim komandirima.Na strani SSA takođe se bore i predstavnici Jordana, koji su se priključili konfliktu nakon incidenta sa sirijskom vojskom u neposrednoj blizini granice sa Sirijom, gde živi mnogo drugih naroda, između ostalih i suniti iz Libije. U Siriji postoji dosta libanskih i izraelskih dobrovoljaca koji u Hezbolahu vide dugogodišnjeg neprijatelja.

Nusra front - konkurencija ID Teroristička grupa Nusra front je zapravo filijala Al Kaide na teritoriji Sirije i Levanta i predstavlja jednu od najjačih sila u sirijskom konfliktu. Borci-islamisti kontrolišu praktično čitav sever zemlje i pružaju veoma jak otpor sirijskoj vojsci, ali i odredima Islamske države (ID). Pritom, ne postoje nikakve principijelne i ideološke nesuglasice između te dve organizacije, već su to konkurenti, što se objašnjava i konstantnim prelascima boraca sa jedne na drugu stranu.S druge strane, Nusra front za razliku od SSA, nastoji da formira nešto nalik sirijskim emiratima, koji bi bili očišćeni od alavita, odnosno šiita, kao i hrišćana.Problem KurdaSirijski Kurdi, koji čine oko 11 odsto ukupnog stanovništva države, uglavnom se nalaze na severu zemlje i već duže vreme nastoje da formiraju autonomni Kurdistan, koji bi se nalazio u sastavu Sirije. Nakon početka građanskog rata, kada se Damask fokusirao na uspostavljanje kontrole u ključnim delovima zemlje, ideja o samostalnosti Kurda je naglo dobila na značaju, što je dovelo do faktičkog uspostavljanju autonomije sa najširim ovlašćenjima.Takvo stanje stvari u velikoj meri plaši Tursku, jer u oblastima koji okružuju Siriju takođe velika prisutnost Kurda.

Islamska država teži ka žestokom šerijatuTeroristička organizacija Islamska država nastala je u Iraku, kao deo Al Kaide, ali se ubrzo otela kontroli. Danas ova organizacija kontroliše naftna nalazišta u istočnoj Siriji, kao i u zapadnom Iraku. Prestonica ovog samoproglašenog kalifata je sirijski grad Raka.Glavna odlika ID je to što ne želi da se integriše u međunarodni sistem, i upravo to nosi dodatne rizike za destabilizaciju regiona. Njihov glavni cilj je da se formira država „očišćena od sunita“, bazirana na žestokim principima šerijata. Pritom, teroristi ove organizacije se ne libe da koriste bilo koje metode ne bi li dostigli željeni rezultat.

(Sputniknwes.com)

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...